Vojvođanski Mađari pred parlamentarne izbore u matičnoj državi: Optužbe za pritiske, medijsku kontrolu i politički uticaj

Atmosfera u mađarskoj zajednici u Vojvodini uoči predstojećih parlamentarnih izbora u Mađarskoj, zakazanih za 12. april, obeležena je snažnim političkim i medijskim uticajima, kao i navodima o različitim oblicima pritisaka na birače.

Sagovornici Magločistača upozoravaju da se kroz kampanju, koja se intenzivno vodi i izvan granica Mađarske, oblikuju stavovi birača, uz poruke o mogućim posledicama po finansijsku i institucionalnu podršku zajednici ako na izborima ne pobedi Fides, politička stranka aktuelnog premijera Mađarske, Viktora Orbana.

Istovremeno, ukazuju i na sužen prostor za medijski pluralizam u zajednici, gde dominantni mediji, prema ocenama sagovornika, favorizuju narative vlasti u Mađarskoj, dok su kritički glasovi i alternativne političke opcije marginalizovani ili potpuno izostavljeni iz javnog diskursa.

Tomo: Pritisci na birače, propaganda i ignorisanje novinarskih pitanja

Novinarka Slobodnog Mađar So-a Margareta Tomo kaže za Magločistač da u mađarskoj zajednici u Vojvodini postoje različiti oblici pritisaka – od uticaja na birače do ograničavanja informacija nezavisnim medijima koji prate kampanju u Vojvodini, a uoči parlamentarnih izbora u Mađarskoj.

„Prema našim informacijama, dve starije žene, aktivistkinje, obilaze domaćinstva na Paliću i traže od ljudi podatke sa njihove mađarske kartice prebivališta uz objašnjenje da će one umesto njih predati glas za Orbana, a kako birači ’ne bi morali da se muče’ jer će one sve obaviti umesto njih“, navodi primer Tomo.

Ukoliko neko, pak, odbije da im da tražene podatke, prema svedočenjima koja su prikupili novinari Slobodnog Mađar So-a, kako navodi, „počinje pritisak”.

„Takvu osobu pokušavaju da ubede različitim etiketiranjima, optužujući je, na primer, da je ’za rat’ ili da je ’plaćenik Brisela’“, upozorava Tomo.

Pritisci se, sa druge strane, pojavljuje i u formi ignorisanja novinarskih pitanja koja nezavisni mediji upućuju:

„Ako pitanja ne postavimo lično na događaju, već ih pošaljemo imejlom ili telefonom, najčešće jednostavno ne dobijemo odgovor. Ako je tema važna, odgovori se kasnije pojave u njihovim propagandnim medijima, poput Magyar Szó, Pannon TV-a, ili na društvenim mrežama“.

Tomo ocenjuje da u medijima čiji je osnivač Mađarski nacionalni savet postoji i autocenzura i propaganda:

„Dovoljno je pogledati koliko puta je Magyar Szó pisao o izborima u Kuli i na koji način pokušava da ’progura’ mađarskim biračima činjenicu da Savez vojvođanskih Mađara na tim izborima nastupa zajedno sa Srpskom naprednom strankom i radikalima na jednoj listi. U jednom članku nisu čak smeli ni da napišu to direktno, već su naveli da oni i naprednjaci i socijalisti izlaze na izbore u koaliciji sa ’drugim partijama’“.

Na isti način se, dodaje ona, redovno izveštava i o kampanjama Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, dok se ne objavljuje nijedno opoziciono ili kritičko saopštenje, navodeći da je to već „svojevrsna priprema za izbore koji bi možda mogli da se održe na jesen“.

Prema njenim rečima, nezavisni mađarski mediji se pozivaju na većinu, događaja koje organizuje SVM ili Mađarski nacionalni savet, ali to nije uvek slučaj, naročito kada se radi o događajima koje organizuje Grad Subotica, a u kojima učestvuju političari SVM-a na funkcijama:

„Zamenik gradonačelnika Subotice više puta učestvuje na događajima zajedno sa direktorima javnih preduzeća koje vodi SVM, ali o tim događajima mi ne dobijamo obaveštenje. Najnoviji primer je otvaranje Narodnog pozorišta, na koje mi nismo dobili poziv, dok su svi drugi bili pozvani – nezvanično“.

Redakcija čiji je Tomo deo, prema njenim rečima, nije do sada dobijala nikakve direktne pretnje, ali ih lokalna vlast targetira na druge načine:

„Vlast pokušava na različite načine da nas kontinuirano ponižava – nekada tako što nas ne poziva na događaje, nekada tako što nas, kada smo pozvani, pokušava javno da diskredituje, ili na društvenim mrežama aludira na nas nazivajući nas ’takozvanim istraživačkim novinarima’, ali nikada ne pominju nikoga imenom“.

Govoreći o političkom kontekstu, Tomo kaže da mađarska zajednica u velikoj meri smatra da treba da bude zahvalna aktuelnoj mađarskoj vladi, odnosno Fidesu, zbog omogućavanja dobijanja državljanstva za Mađare van granica Mađarske.

Ona ocenjuje da prosečan član zajednice, a verovatno i većina, upravo zbog toga smatra da treba da učestvuje na parlamentarnim izborima u Mađarskoj.

„Može se čak reći da postoji i određeni strah da, ukoliko Viktor Orban više ne bi bio na vlasti, ne bi bilo podrške iz oblasti obrazovanja za njihovu decu koja se školuju na mađarskom jeziku, ne bi bilo stipendija niti ekonomskih subvencija iako većina ljudi iz zajednice te podrške nije direktno koristila, izuzev možda pomoći u obrazovanju“, objašnjava Tomo.

A kampanja SVM-a, smatra ona, tek će da se zahukta u naredne dve nedelje, ističući da ovog puta ta kampanja izgleda drugačije jer stranka organizuje koncertne turneje širom Vojvodine u okviru programa srpsko-mađarske kulturne sezone.

„Na taj način žele da privuku veliki broj ljudi koji će biti ’zahvalni za lepe programe’, a na tim događajima se poručuje da, ukoliko žele da se takvi programi nastave i ubuduće, treba da glasaju za Fides. Tu rečenicu je izgovorio i predsednik SVM-a Balint Pastor na koncertu Magdolne Ruže 16. marta u Sinagogi u Subotici“, podseća Tomo.

Ona upozorava i da decenijama unazad nije urađena sociološka studija o stanju mađarske zajednice u Vojvodini, pa samim tim ni o tome u kojoj meri i na koji način je ta zajednica informisana.

„Ukoliko se ljudi informišu iz medija kao što su Magyar Szó, Hét Nap ili Pannon TV, onda dobijaju prilično jednostrane informacije. Ako u pretragu na sajtovima Magyar Szó ili Pannon TV unesemo ime Petera Mađara, Orbanovog protivkandidata, ili njegove stranke Tisa, uopšte nema rezultata, ili ih ima vrlo malo“, ističe Tomo.

Ona kaže da se čak ne vodi ni negativna kampanja protiv njega, već da se „njegovo postojanje jednostavno ignoriše“.

„S obzirom na to da sam novinarka Családi Kör-a i Szabad Magyar Szó-a, mogu samo da se nadam da ljudi čitaju i nas (a brojke pokazuju da nas zaista čita najveći broj ljudi), pa tako mogu da se informišu iz više različitih izvora o dešavanjima u mađarskoj zajednici“, zaključuje Margareta Tomo.

Šuranji: Najveći broj vojvođanskih Mađara pod uticajem medija iz Mađarske

Politički pritisci, medijska kampanja i poruke o mogućem gubitku finansijske podrške iz Mađarske utiču na opredeljenje vojvođanskih Mađara, ocenio je za Magločistač član Vojvođanskog mađarskog plenuma (VMP) Zoltan Šuranji, navodeći da se kroz narative i indirektne pritiske birači usmeravaju da podrže Fides.

Šuranji, koji je i bivši dugogodišnji producent RTV-a, kaže za Magločistač da se u Vojvodini, a posebno na području Potisja i Subotice gde postoji najveći uticaj medija iz Mađarske, oseća mobilizacija i velika indoktrinacija i većina tih medija je, kako smatra, na strani Fidesa.

On ocenjuje da postoje određeni pritisci koji ne potiču direktno od Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), ali je u kampanji vidljiv njihov snažan politički stav da vojvođanski Mađari treba da glasaju za Fides.

„SVM ponavlja taj negativni narativ koji Orban i Fides govore o Ukrajincima, o Brislu, o Evropskoj uniji i o svemu što je trenutno protiv mađarskih interesa. SVM poručuje biračima da, ako ne budu glasali za Fides i ako stranka Petera Mađara dođe na vlast, onda će prestati dolaziti i pomoć iz Mađarske, i da građani neće dobiti podršku, donacije, neće dobiti kredite. Nažalost, time ucenjuju ljude, a mnogi i nasedaju na to i pored toga što iz stranke Tisa već nekoliko puta naglašavaju da neće ukinuti ni dvojno državljanstvo, ni izborno pravo, ni pomoć vojvođanskim Mađarima, a i šire Mađarima van granice Mađarske“, istakao je Šuranji.

Prema njegovoj oceni, politički narativ dominira u onim medijima čiji je osnivač Mađarski nacionalni savet, a koji je pod kontrolom SVM-a, dok se javni servis Radio-televizije Vojvodine, program na mađarskom jeziku (RTV2), kako smatra, tome odupire jer „nije pod uticajem nacionalnog saveta“.

„Mnogo je objektivniji i pruža informacije i o jednoj i o drugoj strani, dajući prostor i mađarskoj opoziciji u Vojvodini, kao i događajima u Srbiji, svestranije i objektivnije izveštava, tako i o događajima u Mađarskoj i o različitim kandidatima i strankama u Mađarskoj“, navodi Šuranji.

On, međutim, ističe i da se vojvođanski Mađari najviše informišu iz medija u Mađarskoj i putem njihove državne televizije i radija, kao i da putem interneta prate pretežno stranice koje su pod uticajem Fidesa.

Šuranji podseća da je na prethodnim izborima 90 odsto vojvođanskih Mađara glasalo za Fides.

„Pretpostavljam da će tako biti i sada, jer besomučno ide kampanja u tim medijima i mnogi zavise od pomoći iz Mađarske i od tih kredita i donacija koje dolaze preko Fondacije ‘Prosperitati’ i drugih fondacija, putem kojih Mađarska obezbeđuje sredstva vojvođanskim Mađarima“, kaže Šuranji, te dodaje da građani često zaboravljaju da poreski obveznici Mađarske plaćaju sve to, a ne vladajuća stranka.

Šinković: Politički uticaji oblikuju mađarske medije, kritički glasovi marginalizovani

Politički uticaj i strukturalni pritisci, pre svega kroz finansiranje i upravljačke mehanizme, značajno oblikuju rad medija na mađarskom jeziku u Vojvodini i doprinose marginalizaciji kritičkih glasova, ocenio je novinar i asistent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, profesor Norbert Šinković.

On smatra da je taj „politički uticaj izražen, da je pluralizam ograničen, a profesionalni standardi neujednačeni“.

Pri tome, ističe dalje Šinković, politički uticaj se ne manifestuje nužno kroz direktnu cenzuru, već kroz strukturalne mehanizme poput finansiranja i upravljačkih struktura.

„Iako formalno postoji više medija, sadržajno često dominira sličan okvir interpretacije. Profesionalni standardi variraju. Postoje novinari i redakcije koje rade kvalitetno, ali sistemski pritisci, finansijski, politički, kadrovski, ograničavaju doslednu primenu standarda kao što su kritičnost, višestruki izvori ili jasno razdvajanje činjenica i komentara”.

On napominje i da mediji na mađarskom jeziku u Vojvodini funkcionišu u specifičnom ekosistemu, malom jezičkom i tržišnom prostoru, gde su finansijski i institucionalni resursi koncentrisani, a zbog čega dolazi do suženja pluralizma.

Takođe, Šinković smatra da se u velikom broju slučajeva ne radi o otvorenoj propagandi u svakom pojedinačnom tekstu, već o obrascu koji se ponavlja kroz selekciju tema, izbor sagovornika, ton izveštavanja i odsustvo alternativnih perspektiva, što su, naglašava, “suptilniji, ali veoma efikasni načini oblikovanja narativa“.

On ukazuje i da je stepen nezavisnosti medija ograničen onda kada medij zavisi od jednog dominantnog izvora finansiranja, bilo da je to država, nacionalni savet ili politički povezane strukture, pa je teško govoriti o punoj uređivačkoj autonomiji.

A u takvim okolnostima razvija se takozvana „anticipirana poslušnost“, zaključuje Norbert Šinković:

„Čak i bez eksplicitnih instrukcija, redakcije unapred prilagođavaju sadržaj očekivanjima finansijera. To ne znači da nema profesionalaca koji pokušavaju da očuvaju integritet, ali sistemski okvir ih često stavlja u defanzivnu poziciju“.

Novinari u političkim kampanjama

Komentarišući učešće novinarke Pannon RTV-a Lajko Anet, koja je ujedno i odbornica Saveza vojvođanskih Mađara u Skupštini grada Subotice, na konvenciji SVM-a održanoj 18. marta u Hali sportova u Subotici, Šinkovićo cenjuje da je reč o problemu koji otvara ozbiljna pitanja profesionalnih standarda.

Dodatnu pažnju izazvalo je i fotografisanje voditelja programa sa bine, koje je na društvenim mrežama podelio i predsednik SVM-a Balint Pastor.

„Prema Kodeksu novinara i novinarki Srbije, novinari bi morali da budu odvojeni od političkog angažmana, kako formalnog, tako i simboličkog. Učešće na političkoj konvenciji u ulozi voditelja teško je pomiriti sa principom nezavisnosti. To predstavlja stvaran sukob uloga“, smatra Šinković.

On dodaje da ovakva praksa narušava poverenje publike i ukazuje na širi, sistemski problem u odnosima između medija i politike.

Da istovremeno bavljenje politikom i novinarstvom nije u skladu sa etičkim normama, navodi se i u kodeksu objavljenom na sajtu Mađarskog nacionalnog saveta, gde se ističe da „otvorena podrška političkoj stranci ili interesnoj grupi nije spojiva sa novinarskom profesijom“.

U dokumentu se dodatno naglašava da je „nespojivo sa novinarskim pozivom preuzimati uloge u PR agencijama, institucijama, državnim organima, lobističkim organizacijama i političkim strankama“.

Bez odgovora za Magločistač od SVM-a

Magločistač je predsedniku Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Balintu Pastoru uputio tri pitanja pisanim putem, ali odgovore nije dobio. Iz stranke su istog dana telefonski obavestili redakciju da je Pastor dan ranije, 18. marta, na mitingu u Hali sportova, davao izjave medijima i na srpskom jeziku, te da su odgovori na postavljena pitanja mogli da se dobiju tom prilikom. Rečeno nam je da je predsednik SVM-a tada rekao sve što je imao.

Kao nezavisan i profesionalan medij, Magločistač samostalno odlučuje koje će događaje pratiti i koji događaji su značajni za informisanje građana u javnom interesu. Svaki medij ima pravo da od sagovornika zatraži odgovore namenjene upravo njegovoj publici, a ne isključivo izjave date u prisustvu više medija. Istovremeno, političari imaju pravo da na takve upite ne odgovore.

Pitanja na koja redakcija nije dobila odgovore su sledeća:

1. Zašto je važna kampanja koju SVM vodi u Vojvodini uoči parlamentarnih izbora u Mađarskoj i na koji način komunicira sa građanima mađarske nacionalnosti?
2. Kako odgovara na tvrdnje da u medijima na mađarskom jeziku, čiji je osnivač Mađarski nacionalni savet, nema dovoljno prostora za različita politička mišljenja, uključujući opozicione aktere poput Petera Mađara?

1. Na koji način SVM sarađuje sa institucijama u Mađarskoj tokom izbornog procesa, kakvu ulogu mađarska zajednica u Vojvodini ima u tim izborima i kakva su očekivanja od njihovog ishoda u aprilu?