16. apr 2018.

Predsednik SNP „Naši“ Ivan Ivanović pravosnažno oslobođen u slučaju srbomrsci

Ivanović je na sajtu SNP "Naši" 28. marta 2014. godine objavio spisak, kako je naveo, 30 "najvećih srbomrzaca i izdajnika" medju javnim ličnostima, na kojem su glumci, reditelji, pisci, politički analitičari i novinari.

Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio predsednika Srpskog narodnog pokreta „Naši“ Ivana Ivanović optužbi da je izvršio krivično delo rasne i druge diskriminacije u predmetu poznatom kao „srbomrsci“.

Kao je objavljeno na sajtu Apelacionog suda, na sednici veća 13. marta odbijena je kao neosnovana žalba Višeg javnog tužilaštva i potvrđena prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu, koji je Ivanovića 7. novembra prošle godine oslobodio optužbi za krivično delo rasna i druga diskriminacija.

Ivanović je na sajtu SNP „Naši“ 28. marta 2014. godine objavio spisak, kako je naveo, 30 „najvećih srbomrzaca i izdajnika“ medju javnim ličnostima, na kojem su glumci, reditelji, pisci, politički analitičari i novinari.

Na tom spisku su glumica Mirjana Karanović, direktor B92 Veran Matić, glumac Nikola Djuričko, urednica Peščanika Svetlana Lukić, Biljana Srbljanović, Latinka Perović, Petar Luković, pisac Vladimir Arsenijević, Branko Radun, pevačica Jelena Karleuša, novinar Nenad Lj. Stefanović, reditelj Gorčin Stojanović, novinar Miša Brkić, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević.

Po nalaženju Apelacionog suda, prvostepeni sud je pravilno našao da nije priložen nijedan dokaz koji bi ukazivao da je Ivanović pratio, uhodio ili kontaktirao, protivno volji oštećenih, bilo koga od svedoka – oštećenih, kao ni bilo koje lice iz njegove organizacije, niti je zloupotrebljavao podatke oštećenih putem društvenih mreža i u tom slučaju ugrožavao njihovu sigurnost.

Apelacioni sud je naveo i da su oštećeni tokom postupka potvrdili da ih Ivanović nije proganjao ili kontaktirao.

„Bilo koja negativna konotacija vezana za ličnost i rad, a posebno tekstovi sa pravljenjem spiskova, nose sa sobom osećaj nelagode, neprijatnosti i nesigurnosti, a kod nekih ugroženost i progonjenost, a posebno imajući u vidu da su svedoci – oštećeni javne ličnosti i da se radi o njihovom javnom delovanju i zalaganju, ali se isto u krivičnopravnom smislu ne može podvesti pod proganjanje od strane okrivljenog“, naveo je Apelacioni sud.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend