Redakcija Vranjskih (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)
Reč je o televiziji koja je formirana pre godinu dana, za potrebe predizborne kampanje i izveštavanje o aktivnostima SNS na lokalu, medijskoj kući koja dnevno ima desetak minuta vlastite produkcije, dok ostatak programa čine reemitovani sadržaji medijskih kuća iz drugih gradova Srbije.
Istim rešenjem, vlast je za predložene projekte „Vranjskih“, i to samo internet portalu, odobrila 150.000 dinara, a štampanom izdanju, jedinim nedeljnim novinama na prostoru krajnjeg juga Srbije, NULA dinara.
Podsećanja radi, „Vranjske“ postoje 23 godine i rade po principu maksimalnog poštovanja profesionalnih standarda, Etičkog kodeksa novinara Srbije, uz isti tretman prema svim političkim činiocima.
Ako napred navedene brojke predstavljaju činjenice, a predstavljaju, onda je potpunolicemerno pričati o tome kako su „Vranjske“ od Ministarstva kulture i informisanja za tri godine dobile 4,4 miliona.
Treba li ići i dalje, pa reći da su još dve medijske kuće, u rukama istog vlasnika, a takođe bliske vlasti koju predvodi SNS, samo na istom konkursu u Vranju dobile za predložene projekte 4,9 miliona, što sa onih 6,5 čini 11,4 miliona od ukupno odobrenih 14,5 miliona dinara na jednom konkursu.
Postoje li u Vranju i drugi mediji i njihovi projekti, da li je ovo ravnopravan tretman vlasti prema njima?!
Da ne budemo shvaćeni pogrešno, „Vranjske“ kao medij ne traže privilegovan, već ravnopravan položaj prilikom raspodele sredstava na konkursima.
Besmisleno je, čak i perfidno smišljeno da ova Vlada i vlast uopšte govori o tržištu i tržišnom poslovanju, ako imamo pomenuti primer televizije Vranjska plus.
Takođe, tražimo ravnopravnost i u odnosu državnih organa, pa i Poreske uprave prema medijima, bez obzira na to ko kakvu uređivačku politiku ima, kao i ravnopravan tretman u oglašavanju.
„Simpo“, „Jumko“ i ostala državna i javna gradska preduzeća, kao oglašivači koriste samo usluge medija naklonjenih vlasti, odnosno SNS-u.
Najsvežiji primer iz Vranja kaže da je Turistička organizacija grada uplatila, opet Vranjskoj plus, dva puta po 100.000 dinara za medijsko pokrivanje „Fijakerijade“ i „Dana Vranja“, preko onih 6,5 miliona.
O takvim finansijskim injekcijama ostali mediji u Vranju mogu samo da sanjaju.
S druge strane, nisu tačni navodi Vlade Srbije da se redakcija „Vranjskih“ „bespravno nalazi u prostorijama Fonda PIO“ u Vranju.
Jeste PIO Fond nama poslao otkaz ugovora o zakupu 31. januara, ali smo mi 21. marta poslali zahtev za zaključenje novog ugovora.
Na taj zahtev nam oni nisu odgovorili, ali nam sve vreme dostavljaju mesečne fakture preko kojih plaćamo zakupninu.
Računamo da to predstavlja prećutni dogovor za nastavak odnosa između zakupodavca i zakupca do potpisivanja novog ugovora.
Prethodno smo sve vreme imali ugovor sa Fondom PIO i izmirivali obaveze.
Jesmo jedno vreme bili u kašnjenju što se tiče plaćanja, i to usled otežanog poslovanja, ali smo sve obaveze izmirili, tako da u trenutku kada nam je Fond PIO podneo tužbu u martu, a ni u ovom momentu ne kasnimo u plaćanju kirije.
Bojimo se da je motiv za proterivanje „Vranjskih“ iz prostorija Fonda PIO politički motivisan, jer kako drugačije objasniti da se namera o iseljenju Vranjskih javlja baš u momentu kada kadrovi naprednjaka preuzimaju rukovođenje filijalom tog fonda u Vranju.
Iz svega ovoga valjda je jasno da se ovde upravo radi o pokušajima gušenja slobode medija, slobodne reči ili kritičkog mišljenja, a ne suprotno, kako tvrde iz Vlade Srbije.
Redakcija „Vranjskih“
Tatjana Lazarević, Kossev: Udaraju tamo gde je najslabije, u medije koje i kosovska i srpska vlast targetiraju kao vinovnike zla
Zar i ti, sine Bobe?
Algoritam ili urednik - ljudima je svejedno
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.