31. jul 2020.

„Potez vlasti nas nije uplašio – već razgnevio“

“Nameru Uprave za sprečavanje pranja novca da kontroliše finansije novinara, nevladinih organizacija i udruženja građana tumačimo kao opasnu tendenciju već iskazanu u zemljama poput Mađarske, Rusije i Turske”, ukazuje u razgovoru za Glas Amerike Dragana Žarković Obradović, direktorka Balkanske istraživačke mreže (BIRN), koja se našla među trideset sedam organizacija i udruženja, kao i dvadeset pojedinaca za čije finansijsko poslovanje je zainteresovana Uprava za sprečavanje pranja novca koja radi pod okriljem Minisarstva finansija Srbije – što je obelodanio medij Njuzmaks Adrija.

Foto: Medija centar Beograd

Ta informacija prvobitno je izazvala burnu reakciju većine entiteta koji su se našli na spisku, poput Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Udruženja novinara Srbije (UNS), portala Centar za istraživačko novinarstvo (CINS), Balkanske istraživačke mreže (BIRN), Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i drugih, kao i predstavnika civilnog sektora koji su zajednički ocenili da se radi o pritisku na deo javnosti koji ukazuje na korupciju u redovima vlasti, političku torturu ili kršenja ljudskih prava.

Evropska unija i Sjedinjene Države zatražile su od srpskih vlasti razjašnjenja o proveri koju je najavila Uprava – a Fridom haus, nevladina organizacija sa sedištem u Vašingtonu, upozorila je da postojanje spiska ostavlja utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku.

“Imajući u vidu da objavljena lista sadrži imena poznatih i poštovanih istraživačkih medija, organizacija za zaštitu ljudskih prava, novinara i aktivista, ostavlja se utisak otvorenog i sistematičnog napada na kritiku – pre nego kredibilne istrage izolovanog incidenta”, navela je Sofija Orlovski, programska menadžerka za Evropu i Evroaziju Fridom hausa, u pisanoj izjavi Glasu Amerike.

Šta su nadležnosti Uprave?

Nadležnosti Uprave za sprečavanje pranja novca definisane su Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.

U skladu sa tim Uprava prikuplja, obrađuje, analizira i prosleđuje nadležnim organima informacije, podatke i dokumentaciju koju pribavlja u skladu sa zakonom i vrši druge poslove koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Tri dana pošto je lista obelodanjena – predsednik Srbije Aleksandar Vučić ustvrdio je u četvrtak da inicijativa Uprave za sprečavanje pranja novca, kako je rekao, predstavlja najobičniju proveru, kao i da se ne radi ni o kakvom pritisku na civilni sektor i medije.

“Nije reč o bilo čemu posebnom. Ali uvek je politika u pitanju. Da dignemo dreku kako smo ugroženi pa ćemo da dobijemo nešto više para od donatora. I to je tako trideset godina“, rekao je Vučić.

Pre njega obrazloženje je ponudio Siniša Mali, ministar finansija u tehničkom mandatu, koji predvodi resor u čijem sastavu je Uprava za sprečavanje pranja novca.

„To je normalna aktivnost bez ikakve političke pozadine“, ukazao je Siniša Mali govoreći u sredu za televiziju Pink, čiji vlasnik Željko Mitrović, važi za medijskog mogula bliskog vlastima u Srbiji. Ukazao je da se na sličan način prate tokovi novca u drugim evropskim zemljama – poput Francuske i Nemačke.

Inače, Mali je 2016. godine, dok je bio na funkciji gradonačelnika Beograda, i sam bio pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca u postupku koji je pokrenula Agencija za borbu protiv korupcije. Učinila je to reagujući na istraživačke tekstove portala KRIK (medija koji se našao na listi Uprave) u kojima je ukazano na sumnje da je Siniša Mali bio umešan u kupovinu 24 apartmana na bugarskom primorju. Više tužilaštvo je u njegovom slučaju donelo odluku da ne pokrene istragu za pranje novca.

“Nisam iznenađen što smo se našli na spisku Uprave za sprečavanje pranja novca jer smo se i godinama ranije, kao i druge naše kolege, nalazili na meti različitih državnih institucija koje su korišćene za vršenje pritiska na novinare”, kaže za Glas Amerike Stevan Dojčinović, urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije i višestruko nagrađivani istraživački novinar.

Ono što ga, međutim kako kaže zbunjuje, je to što su se KRIK i ostali našli pod istragom Uprave za sprečavanje pranja novca.

“Ne mogu da nađem nikakvu vezu sa poslom koji radimo, kao i ostalih organizacija koje su na spisku, sa predmetom rada Uprave. Teško da je bilo koja od njih mogla biti upletena u pranje novca – još manje u finansiranje terorizma”, ukazuje Dojčinović urednik medija koji je od nastanka objavio na desetine tekstova u kojima je ukazivano na ozbiljne koruptivne sumnje povezane sa čak nekoliko aktuelnih državnih funkcionera.

Osim istraživanja o mogućim nepravilnostima u kupovini dvadeset četiri stana na bugarskom primoriju – priči čiji je jedan od glavnih aktera bio političar Siniša Mali – KRIK se bavio i metodama kojima se 2017. Aleksandar Vulin, ministar odbrane u tehničkoj vladi Srbije, koristio prilikom unosa u Srbiju 205.000 evra, pošto je prema sopstvenom priznanju toliku količinu novca dobio na poklon od tetke koja živi u Kanadi – koje je iskoristio za kupovinu stana.

Inače, prema tada važećem zakonu, 10.000 evra bila je najveća novčana suma koju je mesečno bilo moguće unetu u Srbiju – bez obaveze prijave nadležnima.

“Korišćenje optužbi za pranje novca ili terorizam protiv nevladinih organizacija i kritičara vlasti nije ništa novo”, ukazala je Sofija Orloski iz Fridom hausa – nevladine organizacije koja se bavi proučavanjem i zagovaranjem demokratije, političkih sloboda i ljudskih prava.

To je redovna pojava u evroazijskim totalitarnim državama koje teže da ućutkaju nezavisne posmatrače i oponente – najzastupljenija u Rusiji, ali i Turskoj, Kazahstanu ili Tadžikistanu. Vlasti Srbije su tu navodnu istragu pokrenule protiv grupa i pojedinaca koji su otvoreno ukazivali na izraženu korupciju zvaničnika vlasti i kritikovali nazadovanje Srbije na polju ljudskih prava”, podvukla je za Glas Amerike Orloski.

Time, kako navodi, vlasti Srbije jasno ukazuju na poziciju koju zastupaju.

“Koristeći se mehanizmom sprečavanja pranja novca za zastrašivanje civilnog društva koje ima važnu ulogu nezavisnog posmatrača – vlasti Srbije iskazuju jasan prezir prema svojoj posvećenosti iskorenjivanja korupcije”, smatra ova nevladina aktivstkinja.

U korpusu entiteta na listi nalaze se i one organizacije koje su decenijama unazad, ali i tokom ratnih sukoba na području bivše Jugoslavije, pozivale političare u Srbiji na mir, suočavanje sa prošlošću i zadovoljenje tranzicione pravde.

To su, uz razvoj demokratije i građansko obrazovanje, ciljevi koje od svog nastanka 1996. zastupaju i promovišu Građanske inicijative.

“Iz svih zvaničnih obraćanja, što vršioca dužnosti Uprave, ministra finansija, nismo dobili odgovor zbog čega postoje osnovi sumnje koji nas povezuju sa pranjem novca i finansiranjem terorizma. Sa tim u vezi iskoristićemo sva pravna sredstva koja su nam na raspolaganju da to saznamo u nekim zvaničnim postupcima. Trenutno se u vezi sa tim konstultujemo sa našim advokatskim timom i predstavnicima drugih organizacija”, izjavila je za Glas Amerike Bojana Selaković – programska direktorka Građanskih inicijativa.

Ona podvlači da je poslovanje nevladinog i neprofitnog sektora u Srbiji pod redovnim godišnjim nadzorom nadležnih u Srbiji – ističući da aktuelna inicijativa Uprave za sprečavanje pranja novca nema nikakve veze sa tim.

“To podrazumeva direktnu kontrolu Poreske inspekcije i Upravne inspekcije na osnovu matrice rizika i kriterijuma koji sužavaju izbor organizacija koje će se kontrolisati. To ne podrazumeva tajno prikupljanje podataka mimo znanja organizacija – već direktnu komunikaciju i dolazak inspektora u prostorije”, objašnjava Bojana Selaković.

Sa čestim posetama i proverama poreskih inspektora suočavao se u bliskoj prošlosti deo medija i nevladinih organizacija u Srbiji – poput lokalnog portala “Južne vesti” ili pak nedeljnika “Vranjske”.

“Južne vesti” su posle više meseci prisustva poreskih inspektora u svojim prostorijama uspele da dokažu da je njihovo poslovanje u skladu sa zakonom.

“Vranjske” su, međutim, tokom perioda kontrole napustili sponzori, troškova je bilo sve više – a novca sve manje. Nedeljnik sa dvadesetogodišnjom tradicijom ugašen je 2017.

Dokumentarac Glasa Amerike

"Hrabri 2 – film o novinarima u Srbiji" je dokumentarac koji je srpski servis Glasa Amerike snimao tokom oktobra u okviru projekta posvećenom slobodi medija. Tada smo razgovarali sa Milanom Jovanovićem, novinarom kome je pre godinu dana zapaljena kuća, novinarima istraživačkih i elektronskih medija, lokalnih glasila, javnog servisa, kao i savetnicom za medije predsednika Srbije Aleksandra Vučića. #hrabri #afreepressmatters #voazaslobodumedija

Geplaatst door Glas Amerike – Otvoreni studio op Woensdag 18 december 2019

Scenario pritisaka i pojačanih kontrola, međutim, ne zabrinjava Draganu Žarković Obradović – direktorku Balkanske istraživačke mreže.

“Apsolutno ne mislim da bi postupak Uprave mogao da otupi kritičku oštricu medija i nevladinog sektora u Srbiji. U ime BIRN-a mogu da kažem da to definitivno neće dovesti do toga da počnemo da se preispitujemo da li ćemo i dalje otkrivati afere vlasti i ljudi povezanih sa njima“, podvlači Obradović Žarković.

Stevan Dojčinović, sa druge strane primećuje, da je najava kontrole finansijskog poslovanja dela medija i nevladinih organizacija izazvala kontraefekat.

„Ovo je još više razbesnelo ceo nevladin sektor. Mislim da se jako dobro reagovalo. Obratili smo se donatorima, Evropskoj uniji, reagovala je ambasada SAD-a i korpus međunarodnih nevladinih organizacija. Deluje mi da sada i predsednik i Uprava malo spuštaju gard u vezi sa ovom pričom. Mislim da ovo nije nešto što može uspešno da izvrši pritisak na nas“, ukazuje Stevan Dojčinović.

On, međutim, nije optimista da bi se situacija nastala najavom Uprave za sprečavanje pranja novca mogla ispraviti.

„Ovo će se završiti i verovatno će za nekoliko meseci neka druga državna institucija biti angažovana da se bavi nama. Moguće je da će uskoro biti završen ovaj konkretan slučaj – ali će Srbija nastaviti da ide putem sve značajnijeg učvršćivanja vlasti jednog čoveka“, zaključuje urednik KRIK-a.

Sa nešto više optimizma na situaciju gleda Sofija Orloski, programska menadžerka Fridom hausa, koja poziva vlasti Srbije da prekinu sa ovakvom praksom.

„Zvaničnici bi potpuno transparentno trebalo da objasne šta je uzrok njihove zabrinutosti u pogledu grupa i pojedinaca koji su se našli na meti provera. Snažan nevladin sektor Srbije može biti važan partner u poboljšanju načina vladanja i poštovanja osnovnih sloboda. Umesto pretnji – vlasti bi trebalo da se uključe u iskreni dijalog”, podvlači u izjavi Glasu Amerike Sofija Orloski.

Iz godine u godinu – Srbija prema parametrima međunarodnih institucija, poput Evropske komisije, ali i nezavisnih posmatrača stagnira i tone na polju fundamentalnih vrednosti: demokratičnosti, zaštite ljudskih prava ili slobode izražavanja. Pokazuju to, kako polugodišnji izveštaji Evropske komisije, tako i zaključci organizacija poput Fridom hausa, Reportera bez granica, Hjuman rajts voča ili Amnesti internešenela.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend