04. maj 2017.

RTV, godinu dana kasnije: „Državotvorni“ servis ostaje bez publike

Sveže izabrani Upravni odbor smenio je 4. maja 2016. Slobodana Arežinu s mesta direktora programa RTV i tako na ovom javnom servisu pokrenuo talas promena koji je doveo do novih smena, otkaza, premeštanja i otpuštanja novinara i urednika, pokrenuo ulične proteste, pretvorio uređivačku politiku u „državotvornu“ i doveo do toga da vojvođanski javni servis danas prati jedan odsto publike

rtv_ulazSmena Slobodana Arežine s mesta direktora programa Radio-televizije Vojvodina 4. maja 2016. godine bila je više od odluke novopostavljenog Upravnog odbora na hitno sazvanoj sednici – ona je označila početak širih personalnih i uređivačkih promena na RTV koje su vrlo brzo dovele do brojnih pomeranja na uredničkim pozicijama, pre svega u Informativnom programu, a potom i do „provetravanja“ programske sheme s intencijom da se emisijama da „državotvorni“ ton ili da se nepodobne, jednostavno, odstrane.

Takve turbulencije inicirale su organizovanje dela zaposlenih u pokret „Podrži RTV“, koji je tokom prošle godine, pod geslom odbrane nezavisnosti javnog servisa i javnog interesa, organizovao nekoliko masovnih protestnih okupljanja ispred zgrade pokrajinskog javnog servisa.

U javnom proglasu taj pokret je, pored ostalog, tada zatražio smenu Upravnog odbora te kuće i poništavanje njegovih odluka koje su „izazvale talas neobrazloženih smena na RTV-u“, kao i izvinjenje rukovodstva RTV za klevete upućene zaposlenima, dok se od državnih organa tražilo poštovanje nezavisnosti javnog servisa.

Nijedan zahtev do danas, međutim, nije ispunjen.

Politički motivisane smene

Iako proteklih godina to niko zvanično nije potvrdio, prilično je rasprostranjeno uverenje da su smene na RTV bile politički motivisane s obzirom na to da su usledile po okončanju izbora na kojima je došlo do promene vlasti u Vojvodini.

Optužbe u javnosti za uticaj politike na uređivanje programa i cenzuru, zbog koje su dve novinarke prošle godine napustile RTV, rukovodstvo te kuće je u retkim javnim istupima redovno poricalo.

Aktuelni šef Centra informativnog programa RTV Budimir Marković uzvratio je krajem prošle godine na takve optužbe tvrdnjama da se nakon maja 2016. godine „više niko sa strane ne meša u posao urednika“, da ne postoje instrukcije o tome šta mora da se emituje i da ne postoji cenzura, dok urednici imaju „apsolutnu slobodu“ u svom radu.

[povezaneprice]

Iako su nakon leta zamrznuta protestna okupljanja u organizaciji pokreta „Podrži RTV“, ta neformalna organizacija nastavila je svoje delovanje kroz monitoring programa pokrajinskog javnog servisa, ukazujući povremeno na drastična kršenja profesionalnih standarda u izveštavanju RTV, naročito u vreme predizborne kampanje, te na sve izraženije negativne trendove po pitanju gledanosti programa pokrajinskog javnog servisa (poslednje istraživanje Ninamedije pokazuje da svega jedan odsto ljudi prati program RTV).

Način izveštavanja RTV oštro je kritikovan i tokom nedavnih protestnih okupljanja „Protiv diktature“, a smene sadašnje uredničke garniture u RTV našle su se među prvim zahtevima tih protesta.

Samo (ne)izveštavanje RTV o tim protestima nije, međutim, bilo sporno za većinu članova Programskog saveta RTV, pa je izostala i rasprava o toj temi, zbog čega je predsednica Saveta Aleksandra Đurić Bosnić nedavno podnela ostavku na to mesto. Savet je, inače, odmah nakon smena prošle godine pokušao da od rukovodstva RTV dobije obrazloženje za takve odluke.

Uvođenje v.d. stanja

Upravni odbor RTV smenio je Arežinu s obrazloženjem da je nedonošenjem Plana proizvodnje i emitovanja programa zanemario svoju funkciju, kao i da je odgovoran za pad gledanosti programa pokrajinskog javnog servisa. Za v.d. direktora programa UO je imenovao Slavicu Subotić Braun, članicu Programskog saveta RTV, koja je, uprkos novoj funkciji, zadržala svoje mesto u tom telu.

Tvrdeći da UO nije imao osnova za njegovu smenu, Arežina je podneo tužbu protiv RTV, a od suda je zatražio da bude poništena odluka UO i da bude vraćen na staro radno mesto. Krajem aprila okončan je višemesečni sudski postupak i, prema najavama iz Osnovnog suda u Novom Sadu, uskoro će biti doneta presuda.

Osim imenovanja vršioca dužnosti direktora programa, UO je 4. maja prošle godine doneo odluku o raspisivanju konkursa za izbor direktora programa. Isti postupak ponovljen je i 13. maja, kada su ostavke podneli glavna urednica Prvog programa televizije Marjana Jović i generalni direktor RTV Srđan Mihajlović. Kao vršioci dužnosti imenovani su Nada Kalkan, odnosno Miodrag Koprivica.

Konkurs za direktora programa RTV objavljen je 16. maja, a desetak dana kasnije i konkurs za glavnog i odgovornog urednika i generalnog direktora.

„Dugotrajno v.d. stanje nikad nije dobro, ali je od trenutnog v.d. stanja u RTV-u veći problem rasulo, nestručnost i zbunjenost onih koji trenutno vode pokrajinski javni servis“  (Nedim Sejdinović)

Upravni odbor najpre je 6. jula imenovao Miodraga Koprivicu za novog generalnog direktora, pošto po Statutu RTV, generalni direktor predlaže UO imenovanje direktora programa i glavnog i odgovornog urednika medija. Javnost je ostala uskraćena za imena onih koji su se uključili u trku za te funkcije.

RTV je letos u odgovoru Nezavisnom društvu novinara Vojvodine naveo da je za mesto generalnog direktora, pored Koprivice, konkurisao i Jovan M. Jovanović. Pokrajinski javni servis odbio je, međutim, da NDNV-u dostavi imena prijavljenih na konkurse za preostale dve funkcije, pozivajući se na „ograničenje slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja tokom trajanja postupka“.

U javnosti su kao najozbiljniji kandidati za novog direktora programa slovili Jakša Šćekić, novinar agencije Rojters (nedavno se penzionisao), Zoran Panović, bivši glavni i odgovorni urednik Danasa, te Sonja Kokotović, nekadašnja glavna urednica zabavno-muzičkog programa RTV i saradnica aktuelnog generalnog direktora Miodraga Koprivice.

Cenzolovka je proteklih meseci u nekoliko navrata bezuspešno pokušavala da od čelnika RTV dobije zvanično objašnjenje zašto su, i pored okončanog konkursa, funkcije direktora programa i glavnog i odgovornog urednika Prvog programa i dalje u v.d. stanju.

U samom RTV, ali i u političkim krugovima Novog Sada, veruje se da je zadržavanje statusa kvo u pokrajinskom servisu „jedini način da se zadrži kakvo-takvo primirje među frakcijama unutar rukovodstva kuće“.

Sejdinović: Rasulo, nestručnost i zbunjenost

Predsednik NDNV Nedim Sejdinović kaže za Cenzolovku da je dugotrajno v.d. stanje u RTV „indikator političkih previranja unutar vladajuće stranke, ali uvek i indikator nekih poremećaja“.

„Dugotrajno v.d. stanje nikad nije dobro“, ističe predsednik NDNV, „ali je od trenutnog v.d. stanja u RTV veći problem rasulo, nestručnost i zbunjenost onih koji trenutno vode pokrajinski javni servis“.

U konkursima koji su objavljeni prošle godine naznačen je samo rok u kojem kandidati mogu da se prijave, što Upravnom odboru RTV ostavlja gotovo neograničeni rok za odlučivanje, a samim tim, skreće Sejdinović pažnju, i status vršioca dužnosti može da traje unedogled.

Uostalom, dugotrajno v.d. stanje posve je uobičajeno za tu medijsku kuću. U ranijim godinama, međutim, čak i kada se na raspisivanje konkursa nakon uvođenja v.d. stanja moralo čekati godinu dana, odluke Upravnog odbora o imenovanju usledile bi najviše tri meseca nakon okončanog konkursa.

RTV je u v.d. stanju bio od aprila 2011. i smene direktora i glavnih i odgovornih urednika tadašnje Radiodifuzne ustanove Vojvodine (RUV) i njenih funkcionalnih segmenata (i tada je kao razlog naveden „pad gledanosti i slušanosti“) pa čak do proleća 2015. godine.

SANJA KLJAJIĆ: NISMO MOGLI NI DA NASLUTIMO DA ĆE RTV DOŽIVETI OVAKAV SUNOVRAT

„Posle smene direktora programa, na taj način i u takvom trenutku, bilo je jasno da na RTV-u više ništa neće biti isto, ali ubeđena sam u to da niko nije mogao ni da nasluti da će ta kuća za samo godinu dana doživeti ovakav sunovrat“, ocenjuje za Cenzolovku novinarka Sanja Kljajić, aktivistkinja pokreta „Podrži RTV“.

Sanja Kljajić, koja je prošle godina napustila RTV u znak protesta zbog pokušaja cenzurisanja njenog priloga, kaže da pokret „Podrži RTV“ jeste isprva nastao kao profesionalna i ljudska reakcija na otimačinu, ali da je u proteklih godinu dana prerastao u borbu od koje jednostavno ne mogu da odustanu – ni kao novinari ni kao građani.

„RTV danas ni po čemu ne sliči onoj televiziji od pre godinu dana“, kaže ona za Cenzolovku i dodaje da su se na odlučujućim mestima u pokrajinskom javnom servisu pojavili ljudi za koje su mislili da su zaista prošlost te kuće.

„Prvo su otvoreno propagirali ’državotvornu’ uređivačku politiku, potom su to počeli da sprovode u delo pozivanjem novinara na konsultacije pre snimanja, sakaćenjem priloga, podelom na podobne i nepodobne novinare, a onda su počeli da sprovode cenzuru i da obmanjuju javnost. Ukinuli su emisije, pa pootpuštali ljude. One koji su ostali pretvorili su u držače mikrofona“, kaže Sanja Kljajić.

Uverena je u to da će jednog dana aktuelno rukovodstvo RTV pod pritiskom građana morati da odstupi i da položi račune. „U to su me iz dana u dan tokom protekle godine uveravali ljudi koji su dolazili na proteste ‘Podrži RTV’, koji nam se javljaju, koji prate i kritikuju, koji budno motre svaki njihov korak, koji su s nama podnosili prijave REM-u tokom izborne kampanje, koji su i sa studentima mesec dana gotovo svakodnevno odlazili pred RTV i zahtevali nazad svoj javni servis.“

1 komentar za: “RTV, godinu dana kasnije: „Državotvorni“ servis ostaje bez publike

  1. Mira sd

    Mislim da su prošli parlamentarni (ničim opravdani) izbori zapravo imali za cilj okupaciju RTV-a.Tako su još jednom dokazali da sve čega se ova vlast dotakne upropasti.

    07. maja 2017. at 22:54

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend