13. mar 2018.

Revizija za manje od 5 odsto „štamparki“ i „autorki“

„Vrhovni kasacioni sud (VKS) je za dve godine, u periodu od 1. januara 2016. do 31. decembra 2017. godine, formirao 47 predmeta u vezi sa ispitivanjem presuda u oblasti javnog informisanja, od čega je 34 rešeno“, rečeno je UNS-u u Vrhovnom kasacionom sudu.

S obzirom na to da je u istom periodu pred Višim sudom u Beogradu presudom rešeno 966 predmeta po tužbama protiv novinara i medija (tzv. „štamparke“), pravo na reviziju pred VKS iskoristi manje od 5 odsto parničnih stranaka.

Revizija je odbijena u 9 predmeta, odbačena u 20 predmeta, preinačujuća odluka doneta je u dva predmeta, u jednom predmetu odbačen je zahtev za zaštitu zakonitosti, dok su dva rešena na drugi način“, navodi se u odgovoru koji je Udruženje novinara Srbije (UNS) dobilo od VKS-a.

„Pred VKS-om je iz ovog perioda ostalo nerešeno 13 predmeta, od kojih su dva iz 2016. godine“, naveli su u VKS-u.

Približno ista statistika je i u sporovima koji se vode zbog povrede Zakona o autorskim i srodnim pravima (tzv. „autorke“).

U odgovoru koji je UNS dobio od VKS-a navodi se da je u periodu od 1. januara 2016. do 31. decembra 2017. godine u VKS primljeno 25 predmeta iz oblasti povrede autorskih prava, od kojih je 16 rešeno. U istom periodu pred Višim sudom u Beogradu prvostepeno je rešeno 602 predmeta iz ove oblasti.

Revizija je u predmetima iz oblasti povrede autorskih prava odbijena u 3 predmeta, preinačujuća odluka doneta je u jednom predmetu, u 8 predmeta revizija je odbačena, dok su četiri predmeta rešena na drugi način.

„Pred VKS-om je iz ovog perioda ostalo nerešeno 9 predmeta, od kojih su dva iz 2016. godine“, naveli su u VKS-u.

Inače, revizija predstavlja ograničeno pravo parničnih stranaka na vanredni pravni lek i može se izjaviti samo protiv pravosnažnih presuda donetih u drugom stepenu. O zahtevima za reviziju odlučuje Vrhovni kasacioni sud u Beogradu.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend