Vladimir Bulatović: „Protesti su izgledali kao pravi građanski rat”

Iako je Novi Sad drugi najveći grad u Srbiji, lokalnih medija ima tek nekoliko. Jedan od njih je portal Moj Novi Sad čiji direktor Vladimir Bulatović objašnjava da je nastao iz želje da bude od pomoći Novosađanima i pruža im informacije koje su im potrebne u svakodnevnom životu. Kako su se političke i društvene okolnosti menjale tako se i ovaj portal prilagođavao, te su svakodnevno pratili studentske i građanske prosteste u proteklih više od godinu dana.

Pritisci na lokalne medije ne izostaju ni u većim sredinama, a Bulatović objašnjava da povremeno dobijaju pozive na prijateljske razgovore.

„Ti pozivi uglavnom dolaze preko zajedničkih poznanika, prijatelja ili klijenata i do sada nisu prerasli u pretnje ili fizičke sukobe. Najčešće se dešavaju kada pišemo o biznisu, odnosno o izgradnji zgrada, poslovnim objektima ili građevinskim dozvolama. Nikada to nismo prijavljivali jer ne verujemo da bi imalo efekta. Kada vidim kroz šta prolaze pojedini lokalni mediji u Srbiji, naše iskustvo deluje znatno blaže. U Novom Sadu je situacija nešto jednostavnija, ali nije laka.”

Za razliku od većeg broja nezavisnih medija u Srbiji koji se projektno finansiraju, Moj Novi Sad je potpuno komercijalan i održava se uz pomoć marketinške firme koju drži Bulatović, ali objašnjava da to sa sobom takođe nosi određene probleme.

„Mnogi klijenti i dalje više veruju radiju, televiziji, bilbordima i flajerima nego digitalnim medijima. Često se iznenade kada vide rezultate koje internet može da donese. Problem predstavljaju i Gugl i velike svetske platforme preko kojih se danas oglašava veliki broj kompanija. Gugl oglase smo uveli tek pre mesec dana. Punih deset godina nismo ih imali jer smo želeli da portal ostane pregledan i bez velikog broja banera. To nam je bilo važno.

Prošla godina bila je veoma teška. Ove godine se oglašivači polako vraćaju, ali imam utisak da se pojedini klijenti plaše da se oglašavaju kod nas jer je jasno da ne pripadamo režimu, a biznis je u Srbiji snažno povezan sa politikom.“

Što se tiče terenskog rada, koliko je bilo izazovno pratiti proteste u Novom Sadu? Da li ste imali neprijatne situacije na terenu?

„Bio sam na obe lokacije ispred prostorija SNS-a na protestima koji su organizovani kao reakcija na puštanje vatrometa na demonstarnte nekoliko dana ranije. To je bilo najekstremnije iskustvo koje sam imao. Bio sam jasno obeležen kao novinar. Nosio sam veliku akreditaciju portala Moj Novi Sad, tako da nije bilo dileme ko sam.

Uprkos tome, dobio sam nekoliko udaraca od policije, pogodio me je kamen u stomak, ledena flaša mi je izbila telefon iz ruke, a napala su me i trojica batinaša. Uspeo sam da se odbranim, ali sam tada shvatio da više nije važno da li ste novinar. Imao sam utisak da je cilj bio da se novinari zastraše. To je meni izgledalo kao pravi građanski rat. Ljudi su sa dvadesetak metara gađali kamenjem, raketama i zaleđenim flašama. Dok snimate ili fotografišete, sve vreme gledate šta leti prema vama jer ne znate odakle će doći sledeći udarac. Takve stvari nekoga mogu ozbiljno da povrede ili ubiju.“

Da li ste prijavili te napade?

„Nisam. Znam da bi trebalo, ali ništa ne očekujem od ovog režima. Mislim da ćemo na kraju sami morati da se branimo. Jedino što mi je ostalo u lepom sećanju jeste što mi u jednoj privatnoj poliklinici nisu naplatili pregled kada su čuli šta se dogodilo. To mi je značilo jer pokazuje da ljudi prepoznaju naš trud. Divim se kolegama koji su svakodnevno na terenu. Ja nisam stalno operativno uključen, ali oni jesu i naučili su kako da izbegnu ili smire incidente.“

Pomenuli ste da se trenutno borite i sa SLAPP tužbama. O čemu se tačno radi? Ko vas je tužio?

„Tužio nas je Miroslav Aleksić zbog teksta u kojem smo preneli informacije o incidentu nakon što je izašao iz automobila i sukobio se sa građanima i policijom. Tekst je bio zasnovan na video-snimcima i informacijama koje su tada bile dostupne. Kasnije su se pojavile nove informacije, ali mi smo objavili ono što je u tom trenutku bilo poznato. On nas je zbog toga tužio za povredu ugleda i časti.

Do sada je održano jedno ročište, a postupaka ima ukupno pet. Ukupan iznos tužbi i troškova mogao bi da dostigne između 25.000 i 30.000 evra.“

Nedavno ste pokrenuli i Patreon da li očekujete podršku čitalaca?

„Objavili smo jedan tekst o tome i postavili baner na sajt. Za sada nismo dobili nijedan evro, ali ništa posebno ni ne očekujemo. Verujem da će se ljudi odazvati ako jednog dana budemo u ozbiljnom problemu.“

Koliko vam znači solidarnost novinarske zajednice u ovakvim trenucima?

„Mi nismo deo nijednog projekta, ne finansiraju nas fondacije, domaće ili strane organizacije, niti bilo koji NGO. U jednom trenutku smo shvatili da smo zaista prepušteni sami sebi.

Međutim, otkako smo se učlanili u ANEM i upoznali probleme drugih medija, shvatio sam da smo, u odnosu na mnoge medije iz manjih sredina i sa juga Srbije, zapravo u mnogo boljoj poziciji. Zbog toga smo odlučili da budemo solidarniji. Prenosimo informacije o napadima na druge novinare i medije i trudimo se da im pružimo podršku, uz nadu da će, ako jednog dana nama bude potrebna pomoć, neko stati uz nas. Jer s jedne strane izloženi ste verbalnom nasilju, fizičkom nasilju i SLAPP tužbama, a s druge strane čitaocima nudite besplatan sadržaj. Ali dok budemo mogli, nastavićemo ovako.“