31. jul 2020.

Šabić: Zakon ne poznaje najobičniju proveru o kojoj govori Vučić

Advokat i nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izjavio je da zakoni o sprečavanju pranja novca ili o finansiranju terorizma ne poznaju „najobičniju proveru“, naročito ne u tako robusnoj formi kakvu je sprovela Uprava za sprečavanje pranja novca nad novinarima i predstavnicima pojedinih nevladinih organizacija.

Foto: Medija centar Beograd

„Ako bi ovakve provere postale stvar redovne prakse, ili ako to već jesu, ako se po slobodnom nahođenju kad god se to poželi može pristupati ovim podacima, to bi značilo da su širom otvorena vrata za povrede privatnosti, nezakonitu obradu podataka o ličnosti i njihovu zloupotrebu, kao da su zakonske grancije tajnosti računa prazna floskula“, rekao je Šabić agenciji Beta.

On je to izjavio komentarišući tvrdnju predsednika Srbije Aleksandra Vučića da  je inicijativa Uprave za sprečavanje pranja novca „najobičnija provera“ i da nije reč ni o kakvom pritisku na civilni sektor i medije.

„Nije reč o bilo čemu posebnom, nego o najobičnijim proverama. Ali uvek je politika u pitanju. Da dignemo dreku kako smo ugroženi pa ćemo da dobijemo nešto više para od donatora. I to je tako 30 godina“, rekao je Vučić.

Šabić je rekao da Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma u 73. članu predviđa da Uprava može tražiti podatke o transakcijama, promenama i stanju računa samo uz uslov da u vezi sa određenim transakcijama ili osobama postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

„Meni ne izgleda ni malo verovatno da u odnosu na ovoliki krug ovakvih subjekata – odnosno na oba nacionalna udruženja novinara, novinarske ekipe koji su dobitnici najprestižnijih svetskih i evropskih priznanja, NVO nespornog autoriteta u međunarodnim relacijama mogu da postoje osnovi sumnje da peru novac ili finansiraju terorizam“, dodao je Šabić.

On je rekao da, nezavisno od toga i ne ulazeći u razmatranje pojma osnova sumnje, nije sporno da to da li je neko počinio neko zabranjeno delo ne može biti stvar nagađanja ili naslućivanja.

„Osnovi sumnje se moraju zasnivati na nekim određenim konkretnim činjenicama koje se tiču određenog lica i određene radnje, one nisu i ne smeju biti stvar proizvoljnosti. U skladu s tim, potpuno je legitiman zahtev NVO i novinara koji su predmet kontrole da se Uprava izjasni o kakvim to osnovama sumnje se radi i na kojim činjenicama se zasnivaju“, dodao je Šabić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend