Rajko Danilović: Služba i dalje čuva sebe i svoje

Apelacioni sud je u julu prošle godine poništio prvostepenu odluku kojom su četiri pripadnika Državne bezbednosti osuđena na ukupno 100 godina zatvora i vratio slučaj na ponovno odlučivanje, uz obrazloženje da je optužba prekoračena uvođenjem N. N. lica u taj slučaj. Prema ukinutoj presudi, Ćuruviju je ubilo N. N. lice, dok su pripadnici DB-a za to pripremili teren.

Prvostepenom presudom Specijalni sud je osudio tadašnjeg šefa Resora državne bezbednosti Radomira Markovića i šefa beogradskog centra DB-a Milana Radonjića, obojicu na po 30 godina zatvora, kao i pripadnika rezervnog sastava DB-a Miroslava Kuraka i operativca DB-a Ratka Romića, na po 20 godina zatvorske kazne.

Advokat Rajko Danilović kaže za Danas da se ponovnim vraćanjem slučaja na prvi stepen odlučivanja neće doći do novih dokaza, a da će se suđenje i dalje otezati unedogled.

– Ponovnim izvođenjem dokaza neće se saznati ništa novo, već se to radi iz potrebe da se stvari sačuvaju u krugu „porodice“, u krugu Državne bezbednosti, nekadašnje i sadašnje. Sadašnja je malo izmenjena, ali ona je suštinski uvek ista i jedinstvena u svom naporu da stvari uradi i sakrije. Jer tu je stvar sasvim čista, kristalno jasna od početka do kraja, nije to bilo ništa privatno ili lično, to je bio posao DB-a, državne službe. Zato se suđenje i odugovlači, da služba sačuva sebe i svoje. I celo suđenje je jedan naporan posao, gde se ni sudovi nisu proslavili, jer su na nekim sporednim razlozima ukidali presudu i vraćali na ponovno suđenje, koje sada traje već beskonačno, kaže Danilović.

On dodaje da je prethodnom presudom „pravda zadovoljena“ tek u toj meri da su osuđeni oni koji su ubistvo izvršili, ali da se nada da će „na kraju stvari ipak kako-tako da isplivaju na površinu“.

Povodom godišnjice Ćuruvijinog ubistva, Predsednik Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) Željko Bodrožić rekao je gostujući na televiziji Nova S, da je na osnovu završne tužiočeve reči jasno da država stoji iza tog ubistva, kao i da neko sprečava da se dođe do istine.

– To je greška novih vlasti nakon 2000. godine, i očigledno je da se sve vreme radi o kalkulacijama. Ta, kako je zovu, duboka država, očigledno je rešila da preda dve, tri žrtve, a da se nikada ne otkrije do kraja ko je sve bio tu, rekao je Bodrožić. On je dodao da je u slučaju NN lice izvršilo ubistvo, te da se nada da će ponovljeni postupak doneti neke nove stvari u istrazi.

Bodrožić je podsetio da se stalno povećava broj napada na novinare u Srbiji, pa ih je tako samo prošle godine bilo 189. Od tih napada, 32 je bilo fizičke prirode, a neverbalnih pretnji 50.

Udruženje novinara Srbije (UNS) saopštilo je da se 22 godine čeka na izvršenje pravde zbog ubistva Slavka Ćuruvije, ali je ocenilo da je sadašnje stanje slučaja „izostanak“, a ne „odlaganje“ pravde. UNS je podsetio da je bilo potrebno 15 godina da se protiv Ćuruvijinih ubica iz državnog aparata podigne optužnica.

„Četiri godine je trajalo suđenje na kom su bivši čelnici i pripadnici Resora državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, da bi Apelacioni sud prošle godine ceo proces vratio na početak, i to na zahtev državnog tužioca“, navodi se u saopštenju UNS.

Kako se ističe, odugovlačenje postupka izaziva ogorčenje, kao i činjenica da su optuženi za državni zločin i dalje na slobodi, makar i u kućnom pritvoru.

„UNS zahteva da država učini sve da se suđenje ubicama Slavka Ćuruvije okonča još ove godine. Nema drugog načina da Srbija dokaže da naša zemlja više nije simbol nekažnjivosti za zločine nad novinarima“, istakli su.

Iz UNS-a su zatražili da se rasvetle i sva druga ubistva novinara i da budu optužene ubice dopisnika „Večernjih novosti“ iz Jagodine Milana Pantića, da se rasvetli smrt novinarke lista „Duga“ Dade Vujasinović, pokrene postupak za 17 ubijenih i nestalih kolega na Kosovu i Metohiji od 1998. do 2005, kao i za ratne zločine počinjene nad 16 medijskih radnika RTS-a i troje kineskih novinara stradalih u napadima NATO-a 1999. godine.

Iz Komisije za istraživanje ubistava novinara, ranije su poručili da su „razočarani činjenicom da Apelaciono veće nije otvorilo pretres po onim pitanjima koja smatra spornim i, tek nakon razmatranja dokaza, donelo presudu“.

Predsednik Komisije Veran Matić, tada je naglasio da se ne zna kako će izgledati ponovljeno suđenje, odnosno da li će se glavni pretres ponoviti samo po pitanju izvršioca, odnosno uvođenja NN lica, što bi značilo da ne mora da se ponavlja celo suđenje, ili je reč o još nekim aspektima koji moraju biti obuhvaćeni ponovnim suđenjem. On je dodao da očekuje da sud bude „mnogo efikasniji nego što je to bio do donošenja prvostepene presude“, kao i da će Komisija nadzirati proces.

„Apelaciono veće praktično kaže da je prvostepeni sud smandrljao presudu, a uvođenjem N. N. lica izašao je iz okvira optužnice, pri čemu nije to i objasnio. Čini mi se da bi zbog ovakvog obrazloženja sudije koje su potpisale prvostepenu presudu trebalo bar da se postide“, izjavio je nakon odluke apelacije Matić za Cenzolovku. On je ocenio da je pravosuđe propustilo priliku da prvostepena presuda bude potvrđena i pravda bude koliko-toliko zadovoljena, već je sve „kao prepušteno stihiji“, zbog čega je ocenio da proces očekuju „nove agonije sudskog odugovlačenja“.

Odbrana bez komentara

Zora Nikodinović Dobričanin, pravna zastupnica okrivljenog Radonjića, nije želela da komentariše slučaj, navodeći da joj se „smučilo od medijskog pritiska“ u vezi tog suđenja.

– Mi smo predložili šta smo predložili, sud će odlučiti šta misli da treba, ja ne znam šta će sud da odluči i koje će dokaze da ponovo izvodi, kratko je obrazložila Nikodinović Dobričanin.