08. dec 2020.

Zašto je novinar sebi zapalio kuću

Redakcija portala Žig Info i Milan Jovanović pisali su o koruptivnim vezama Dragoljuba Simonovića. U svojim tekstovima Jovanović je ukazivao na to koliko malo pruge je izgrađeno za vreme Simonovićevog mandata na mestu direktora Železnica Srbije, od 2012. do 2014. Takođe je pisao i o „Gročanskom Dedinju“, lokalitetu na kojem je Simonović kupio stan, o tome kako je Simonović kupio kuću na Srebrnom jezeru, postavljajući jednostavno pitanje odakle mu novac za te silne nekretnine

Foto: Perica Gunjić, Cenzolovka

U decembru ove godine navršavaju se dve godine otkako je Milanu Jovanoviću novinaru portala Žig Info, zapaljena kuća u kojoj je živeo sa svojom suprugom Jelom Deljanin. Za taj podmukli zločin tereti se bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović, a kao saučesnici su optuženi Vladimir Mihailović, Igor Novaković i Aleksandar Marinković koji je u bekstvu i za kojim je raspisana poternica. Za sve ovo vreme, proces je imao jezive i karikaturalne momente, od, maltene, pokušaja ubistva novinara, u državi koja ima popriličnu istoriju zločina nad novinarskom profesijom, suđenje je počelo da se svodi na prebrojavanje kašika, šerpi, utičnica i zavesa. Javnost je, naprimer, od sudskih veštaka čula i to kako „poluspaljene“ stvari imaju svoju tržišnu vrednost. Bilo je perioda procesa kada su sati ročišta trošeni za prebrojavanje koliko je zavesa zapaljena kuća imala.

Redakcija portala Žig Info i  Milan Jovanović pisali su o koruptivnim vezama Dragoljuba Simonovića. U svojim tekstovima Jovanović je ukazivao na to koliko malo pruge je izgrađeno za vreme Simonovićevog mandata na mestu direktora Železnica Srbije, od 2012. do 2014. Takođe je pisao i o „Gročanskom Dedinju“, lokalitetu na kojem je Simonović kupio stan, o tome kako je Simonović kupio kuću na Srebrnom jezeru, postavljajući jednostavno pitanje odakle mu novac za te silne nekretnine. Pisao je i o firmi „Graditelj“ koju vodi Simonovićeva ćerka Jelena Stamenović, koja, kako Jovanović u svom tekstu kaže, izvlači milione iz Grocke, te o odgovornosti lokalne vlasti za to što Grocka još nije priključena na distribudiciju gasa, dok se novac za taj posao trošio na  javnosti nepoznate stvari.

Vrhunac uvrnutosti procesa protiv gročanskih piromana dostignut je kada je advokat Goran Pejić, jedan od branitelja okrivljenih, izvadio nedeljnik Vreme i rekao pred punom sudnicom da je oštećeni dao intervju „na čak pet strana“.

Tržišna vrednost uspomene

Težina ovog zločina počinje da gubi smisao pred očima javnosti, te se volšebno zaboravlja da su Milan i Jela u stvari žrtve sa izuzetno teškim traumama, budući da se stvara iluzorna slika, iz ročišta u ročište, kao da su ti ljudi krivi što im je dom nestao u plamenu.

„Nakon paljenja kuće supruga nije spavala nijednu noć i pije lekove zbog toga. Postala je i srčani bolesnik, leči se kod kardiologa. I sada neko nju na suđenju ispituje kako je moguće da ima osam prozora, a da ima toliko mnogo zavesa. Ili, da li je moguće da je imala toliko goblena? Kako da li je moguće, čak je i kupovala goblene da ostavi snahama za uspomenu. Neki nisu bili uramljeni, stajali su na ormanu, neki su bili uramljeni, sve je to izgorelo, sve je uništeno“, rekao je Jovanović u intervjuu za  Vreme. On je dodao da „njegove uspomene niko ne može da nadoknadi“. „Izgorele su mi fotografije moje porodice, oca, majke, dede, babe. Izgorele su mi čestitke za rođendan koje su mi unuke napisale svojom rukom prvim slovima kada su počele da pišu. I sad mi nije svejedno kad počnem da pričam o tome. Sve te uspomene, fotografije unučadi nakon rođenja, porodice, venčanja, slavlja, tih lepih događaja koje sam u životu doživeo – sve je to jednostavno nestalo. Nestala su mi sva odlikovanja i priznanja koja sam primio kao policajac. Ostala mi je, ipak, Zlatna plaketa grada Beograda koju sam dobio kao najbolji policajac. Bila je u jednoj metalnoj kutiji i nije izgorela. Uništeni su svi planovi i projekti kuće“, objašnjava Jovanović.

Javnost je, naprimer, čula od sudskih veštaka koje je angažovala odbrana, i to kako “poluspaljene“ stvari imaju svoju tržišnu vrednost. Bilo je perioda procesa kada su sati ročišta trošeni za prebrojavanje koliko je zavesa zapaljena kuća imala

Advokat Ana Matić-Alimpijević, punomoćnik oštećenih, kaže za Dosije da “je u jednom trenutku postupak bio apsurdan“. „Oštećeni su stavljeni u poziciju da se pravdaju čak i za to što nemaju račune od kupljenih stvari, ili da objašnjavaju zašto imaju više zavesa nego prozora. U pravnoj teoriji se ovakva situacija naziva ‘sekundarnom viktimizacijom žrtve’, što znači da je žrtva, a to su ovom slučaju Milan i Jela, dužna da o sebi sluša sve najgore, da celokupna javnost ima uvid u njihovu intimu, da njihove lične stvari služe za šalu, a neumesne šale su išle čak i do toga da se razgledaju fotografije spaljenih kreveta, i da im se sugeriše da ti kreveti uopšte nisu tako loši, pa su mogli da nastave da na njima spavaju“, ističe naša sagovornica.

Ona, pak, dodaje da je “sudija Slavko Žugić rekao da se o stvarima, kao i o vrednosti kuće, više neće raspravljati, i da je izvedeno dovoljno dokaza koji mu daju materijal za odlučivanje“.

„Ono što je veoma pohvalno za Drugi osnovni sud u Beogradu, i za sudiju Slavka Žugića jeste to što se glavni pretresi zakazuju veoma brzo, sa malim međusobnim razmacima, da je obezbeđeno tonsko snimanje, koje značajno ubrzava postupak, jer se ne gubi vreme na kucanje zapisnika u toku suđenja, nego postupak teče prirodnim tokom“, ističe Ana Matić-Alimpijević.

Mala sudnica, puna krokodila

Niko više ne može da ospori razjarenost i osionost okrivljenih u sudnici. Simonović neretko upada u reč, dok je Novaković u jednom momentu čak počeo da viče na sudsku stražarku koja mu je samo rekla da stavi masku, budući da vlada epidemija kovida-19. Čak ni njihovim pojedinim advokatima nije strano da podsmehljivo dobacuju nekome od prisutnih. Ivica Vuković, primera radi, imao je konstantne podsmehljive doskočice, koje Milan u nekim momentima nije mogao da mu prećuti, dok je advokatkinja Zora Dobričanin, kao po pravilu, kasnila na suđenja, bez pardona, i pitala se „kako može da postoji neko ko ne zna koje mu je marke mobilni telefon ili veš-mašina“. Tamara Spaić, slobodna novinarka i stalna saradnica portala Cenzolovka, koja od januara prati suđenja, kaže da se “pred očima javnosti odvija jedno bahato, neprimereno, nipodaštavajuće ponašanje bivšeg državnog službenika i direktora ’očerupanog’ javnog preduzeća, koji je ’oslobođen’ svakog osećaja odgovornosti“.

„A time se rukovodi i njegova odbrana. Simonović se povremeno samozadovoljno smeje, vređao je sve novinare portala ’Žig Info’ tvrdnjama da nisu novinari, tužiocu je pretio, njegovi advokati su maltretirali žrtve optužujući ih da su izmislili broj spaljenih zavesa i goblena, upućivali ih da nove stvari kupuju na buvljaku i omalovažavali njihovu imovinu. Primeri su brojni i mučni. Simonovićevo jedino pokriće za tu bahatu samouverenost očigledno leži u bogatstvu stečenom tokom ’služenja svojoj državi i narodu’”.

Neustrašivi lokalni novinari

Ona podseća na to da Simonovića brane moćni advokati.

„Jedan je predsednik Advokatske komore, a drugi ima jednu od najvećih kancelarija u Srbiji. Ko od novinara može to da priušti? Ta bahatost izaziva emocionalnu zgađenost. Sve vreme na suđenju imam utisak da se sudi novinaru koji je razotkrivao korupciju, a ne moćnom i bogatom, uticajnom članu SNS-a koji nije odgovarao ni za jedan slučaj korupcije na koji su novinari ’Žig Infa’ ukazali, ali ni za ono što je pronašla budžetska inspekcija“, naglašava Tamara Spaić.

Sa druge strane, bilo je još bizarnih scena sa suđenja, kada je bio pominjan i Veran Matić, kao izaslanik nekog „moćnog odozgo“, koji vrši uticaj na tok suđenja. Čak su iz advokatskog tima oštećenih prozvali i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da vrši pritisak, te su se još i požalili nad svojom sudbinom da se protiv njih vodi i medijski rat.

Veran Matić, predsednik UO Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, kaže za Dosije da „na suđenje odlazi kao novinar, iz solidarnosti“.

„Sudbina Matorčevića (urednik Žig Infa, vidi okvir) i Jovanovića podseća me na sudbinu Milana Pantića. Novinar u unutrašnjosti, bavi se političkim zloupotrebama, korupcijom moćnika, kriminalom, pretnjama nasiljem, ubistvima… Ti novinari su manje zaštićeni, nisu na vidiku organizacija i redakcija u centru države. Neka vrsta autsajdera koji vrlo često stradaju više nego neki drugi, i sa manje vidljivosti“, kaže Matić.

On ističe i to da ima iskustva i sa suđenja optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, i da zna koliko nedostaje novinarska solidarnost kada je reč o praćenju samog suđenja.

„Predsedavajući advokatske komore Beograda Tintor je zbog mene predlagao i uvođenje zatvorske kazne za novinare. Njih ne brine nikakav uticaj na sud jer ga nema, već ne žele svedoke, ne žele uspostavljanje ravnoteže kada je reč o ratu u sudnici, ne žele novinarsku solidarnost na delu“, izričit je Matić.

Rukopis zločina

Na jednom ročištu u oktobru, advokat Viktor Gostiljac ustao je i predstavio se kao branitelj „osuđenog Dragoljuba Simonovića“, na šta je sudija Žugić zbunjeno reagovao. No, ta Gostiljčeva upadljiva reč je usledila nakon što je sudija odbacio oko dvadesetak predloga za svedoke odbrane, te je, ipak, počelo da se naslućuje da se i ovom suđenju bliži kraj.

Ana Matić-Alimpijević smatra da će “prvostepena presuda biti obavljena do Nove godine“.

„U toku postupka su sve troje okrivljenih promenili iskaze u odnosu na ono što su rekli u postupku pred javnim tužiocem. Pravo je svakog okrivljenog da se brani na bilo koji način, i ni jedan okrivljeni nije dužan da govori istinu. Međutim, iskazi okrivljenih u toku istrage su bili logični i nadovezivali su se u logičnom smislu jedan na drugi, a promenjeni iskazi idu na to da Mihailović i Novaković na određeni način negiraju bilo kakvo učešće Simonovića u krivičnom delu“, ističe ona.

Volela bih da novinari u Srbiji sa više pažnje prate ovo suđenje. Ne samo zbog solidarnosti koja bi trebalo da je na višem nivou, već i zato što je ovo pokazni ogled položaja novinara u našoj državi i svega sa čim se suočavaju ako se usude da pišu u korist društva, da budu kontrolori vlasti, što im je i u opisu posla. Potrebna je solidarnost i uvažavanje profesionalizma i neustrašivosti novinara Žig Infa, koji se godinama bore sa moćnom korupcionom ’aždajom sa hiljadu glava’, kaže novinarka Tamara Spaić

Sa druge strane, Veran Matić ističe da „od početka postoji nastojanje da se uništi integritet žrtve i da se ukine novinarska legitimacija žrtve“.

„To onda u slučaju presude bi značilo verovatno nižu kaznu. Isti rukopis imamo i u slučaju Slavka Ćuruvije, gde se konstantno insinuira nepatriotsko delovanje. Zatim tu je i pitanje nadoknade štete koja bi usledila u slučaju da optuženi budu pravosnažno oglašeni krivim“, objašnjava Matić i ističe da će to dugo trajati.

„Posle presude, i ako bude osuđujuća, biće žalbi i to će ovo suđenje, obeležiti kao zakasnelu pravdu, odnosno kao nepravdu za žrtve”, kaže naš sagovornik.

Na pitanje kakav značaj ovaj proces ima za novinarsku profesiju, budući da Srbija ima već dugu hronologiju nasilja i represije nad novinarma, Tamara Spaić odgovara da bi volela da novinari u Srbiji sa više pažnje prate ovo suđenje.

„Ne samo zbog solidarnosti koja bi trebalo da je na višem nivou, već i zato što je ovo pokazni ogled položaja novinara u našoj državi i svega sa čim se suočavaju ako se usude da pišu u korist društva, da budu kontrolori vlasti, što im je i u opisu posla. Potrebna je solidarnost i uvažavanje profesionalizma i neustrašivosti novinara Žig Infa, koji se godinama bore sa moćnom korupcionom ’aždajom sa hiljadu glava’“, naglašava Tamara Spaić.

Ona takođe smatra da je „važno da presuda oglasi ‘lovostaj’ – prekid napada na novinare“.

„Teško je da samo jedna presuda, bez obzira na značaj ovog slučaja, ima dalekosežan uticaj, pogotovo što ubice Slavka Ćuruvije ni posle 21 godine nisu kažnjene, a da su nerazjašnjeni slučajevi ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića, kao i podmetanja bombe na prozor Dejana Anastasijevića. Ali, sloboda se uvek osvaja korak po korak“, zaključuje naša sagovornica.

Slučaj: paljenje i podstrekivanje

Kuća novinara Milana Jovanovića u Vrčinu zapaljena je 12. decembra 2018. godine, nakon što su na garažu, koja je deo kuće, bačena dva Molotovljeva koktela. Jovanoviću je izgorela sva imovina, preživeo je zahvaljujući supruzi koja ga je iznela ošamućenog od dima i lekova koje pije kao težak plućni bolesnik.

Drugo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Dragoljuba Simonovića, tadašnjeg predsednika Opštine Grocka i visokog funkcionera Srpske napredne stranke, i zatražilo maksimalnu kaznu od osam godina zatvora zbog sumnje da je naložio paljenje kuće.

Simonović se tereti da je izvršio teško delo protiv opšte sigurnosti podstrekivanjem. Za Vladimira Mihailovića kao saučesnika u izvršenju krivičnog dela zatražena je kazna zatvora u trajanju od pet godina, za Igora Novakovića, koji je takođe okrivljen kao saučesnik, kazna zatvora u trajanju od pet godina, a za Aleksandra  Marinkovića kao izvršioca kazna od šest godina zatvora. Zbog sumnje da su zapalili kuću novinara, prvo su uhapšeni Aleksandar Marinković, Igor Novaković i Bojana Cvetković Šijački. Šijački je priznala krivično delo i u sklopu dogovora sa Tužilaštvom osuđena je na šest meseci kućnog pritvora i 50.000 dinara novčane kazne.

Dragoljub Simonović je uhapšen 25. januara 2019, ali je pušten na slobodu već nakon mesec i po dana, 7. marta.

Nema pravde za urednika Žig Infa

Pre više od dve godine fizički je napadnut glavni i odgovorni urednik portala Žig info Željko Matorčević. Matorčeviću je prilikom napada slomljena jagodična kost, a zbog nanetih povreda proveo je nedelju dana u bolnici.

Tog jutra 9. oktobra 2018. godine, mladić oko 20 godina krupnije građe prvo je pratio Matorčevića nekoliko stotina metara da bi ga zatim udario u potiljak. Od siline udarca, Matorčević je pao na zemlju a N. N. lice je nastavilo da ga tuče. Nakon što je naišla kolona vozila, mladić je stao sa napadom i zatim se udaljio sa mesta napada. Matorčević je od zadobijenih povreda proveo nedelju dana u bolnici i operisana mu je jagodična kost.

Nakon dve godine od incidenta, Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je prigovor na prethodno odbačenu krivičnu prijavu za napad kao neosnovan. Kako se navodi, protiv donetog rešenja nije dozvoljena žalba ni prigovor. Ovime je i zvanično slučaj okončan i neće biti sankcija za napadača.

Podsetimo, prethodno je u avgustu prošle godine Drugo osnovno tužilaštvo odbacilo krivičnu prijavu protiv J. P. koji se sumnjičio da je 9. oktobra prošle godine fizički napao Matorčevića.

Dva meseca kasnije, u decembru iste godine, zapaljena je kuća Milana Jovanovića, novinara Žig Infa.

Pomoć i podrška kolega i građana

Fondacija Slavko Ćuruvija i kolege novinari prikupili su novčanu pomoć, najpre za Milanu Jovanoviću neophodne aparate za disanje i inhalaciju, a potom i za obnovu kuće, ukupno 2,6 miliona dinara.

U avgustu prošle godine NUNS je obezbedio i predao Jovanovićima kuhinjski nameštaj i posuđe, donacije firmi Forma Ideale i Metalac.

Više od 500 građana uplatilo je donaciju preko Fondacije Slavko Ćuruvija, pomoć je pružio i UNS, a urednik Nedeljnika Veljko Lalić poklonio je Jovanoviću dve hiljade evra koje je dobio uz novinarsku nagradu UNS-a.

Premijeka Ana Brnabić je početkom avgusta prošle godine razgovarala sa Jovanovićem i kazala da će „pronaći mehanizam“ da mu se hitno pruži neophodna pomoć, međutim, od tog obećanja nije bilo ništa.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend