15. apr 2021.

Svetski eksperti o SLAPP tužbama: Sredstvo bogatih i moćnih da ućutkaju kritiku i novinare koji rade u javnom interesu

Tužbe kao što je pokušaj Milenijum tima da astronomskim kaznama ućutka pojedine lokalne i nacionalne medije su u porastu u svetu, koji se organizuje i bori protiv ovakvih napada na kritičke medije. Oni samostalno teško mogu da se odbrane od tako moćnih kompanija, povezanih sa vrhom države. Takve tužbe suprotne su međunarodnim zakonima koji se primenjuju u Srbiji

Foto: Unsplash

„Ako izuzmemo obarač prislonjen na čelo, teško da možemo da zamislimo neku veću pretnju Prvom amandmanu.“ Ovim rečima je sudija Vrhovnog suda države Njujork Nikolas Kolabela opisao SLAPP tužbe 1992. godine, aludirajući pritom na efekat koji one mogu imati na javnu reč i slobodu govora.

Ovih dana i sami smo svedoci da se u sve većem broju slučajeva sud koristi za razračunavanje sa medijima. Mi imamo bogatu tradiciju takve zloupotrebe tužbi – setimo se samo vremena diktature Slobodana Miloševića, tokom koga su astronomske sudske tužbe bile omiljen i brz način razračunavanja sa medijskim neistomišljenicima. U slučaju Dnevnog telegrafa i Evropljanina, novina u vlasništvu Slavka Ćuruvije, tužbe su dovodile do toga da mediji prestanu da postoje.

SLAPP tužbe su postale omiljeno sredstvo bogatih i moćnih u ućutkivanju svake vrste kritike (Pol Kopan, Reporteri bez granica)

Milenijum tim (Millennium Team) nedavno je podneo tužbe protiv – koliko je javnosti dosad poznato – najmanje pet medija, o čemu je Cenzolovka već izveštavala.

Ova građevinska firma iz Beograda, sa čije se veb-stranice smeši najuže rukovodstvo države dok obilazi radove, preko suda potražuje astronomskih 300.000 evra od dva lokalna nezavisna medija – Info Vranjske i JUGpress. I to samo zbog toga što su dosledno preneli navode sa pres konferencije opozicionih političara Narodne stranke.

Kako mediji izveštavaju, Milenijum tim nije tužio sve lokalne medije koji su izveštavali sa sporne konferencije za štampu, već samo ova dva, što dodatno budi sumnju da za potezanje suda ta firma ima motive mimo onih koji su javno izrečeni. Prema navodima iz štampe, to su „sistematska i organizovana praksa iznošenja neistina na račun kompanije i njenih vlasnika, koje prete da unište reputaciju i pričine nenadoknadivu štetu“.

Ovome treba dodati da se Milenijum tim nije obratio medijima i zatražio demanti, kao što to nalaže uobičajena medijska praksa, nego se odmah odlučio na tužbu, što je još jedna od naznaka da je posredi nešto više od želje da se sačuva reputacija kompanije.

TUŽBE MILENIJUM TIMA PROTIV MEDIJA SUPROTNE MEĐUNARODNIM ZAKONIMA KOJI SE PRIMENJUJU U SRBIJI

Upitana da prokomentariše SLAPP tužbe u Srbiji, Zamira Đabarova je rekla da je ovde česta praksa pozivanje na „povredu reputacije“.

„Da bi se zaštitila od najvećeg broja zloupotrebljenih tužbi, Srbiji načelno nije neophodno da donese anti-SLAPP zakon. Umesto toga, mogla bi da usaglasi sudsku praksu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i praksom ovog suda, što je predviđeno Ustavom Srbije“, istakla je Đabarova.

Prema njenom mišljenju, sudije u Srbiji treba da prepoznaju da govor novinara i politički govor imaju pravo da budu zaštićeni, pogotovo kada je u pitanju rasprava od javnog interesa.

„Izražavanje mišljenja ne podleže dokazima, a zvaničnici su obavezni da podnesu veću dozu kritike. Primena zakona je jedino opravdana u slučaju kad mu je svrha da zaštiti osobu od lažnih izjava ili ako one izazivaju veliku štetu nečijoj reputaciji i to isključuje izražavanje mišljenja, kritiku i slične vrednosne izjave koje nisu u vezi sa faktičkim izjavama.“

„Tužbe koje su podignute, a baziraju se na izraženom mišljenju o temi koja je od javnog značaja, i u kojima su novinari delimično izveštavali o mišljenju koje je izrazila politička opozicija, u suprotnosti su sa međunarodnim zakonima koji su na snazi i u Srbiji“, rekla je Đabarova.

Tužbe osmišljene da utišaju ljude koji rade u javnom interesu

Da li je, dakle, u pitanju SLAPP tužba (Strategic Lawsuit Against Public Participation)? Kao što joj ime kaže, reč je o „strateškoj tužbi protiv javnog delovanja“, fenomenu koji je najpre uočen, objašnjen i na nivou saveznih država zakonski regulisan u Sjedinjenim Američkim Državama.

„SLAPP tužbe su osmišljene sa ciljem da utišaju ljude koji rade u javnom interesu“, izjavila je za Cenzolovku Zamira Đabarova, nezavisna ekspertkinja za pitanja društvene odgovornosti kompanija i ljudskih prava, koja je i glavna istraživačica izveštaja o zloupotrebljavanju tužbi u Srbiji koji će uskoro biti objavljen. Ona objašnjava sa su optuženi često novinari, aktivisti ili čak i obični građani koji su javno nastupali.

Prema njenim rečima, pored Sjedinjenih Država, ovaj fenomen je pravno prepoznat i u Kanadi i Australiji. Zakoni protiv SLAPP-a u navedenim državama najčešće omogućavaju tuženima da podnesu zahtev za odbacivanje tužbe u početnoj fazi suđenja, a na bazi uverenja da je u pitanju govor od javnog značaja.

Da su JUGpress i Info Vranjske tuženi u Kaliforniji, slučaj bi se razmotrio za 30 dana, takse ne bi bile visoke, a tužitelj, kao što je Milenijum tim, morao bi pre početka suđenja da pokaže da postoje realne šanse da tužbu zaista i dobije na sudu

Kako navodi naša sagovornica, „SLAPP tužbe su generalno u porastu, i civilno društvo se mobilisalo i ujedinilo u SAD (u okviru, recimo, Koalicije za zaštitu protesta – Protect the Protest Coalition), Južnoj Africi ili Francuskoj.

Koalicija protiv SLAPP-a u Evropi (Coalition against SLAPPs in Europe – CASE) zalaže se da institucije Evropske unije preduzmu mere protiv SLAPP-a, rekla je Đabarova.

Prema njenom mišljenju, koalicije su važne jer SLAPP tužbe ne samo da finansijski iscrpljuju tuženu stranu nego napadaju i njen kredibilitet, pa „pružanje podrške okrivljenom i njegovoj strani priče postaje veoma važno“.

Sudeći prema trenutnoj američkoj praksi, da su JUGpress i Info Vranjske kojim slučajem bili tuženi, na primer, u Kaliforniji, američkoj državi sa dobro inkorporiranim anti-SLAPP regulativama, za njih bi postojala garancija da će se slučaj razmatrati u roku od 30 dana, takse ne bi bile visoke, a tužitelj, u ovom slučaju Milenijum tim, morao bi pre početka suđenja da pokaže da postoje realne šanse da tužbu koju je podneo zaista i dobije na sudu.

Zemlje Evropske unije, iako se u nekima, poput Bugarske i Poljske, SLAPP tužbe masovno koriste za utišavanje javnosti, još uvek nemaju zakone nalik ovome u Americi, ali se Koalicija protiv SLAPP-a u Evropi aktivno trudi da se to promeni.

Kopan: Sredstvo ućutkivanja kritike

Kako je u izjavi za Cenzolovku rekao Francuz Pol Kopan (Coppin), šef pravnog tima Reportera bez granica (vodeće organizacije ove koalicije koja je učestvovala u pisanju predloga evropske anti-SLAPP direktive), oni primećuju da se SLAPP tužbe koriste protiv novinara, branilaca ljudskih prava, uzbunjivača, istraživača na fakultetima i nevladinih organizacija, i to ne samo u Evropi nego širom sveta.

„SLAPP tužbe su postale omiljeno sredstvo bogatih i moćnih u ućutkivanja svake vrste kritike“, rekao je Kopan.

Milenijum tim se nije obratio medijima i zatražio demanti, kao što to nalaže uobičajena medijska praksa, nego se odmah odlučio na tužbu, što je još jedna od naznaka da je posredi nešto više od želje da se sačuva reputacija kompanije

Prema njegovim rečima, koalicija je nedavno objavila predlog teksta direktive namenjene Evropskoj uniji. Ukoliko bi ta direktiva na jesen bila usvojena, ona bi mogla da obezbedi zaštitu onih prema kojima se SLAPP primenjuje, uključujući sudsku odluku da takve tužbe odbaci u ranoj fazi procesa i mogućnost da se od tužene strane traži da dokaže uspeh tužbe. Predlog direktive podrazumeva i obuku sudija. Prema Kopanovim rečima, „oni nekada ne razumeju da su iskorišćeni za ućutkivanje novinara“.

„Pravo da se izađe pred sudiju jedno je od fundamentalnih prava i podrazumeva se da mi ne želimo da to limitiramo“, istakao je Kopan govoreći o tome kako je u pitanju tanka linija i da treba oprezno postupati.

„Sa druge strane, često vidim tužbe od kojih se u poslednjem momentu odustane, što je tipično za SLAPP“, rekao je Kopan.

On je podsetio i na primer ubijene novinarke sa Malte Dafne Karuane Galicije protiv koje je, u trenutku njene smrti, bilo podignuto 47 različitih sudski tužbi.

„Da ona nije bila ubijena, do kraja života bi bila u sudnici“, naveo je Kopan objašnjavajući zbog čega je Evropskoj uniji potrebna anti-SLAPP regulativa.

Peticiju kojom se traži direktiva za uvođenje anti-SLAPP zakona do sada je potpisalo šezdesetak nevladinih organizacija, među kojima su beogradska Pištaljka i regionalna mreža SEEMO.

Vujović: Mediji ne mogu da odgovaraju za izjave političara

Prema mišljenju Olivera Vujovića, generalnog sekretara SEEMO grupe za slobodu medija u jugoistočnoj Evropi, „najlakše je pokrenuti tužbu na sudu“.

„Mediji ne mogu biti odgovorni za izveštavanje o tome šta izjavljuju političari – posao medija je da prenesu, a političar mora biti odgovaran za svaku svoju izjavu“, rekao je Vujović i dodao kako „ova firma koja tuži može biti i zahvalna medijima, pošto je zahvaljujući medijima mogla da sazna za neku netačnu informaciju koju je izgovorio političar“.

„Ukoliko je netačno to što je izjavljeno, o tome odlučuje na kraju sud – ali ne u postupku prema medijima, već prema političaru koji je to izjavio“, kazao je Vujović.

On ukazuje i na još jednu nelogičnost. Prema njegovom mišljenju, „apsurdno je da u državi gde je prosečna plata nekoliko stotina evra tražite odštetu od 100.000 evra“.

„Ako neko nije zadovoljan izveštavanjem medija, postoji praksa traženja objavljivanja ispravke“, navodi Vujović. On misli da „ni agencije koje su izveštavale niti mediji koji su nakon toga citirali agencije, ne mogu odgovarati, te da bilo kakav sudski postupak nije prihvatljiv“.

RADOMIROVIĆ PREDLAŽE SUDOVIMA DA SPREČE DA IH MOĆNICI ZLOUPOTREBLJAVAJU

Vladimir Radomirović, glavni i odgovorni urednik Pištaljke, portala koji istražuje korupciju i štiti prava uzbunjivača, o tužbama Milenijum tima kaže da je u pitanju „nesumnjivi pritisak na novinare i pokušaj da se spreči dalje izveštavanje o poslovima te firme“.

„Ove tužbe su klasičan primer strateških tužbi kakve velike kompanije ili uticajni pojedinci podnose protiv novinara ili organizacija koje kritikuju njihovo poslovanje. O tome svedoče visina odštetnog zahteva, broj tužbi i činjenica da su mediji tuženi zbog prenošenja izjave političara, a ne zbog komentara ili sopstvenog istraživanja, pa tužioci moraju znati da im sudska praksa ne ide na ruku“, rekao je Radomirović.

On je dodao da dodatni teret za medije predstavlja to što oni „moraju da angažuju advokate za ovaj skupi postupak i da plaćaju put za Beograd kako bi prisustvovali suđenju“, što je, po njegovom mišljenju, ne samo „ogroman trošak“ već „može da predstavlja pretnju njihovom opstanku“.

Pištaljka je i sama na udaru SLAPP tužbe, o čemu Radomirović kaže:

„Tužio nas je visoki funkcioner Srpske napredne stranke Aleksandar Senić zbog članka zasnovanog na činjenicama o spornoj izgradnji postrojenja za otpadne vode u Rači Kragujevačkoj, gde on vodi odbor najveće stranke u zemlji. Na prvom ročištu, Senić je na pitanje advokata Pištaljke rekao da nije ni pročitao tekst za koji tvrdi da mu je izazvao ’duševne bolove’.“

„Senić i njegov advokat su očigledno zloupotrebili pravo na tužbu i time bez razloga troše vreme i nas iz Pištaljke i samog suda. Smatram da je sudija u trenutku kada je Senić izgovorio da nije pročitao tekst, morao da obustavi postupak i da presudi u našu korist. Nažalost, sudski postupak i dalje traje“, dodaje Radomirović.

On predlaže sudovima da ne dozvole da ih zloupotrebljavaju i potcenjuju politički i poslovni moćnici koji imaju novca da angažuju skupe advokate i vremena da se bave ovakvim pritiskom na medije.

„Ako sud već nije obustavio postupak kad je Aleksandar Senić rekao da nije ni pročitao tekst Pištaljke, mogao bi da i sebe i nas ohrabri brzim okončanjem postupaka po tužbama Milenijum tima“, naglašava Radomirović.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend