"Zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost": Fondacija Slavko Ćuruvija iznenađena drakonskom kaznom koju treba da plati bivšim članovima DB

Po tužbi bivših pripadnika Resora državne bezbednosti Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka, Slavko Ćuruvija fondacija mora da plati više od milion dinara zbog povrede njihovog ugleda i časti. U Fondaciji koju su osnovala deca ubijenog novinara kažu da presuda koju je doneo Drugi osnovni sud u Beogradu predstavlja kontinuirani pritisak, mrcvarenje žrtava i ubijanje slobode izražavanja.

„Zemlja koja ne kažnjava ubice nema budućnost“ – taj tekst koji je 2. februara 2024. objavljen na sajtu Fondacije Slavko Ćuruvija, a kao reakcija na presudu Apelacionog suda da pravosnažno oslobodi okrivljene za ubistvo Slavka Ćuruvije, naneo je naime tešku duševnu bol trojici bivših pripadnika državne bezbednosti Miroslavu Kuraku, Ratku Romiću i Milanu Radonjiću. Sva trojica tužila su Fondaciju Slavko Ćuruvija jer ih je kao oslobođene ljude nazvala ubicama, a svaki od trojice procenio je da će po 500.000 dinara biti dovoljno da duševna bol zbog povrede časti i ugleda umine. Međutim, Drugi osnovni sud delimično je usvojio njihove tužbene zahteve i doneo presudu da Fondacija Kuraku, Romiću i Radonjiću, na ime naknade nematerijalne štete, isplati po 200.000 dinara plus dodatnih 435.000 dinara na ime sudskih troškova. Ukupno, nešto više od milion dinara da plati Fondacija Slavko Ćuruvija.

„Pažljivom analizom izvedenih dokaza i citiranih odredbi materijalnog prava, sud je našao da je tužena Fondacija odgovorna za nematerijalnu štetu koju su tužioci pretrpeli zbog duševnih bolova prouzrokovanih povredom časti i ugleda“, naveo je sud.

Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija kaže da je „čitav postupak ovog suđenja, kao i ponašanje sudije bilo takvo da mi zapravo nismo iznenađeni time da je dosuđena odšteta koju treba da platimo, jer tokom celog suđenja naši argumenti uopšte nisu bili uzimani u obzir, niti je naša advokatica često imala priliku da do kraja izgovori rečenicu u kojoj bi obrazložila te argumente, što se vidi i u samoj presudi“.

Glavni argument na koji se fondacija pozivala na suđenju bila je odluka Vrhovnog suda iz oktobra 2025. kojom je utvrđeno da je Apelacioni sud nezakonito presudio u procesu za ubistvo Slavka Ćuruvije. Dvadeset sedam godina kasnije, nema sudski utvrđenih krivaca, a jedina koja je u vezi sa tim slučajem kažnjena od pre nekoliko dana je fondacija koju su osnovali ćerka i sin ubijenog novinara, i to u fondaciji čitaju kao svojevrsnu poruku.

„Ovo je pre svega poruka države, poruka vlasti, ali pre svega službi koje nas evo 27 godina, a zapravo i mnogo više, drže kao taoce njihovih političkih i drugih interesa i u kojima je sve podređeno tim interesima, gde nije dozvoljeno pitati, kritikovati, ni boriti se za istinu, već samo ćutati i trpeti“, ocenjuje Stevanović.

Ali Slavko Ćuruvija fondacija neće ćutati i na odluku Drugog osnovnog suda žaliće se Apelacionom. Veran Matić iz Anema ostavlja mogućnost da će tom odlukom nepravda biti ispravljena.

„Ovom presudom, ali i celokupnim suđenjem, slala se sve vreme poruka i građanima i novinarima da će služba državne bezbednosti biti zaštićena i da će svi oni koji su radili u ovoj službi i koji su činili zločine i kršili zakone biti uvek zaštićeni i biti nedodirljivi. I ne samo da će biti zaštićeni, nego da će se nastaviti represija prema žrtvama, što će biti sekundarna viktimizacija žrtava. Ali ja verujem da ćemo uspeti da zaštitimo i Fondaciju Slavko Ćuruvija i njegovu ćerku i sina“, smatra Veran Matić iz Anema.

U Fondaciji priznaju da su iznenađeni drakonskom kaznom za odštetu, zbog čega će, navode, postupak pred Apelacionim sudom biti još jedan test za pravac u kojem Srbija namerava da ide i volju da raskine sa mračnom prošlošću iz devedesetih godina.