08. dec 2022.

Posle mraka na N1 i Nova S: Efikasno skretanje pažnje ili protest koji ništa ne menja?

Dan posle 24 sata dugog protesta emitovanjem crnog ekrana preko kablovskih televijzija N1 i Nova S, bez ikakvog objašnjenja dok je protest trajao, javnost u Srbiji - makar onaj njen deo koji ima mogućnost da gleda programe te dve kuće - sabira utiske dana kada je, prema saopštenju te dve kuće, mogla da se vidi "samo jedna verzija događaja i vesti bez kritičkog glasa".

Igor Božić, programski direktor N1 Srbija, u izjavi za Glas Amerike kaže da su „konstantni pritisci, napadi, pretnje i pokušaji uništavanja ova dva medija“ kulminirali činjenicom da je REM „na hladan i bezobziran način, bez ikakvog obrazloženja, odbacio bilo kakvu mogućnost da pre svega N1 dobije frekvenciju, a onda sada na konkursu za petu frekvenciju zapravo ponavlja priču sa Novom S“.

„Mi smo zapravo juče bili solidarni sa Novom S, ali smo na taj način pokušali da ukažemo i na sve probleme koje mi imamo. Nama je potpuno jasno da je to bila šok terapija za naše gledaoce, svesno smo ih stavili u tu situaciju i izvinjavamo im se zbog toga, jer namera nam nije bila da njih oštetimo – mi smo ovim potezom zapravo želeli da pokažemo kako bi izgledao jedan njihov dan bez naših medija“.

Božić nastavlja da je video po reakcijama da je „to bilo dosta teško i mučno, ali smo zaista hteli da kreiramo realnu sliku, da ne napravimo samo simboličnu gest kao što se to obično radi sa pet minuta bez programa i slično, već da pokažemo šta se dešava kad ne možete da dobijete informacije na koje ste navilkli u toku dana, a zamislite u toku cele godine iz nepristrasnog izvora i preko kanala preko kog se informišete“.

Novinarka FoNeta, Tamara Skroza, koja je u ponedeljak dobila prvu Regionalnu novinarsku nagradu „Srđan Aleksić“ u kategoriji „Za hrabrost“, ocenjuje za Glas Amerike da je ovo bio „dobar način da se skrene pažnja“ , jer protest N1 i Nove S je već drugi dan tema:

„Svakako jesu skrenuli pažnju na neke probleme i ljude koji žive u nekom začaranom krugu ili ‘bablu’ nekako osvestili i skrenuli pažnju na neke druge kanale. Oni koji gledaju N1 i Novu su juče imali priliku da zavire u drugi svet i na drugu stranu te začarane granice. Tako da – to jeste imalo svoj smisao, jeste postiglo određeni cilj, jeste uzburkalo javnost, mada ja nisam sigurna koliko sve to ima zapravo svrhe u kontekstu onoga što je zapravo bila namera“.

Međutim, ona ocenjuje da joj se ipak čini da je reč o „protestu radi protesta“ i „nekakvom dobrom marketinškom triku“.

„Ne mislim pri tome ništa ružno, ali ne vidim kako bi taj protest išta mogao da promeni. Da je to bio protest svih nezavisnih i profesionanih medija, pa da se kaže ‘zavladao je medijski mrak, evo da vidite kako to izgleda’, ali dve televizije u toj grupi profesionalnih medija to urade, ja ne vidim šta tu može da se dogodi ili desi“, kaže Skroza.

Brankica Stanković, urednica Insajder televizije, rekla da je njena redakcija ceo dan u utorak pokušavala da dobije odgovor od menadžmenta Junajted medije šta se dešava, jer to „jeste bio radikalan potez i radikalna akcija“.

„Mislim da svaki mediji ima prava da se bori na način na koji smatra da treba, ali za širu akciju – ako treba da se ukaže da je neophodna sloboda medija, da se zaštite novinari – za očekivati bi bilo da se kontaktiraju novinari koji se bore za istu stvar. Sa te strane to je propust, a mislim i da nije korektno reći da se čuje samo jedna strana kad nema N1 i Nove S i mislim da je to bilo prosto nesrećno formulisano“, kaže Stanković.

I Skroza je bila među kolegama koje su reagovale na ocenu u saopštenju Televizije N1 da je u utorak mogla da se vidi samo jedna strana:

„Pa šta smo onda svi mi radili juče? Da li je moguće da se svi mi ostali ne računamo i da nismo bitni? Ne govorim pri tome samo o štampanim medijima i portalima – postoje itekako televizije, male, lokalne, koje su u svakom slučaju profesionalne i nezavisne i koje nisu morale da budu tako – ja se nadam nenamerno – diskvalifikovane. To je izazvalo mali revolt kod kolega“.

Igor Božić kaže da N1 nikad nije tvrdila da je jedini slobodan mediji.

„Ali sa druge strane mi jesmo najveći slobodni mediji. Nije nam bila želja da nipodaštavamo rad kolega, naročito ne istraživačkih portala i oni znaju da smo mi solidarni sa njima kad god su oni u problemu, ili u nedeljnicima kao što su Nin i Vreme, ili u nezavisnim agencijama kao što su FoNet i Beta – to su sve kolege sa kojima mi sarađujemo i siguran sam da oni razumeju. Naravno, i oni su slobodni mediji, ali svako na svoj način. Svakako mi suštinski jedni bez drugih ne bi mogli, ni oni bez nas ni mi bez njih, ali ovde se radi o našoj ugroženosti i zbog toga smo digli glas. Nismo ni u jednom trenutku rekli da ne postoje drugi slobodni mediji“, rekao je Božić.

Solidarnost među kolegama i profesionalnm medijima

Na pitanje kako ocenjuje nivo solidarnosti među kolegama i slobodnim medijima, Tamara Skroza kaže da je podrška uvek na istom nivou.

„Mi jesmo solidarni kad je neko priteran uza zid i kad jeste u velikom problemu. Uostalom, i Novu S i N1 su kolege podržavale u mnogo situacija, i sada je bila velika podrška – makar deklarativno, jer i nama su vezane ruke. Postoji nekakav osećaj zajednica, mada i među nama postoje pukotine“.

Brankica Stanković odgovara da „nije prava adresa“ za to pitanje.

„Ja sam prošla mnoge užasne situacije bez ikakve solidarnosti, ili jako male i nategnute. Što se Insajdera tiče, svi znaju da uvek reagujemo kad je neko ugrožen ili napadnut, kad se etiketiraju novinari. Ne samo da reagujemo u programu ili na sajtu, nego postavljamo sva pitanja i na taj način pokazujemo da je to neprimereno i nedozvoljeno, pogotovo u zemlji u kojoj su ubijani i novinari. Ali, ta solidarnost bi morala da bude na mnogo višem nivou“, zaključila je Brankica Stanković.

Šta za nezavisnost medija u Srbiji radi EU?

Evropska unija je u mnogim svojim izveštajima i deklaracijama isticala problem nedovoljne nezavisnost medija i uslova za njihov nesmetan rad. Međutim u Srbiji se tim povodom malo šta promenilo nabolje.

Skroza kaže da misli da EU vrlo dobro zna šta se ovde dešava ne samo sa televizijama N1 i Nova S, nego sa svim medijima.

„Ona to zna već više od deceniju i ne radi ništa po tom pitanju, tako da je jasno da im takva situacija iz nekih političkih razloga odgovara. Ne možemo jednostavno očekivati od Evrope ništa. Mislim da se apsolutno ništa neće dogoditi u kontekstu EU, a u kontekstu domaće scene ne vidim šta bi uošte moglo da se desi. Mislim da neće biti nekog efekta. I ranije se dešavalo da više medija nego sada zamrače ekrane, da upozoravamo kako izglda medijski mrak pa nije bilo ništa“, zaključuje Skroza.

Igor Božić kaže da se može očekivati da se predstavnici EU zalažu za one vrednosti koje su deklarativne vrednosti Unije.

„Pre svega sloboda medija i slobodan rad u medijima što očigledno baš i nemamo u našem slučaju, odnosno da ne možemo da radimo na profesionalan i normalan način jer se vlast sve vreme svojski trudi da nas uništi od samog početka, jer nismo pod kontrolom“.

On je podsetio da nikome od predstavnka vlasti nije dozvoljeno da se pojavi u programu N1.

„Tako nas svesno guraju u to da onda mogu da kažu eto oni nisu profesionalni mediji, jer nemaju našu stranu. Nije tačno, mi se trudimo da tu stranu uvek imamo, ali novinarstvo podrazumeva da dobijete odgovor s druge strane, a ne da dobijete salvu uvreda kao što mi često dobijamo kad postavimo pitanje na konferenciji za štampu“, zaključuje Božić.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend