01. apr 2021.

Provladin portal napada Južne vesti – ima li veze izjava gradonačelnice s tim?

Dva portala Južne vesti - vizuelno su gotovo isti, a suštinski potpuno različiti. Jedan novosti sa juga objavljuje duže od 11 godina, drugi nešto duže od mesec dana. Taj drugi, koji postoji od februara, istim imenom, logoom i dizajnom neodoljivo podseća na originalne Južne vesti. U svom glavnom tekstu objavljenom na sajtu napada niški portal i njegove novinare, stavljajući ih u kontekst političkih protivnika vladajuće Srpske napredne stranke i gradonačenice Niša.

Na naslovnoj stranici plagijata niškog portala danima je u prve tri od pet udarnih vesti glavna ona u kojoj je urednica portala pravih Južnih vesti. Poslednji od tih tekstova objavljen je dan nakon što je ovaj niški portal obznanio odgovor gradonačenice Niša na pitanje zašto niški funkcioneri ne odgovaraju na pitanja novinara Južnih vesti.

„Zbog toga što komentarišete u tekstovima, odnosno oni mediji koji komentarišu naše odgovore neće dobijati odgovore ubuduće“, rekla je gradonačelnica Dragana Sotirovski.

Sporni tekst je moguće je i treba ga dovesti u vezu sa ovom izjavom, smatra pravnik Rade Đurić i to pre svega sa aspekta posledica koje može da izazove.

„Ukoliko takvi tekstovi optužuju novinare pravih Južnih vesti, izazivaju određene teže posledice kakve su krivična dela, pre svega mislim na verbalne pretnje, ugrožavanje sigurnosti… Onda je neophodno da nadležni organi povežu i tu vrstu događaja“, kaže Đurić (NUNS).

Da bi objavili priče o mahinacijama na niškom aerodromu, problematičnoj obnovi voznog parka Ministarstva za rad ili spornom poslovanju firme koja je sanirala rupe u Nišu, novinari Južnih vesti su bitke vodili sa institucijama i funkcionerima koji su na pitanja ćutali. A kako se bore sa medijima koji ih napadaju?

„Borimo se onako kako smatramo da je najprikladnije, a to je da nastavljamo da radimo onako kako smo i do sada uprkos ovoj vrsti pritiska. Najvažnija stvar na koju u ovom trenutku računamo je pravosuđe, tužilaštvo i sud protiv odgovornih lica. Podneli smo krivične prijave i očekujemo da sud hitno postupi po privremenoj meri koju smo takođe podneli“, navodi glavna urednica Južnih vesti Gordana Bjeletić.

Problem je što pritisci još uvek ostaju van okvira krivično-pravne materije, smatra Đurić. Kaže da je cilj organizacija koje su bile u Radnoj grupi za bezbednost novinara bio upravo da pritisci postanu krivična dela.

„Jer nisu to tako teški napadi naizgled, ali to jesu targetiranja. Iako se možda policija i tužilaštvo ne slažu da targetiranje jeste krivično delo, nažalost treba da pogledamo posledice koje ostavljaju na same novinare“,m naglašava Đurić.

Iz Radne grupe nedavno je izašlo više medijskih organizacija i udruženja, a kako je jedna od njih saopštila: „Da je postojala iskrena namera da se unapredi bezbednost novinara u Srbiji, Vlada Srbije je imala priliku da obustavi hajke koje se iz njenih redova vode protiv redakcija čiji rad nije po volji stranke na vlasti. Naprotiv, od formiranja Radne grupe, broj pritisaka i pretnji novinarima je u porastu“.


Video prilog N1

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend