22. feb 2021.

Sutra presuda optuženima za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića

Sud će imati priliku da donese pravdu porodici kojoj je u podmetnutom požaru izgorelo sve što je imala, dok su Milan i njegova supruga jedva izvukli žive glave. Pravedna presuda bila bi važna poruka koju novinarska zajednica u Srbiji čeka dve godine – da moćnici ne smeju da spaljuju novinare

Milan Jovanović u spaljenoj kući (foto: Marko Risović / Cenzolovka)

Presuda za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića biće izrečena sutra u 9 sati u Drugom osnovnom sudu. Znamo da, kakva god da bude, neće vratiti ni zdravlje, ni spaljene uspomene Milanu i njegovoj supruzi Jeli Deljanin. Ipak, mogla bi da bude važna poruka koju novinarska zajednica u Srbiji čeka dve godine – da novinare ne smeju da spaljuju.

Presuda bivšem predsedniku Opštine Grocka i funkcioneru SNS-a Dragoljubu Simonoviću, optuženom da je naručio paljenje kuće novinara Milana Jovanovića, očekuje se sa mnogo zebnje i nestrpljenja jer dolazi u vreme povećanog broja nekažnjenih i nerasvetljenih napada na novinare i sužavanja prostora za slobodu govora.

Tužilac za Dragoljuba Simonovića traži maksimalnu kaznu od osam godina zatvora za krivično delo izazivanja opšte opasnosti

Ovaj napad je najteži u poslednjih desetak godina, još od postavljanja bombe na prozor novinara Dejana Anastasijevića 2007. Ukoliko presuda bude osuđujuća, biće to i jedini rasvetljen napad kad su u pitanju najteži slučajevi.

Tužilac za Simonovića traži maksimalnu kaznu od osam godina zatvora za krivično delo izazivanja opšte opasnosti. Za Vladimira Mihailovića, bivšeg policajca iz Grocke, koji je optužen da je sproveo Simonovićev nalog, vodeći se strahom, ali i nadom da će imati korist, tužilac traži pet godina zatvora, kao i za Igora Novakovića, zelenaša iz Grocke, koji je označen kao sledeća karika u organizovanju napada na novinara. Za Aleksandra Marinkovića, koji je u bekstvu, a bio je neposredni izvršilac, tužilac traži šest godina zatvora.

Osim Simonovića, svi optuženi su prvo priznali, a zatim negirali navode iz optužnice.

Dve godine opstrukcija

Suđenje je počelo 24. maja 2019. godine, jer je prvo ročište, zakazano za 9. april, odloženo zbog nedolaska Dragoljuba Simonovića kome, navodno, zbog štrajka poštara nije bio uručen sudski poziv. Bio je to jasan nagoveštaj otezanja suđenja tokom koga je bilo više otkazanih nego održanih ročišta.

Napad na kuću Milana Jovanovića i Jele Deljanin dogodio se u noći 12. decembra 2018. godine, kada je bačen „Molotovljev koktel“ na automobil, parkiran u garaži, odakle se požar ubrzo proširio na celu kuću u kojoj su spavali novinar i njegova supruga.

Iako je Jovanović istog dana, još ležeći u bolnici priključen na kiseonik i infuziju, rekao da je nesumnjivo glavni krivac za napad Dragoljub Simonović, predsednik Opštine Grocka uhapšen je tek 25. januara. Vest o tome saopštio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare.

Simonović je 7. marta pušten iz pritvora, a 20. marta je podneo ostavku na mesto predsednika Opštine Grocka. Da je u pitanju samo formalno, a ne i faktičko oduzimanje moći visokom funkcioneru SNS-a, javnost je posumnjala kad je odlukom opštinske vlasti ulica u kojoj živi u Vrčinu promenila ime u Ulicu braće Simonović.

Nedugo posle toga Simonović je bio primoran da se povuče i sa mesta predsednika Opštinskog odbora SNS-a, ali i iz Glavnog odbora stranke, mada o tome javnost nije zvanično obaveštavana.

SIMONOVIĆ HAPŠEN I VEĆ BIO U ZATVORU ZBOG NASILJA NA IZBORIMA 2000. GODINE

– Dragoljub Simonović rođen je 1959. u Beogradu.

– Završio je srednju mašinsku školu, smer mašinski konstruktor. Posle 2008. godine, kada je iz Srpske radikalne stranke prešao u Srpsku naprednu stranku, dobio je diplomu ekonomiste na Fakultetu za preduzetnički biznis Univerziteta Union – Nikola Tesla (diplome na ovom fakultetu dobijali su u poznim godinama mnogi poznati naprednjaci, poput Nikole Petrovića, Vučićevog kuma i bivšeg direktora Elektromreža Srbije ili bivšeg ministra Željka Sertića).

– Tokom devedesetih bio je član SRS-a. Na dan republičkih izbora 2000. godine predvodio je grupu radikala koja je napravila težak incident na biračkom mestu u Dražnju, opština Grocka. Radikali su porazbijali biračke kutije, izazvali tuču u kojoj je teže povređeno petoro ljudi, a jedan od radikala je ugrizao za glavu člana biračkog odbora. Povređeni su prebačeni u Urgentni centar, dvojica su zadržana na bolničkom lečenju, a jednom su polomljena rebra.

Simonović je uhapšen i zbog toga je proveo 27 dana u zatvoru u Padinskoj Skeli.

Ovo je zanimljivo posebno zato što Simonović stalno na sudu ponavlja: „Ljudi znaju da sam ja častan čovek i da nemam mrlju u životu.“

– Od 2003. do 2008. bio je poslanik u Skupštini Srbije, izabran na listi SRS-a.

– Od 2008. postaje predsednik Opštinskog odbora SNS-a u Grockoj.

– Na mestu predsednika Opštine Grocka bio je u tri navrata. Prvi put od juna do novembra 2005. godine. Drugi put nakon izbora 2012, ali u decembru te godine postaje generalni direktor Železnica Srbije i napušta opštinsku funkciju. Treći put postaje predsednik opštine 2016. godine, sve do marta 2019, kada je zbog hapšenja i optužbe da je naredio paljenje kuće Milana Jovanovića bio primoran da podnese ostavku na mesto predsednika opštine, ali i na sve funkcije u SNS-u, gde je bio i član Glavnog odbora stranke.

– Generalni direktor Železnica Srbije bio je od decembra 2012. do januara 2015, kada je smenjen i ubrzo postavljen za savetnika generalnog direktora ovog javnog preduzeća.

Motiv napada „težak“ 30 miliona evra

Iako je Dragoljub Simonović u svojoj završnoj reči rekao da nije bio u sukobu sa Milanom Jovanovićem i da nije imao nikakvog motiva za napad, istorija njihovog sukoba duga je koliko i pisanje novinara portala Žig info o malverzacijama, korupciji i nepotizmu u opštini dok je njom rukovodio Simonović, o ličnom bogaćenju Simonovića i članova njegove familije (džipovi, automobili, kuća za taštu, kupovina komunalnih preduzeća…).

Najveća afera u koju su Milan Jovanović i Žig info dirnuli jeste nezavršena gasifikacija Grocke. U projekat težak skoro 30 miliona evra, pored Simonovića, umešana je i firma Milenium tim (prvostepeno osuđena da je rušila u Savamali, učestvuje u projektu izgradnje Beograda na vodi, kao i drugim državnim projektima). Gasifikacije nema, kao ni para.

Da nije bilo portala Žig info, preko koga je analiza izveštaja o realizaciji Ugovora o gasifikaciji Grocke iz 2015. godine iz Srbijagasa dospela u javnost, ne bi se znalo o enormnoj pljački građana Srbije, jer je i u drugim lokalnim samoupravama primenjen isti scenario kao i u Grockoj, a ukupna vrednost neistraženih malverzacija teška je 240 miliona evra.

Bivši predsednik Opštine Grocka Simonović na sudu je ponavljao: „Ljudi znaju da sam ja častan čovek i da nemam mrlju u životu.“ Zbog nasilja na izborima 2000, on je uhapšen i zbog toga je proveo 27 dana u zatvoru u Padinskoj Skeli

O tome su pisali novinari Insajdera. U analizi se video mehanizam isisavanja ogromnog novca iz Srbijagasa, bez tendera, proglašavanjem privatne firme za strateškog partnera. Na ugovoru za izbor Milenium tima kao strateškog partnera potpis je Dragoljuba Simonovića.

Milan Jovanović je pitao gde su pare, posle čega je izbegao smrt u zapaljenoj kući.

Duga istorija proganjanja i napada

Iza onog „nisam imao sukoba“ i „igrali smo šah“, kako je Simonović opisao nedostatak motiva za napad na Milana Jovanovića, stoji duga istorija proganjanja, napada, anonimnih pretnji i ucena kojima su novinari portala Žig info bili izloženi.

Da podsetimo: razne opštinske inspekcije u vreme Simonovićeve vlasti 37 puta su obilazile Jovanovićevu kuću, jednom s namerom da je sruše, jednom da mu preseku vodovodnu i kanalizacionu cev. Ali Jovanović se nije dao uplašiti ni „urazumiti“.

Neprekidno je istraživao i objavljivao dokaze o korupciji, a kompletnu dokumentaciju je u vidu peticije predao tužilaštvu sredinom 2017. godine.

Dva meseca pre paljenja automobila i kuće Jovanovića, napadnut je glavni i odgovorni urednik portala Žig info Željko Matorčević. On je završio u bolnici sa slomljenom jagodičnom kosti.

Policija i Drugo osnovno javno tužilaštvo do danas nisu ništa učinili da se napadač na Matorčevića kazni. Matorčević je jasno ukazao na to da su motiv za napad na njega upravo istraživački, novinarski tekstovi, a za Cenzolovku je izjavio:

„Ne zna se broj verbalnih pretnji koje smo dobili i Milan i ja. Mi smo u početku sve redovno i prijavljivali policiji. U januaru 2018. dobili smo dojavu da se sprema napad. Kod Milana je došao jedan čovek i rekao mu da je jedna ekipa dobila zadatak da ga napadne, da bi on trebalo da bude vozač, da ih razvozi. On je odbio i rekao da neće da učestvuje u tome, ‘ja ne mogu više to da trpim, bežim za Švajcarsku’. Dao nam je čak i fotografiju osobe koja je trebalo da organizuje prebijanje. Mi smo to prijavili policiji. Odneli smo im i fotografiju.“

Da je rasvetljen slučaj prebijanja Željka Matorčevića, verovatno do napada na Milana Jovanovića i spaljivanja njegove kuće ne bi ni došlo, rekao je za Cenzolovku urednik portala Žig info.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend