19. jul 2019.

BHN: Kleveta kao alat za pritisak na novinare

U nepune dvije decenije, otkako je kleveta u Bosni i Hercegovini iz sfere krivičnih postupaka novim zakonima uvedena u građanske parnice, broj tužbi koje se godišnje podnose protiv novinara i vlasnika medijskih kuća za klevetu enormno je porastao.

Samo tokom 2017. godine, prema podacima Udruženja BH novinari, aktivna su bila 173 slučaja u kojima su novinari, urednici medija i njihovi vlasnici tuženi za klevetu.

U novom broju E-novinara pišu o kleveti i njenim različitim aspektima – od korištenja tužbi kao vrste pritiska na medije, preko novinarske etike, pa do problema u zakonskoj regulativi i stručnosti advokata i sudija koji se bave ovakvim slučajevima.

Koliko se tužbe za klevetu danas koriste kao forma pritiska na novinare, a u kojoj mjeri su sami novinari i urednici odgovorni za „plave koverte“ koje im isporuče? Za E-novinar pišu profesorica na Odsjeku žurnalistike Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Lejla Turčilo, novinarka Arijana Saračević Helać, direktor Centra za edukaciju sudija i tužilaca FBiH Arben Murtezić i advokat Davor Bunoza.

Novi bilten BH novinara dostupan je ovdje.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend