15. jan 2021.

Crna Gora: Građani više biraju šta sa decom prate u medijima

U odnosu na 2018. godinu, kada je započeta kampanja medijske pismenosti „Birajmo šta gledamo”, značajno je porastao broj građana koji sa decom bira šta gleda, tj. ograničava im medijske sadržaje i s decom razgovara o tome šta prate u medijima, saopštili su iz UNICEF-a.

Naime, prema istraživanjima, koja je uz podršku UNICEF-a sproveo Ipsos, 2018. godine manje od jedne trećine roditelja (30 odsto) angažovalo se da pomaže deci da biraju šta gledaju, tj. organičavali su im medijske sadržaje i vreme koje provode uz TV i internet.

Sada to radi duplo više roditelja – 60 odsto ograničava deci medijske sadržaje, a 55 odsto ograničava i vreme koje dete provodi uz TV i internet.

Takođe, tek jedna petina (21 odsto) je pre dve godine s decom razgovarala o sadržajima koje prate na TV-u i internetu, dok to sada radi jedna polovina (47 odsto), saopšteno je iz UNICEF.

„Svest svakog čoveka, a kamoli onog u razvoju, podložna je permanentnoj, svakodnevnoj promeni. Zapravo, samo od onog što pustimo da nam putem čula ulazi u glavu zavisi i formiranje naše ličnosti. Svi mi pažljivo biramo šta jedemo, šta oblačimo, za koga navijamo, koga simpatišemo, a zapravo je najvažnije da biramo kojim informacijama i sadržajima se izlažemo i samim tim dopuštamo da nam formiraju svest. Zato je najvažnije da biramo šta i koga gledamo, slušamo, čitamo. To ne važi samo za decu, nego i za nas odrasle, jer beležimo mnogo slučajeva u kojima se upravo roditelji izlažu štetnim medijskim sadržajima i time automatski izlažu i svoju decu sadržajima razornim po psihu deteta”, poručuje Antonije Pušić, ambasador dobre volje UNICEF-a u Crnoj Gori koji, zajedno s mladim reporterima UNICEF-a, od početka vodi kampanju medijske pismenosti „Birajmo šta gledamo”.

Zanimljivo je da je u poslednje dve godine značajno porastao broj očeva koji se bave decom i medijima.

Samo 30 odsto muških staratelja ograničavalo je 2018. godine sadržaj koji dete može da prati, a tek 29 odsto i vreme koje dete provodi uz TV i internet, dok to sada radi duplo više njih – većina muških staratelja, njih 68 odsto, sada ograničava medijske sadžaje, a 64 odsto ograničava i vreme ispred ekrana.

Tek svaki peti (20%) muški staratelj 2018. razgovarao je s decom o medijskim sadržajima, dok to sada radi svaki drugi (54%).

„Kada smo pre dve godine počeli kampanju „Birajmo šta gledamo“, u praksi smo se suočili s analizom stvarne, pozitivne, ali i često i negativne uloge medija u procesu socijalizacije. Dakle, cilj nam je bio da ukažemo na civilizacijski izuzetno značajnu ulogu medija koju imaju u informisanju, edukovanju, pa i u (kreativnoj) zabavi. S druge strane, da paralelno ukažemo i na brojne zamke koje „idu zajedno“ s medijima, a to su loši, neadekvatni sadržaji za dečji uzrast, preterano vreme koje današnja deca provode ispred nekog ekrana, često na uštrb drugih socio-kulturnih sadržaja, fizičkih aktivnosti i sl. i, naročito, da ukažemo da bi roditelji trebalo više da kontrolišu medijske sadržaje koje deca gledaju, da im objasne šta je adekvatno za njihov uzrast, koji sadržaji mogu da utiču na njihov intelektualni i emancipatorski razvoj, itd. To znači da roditelji, ali i svi mi članovi globalne medijske zajednice, moramo imati kritički pristup prema medijskim sadržajima i uopšte novoj kulturi potreba, tj. pravilno znati da razlučimo kvalitet od nekvaliteta. U tom smislu nas raduje činjenica da su se za relativno kratko vreme koliko traje ova kampanja znatno promenili pristupi, odnosno stavovi, pa i društvene norme o ’upotrebi’ medija u kući”, poručuje profesorica Lidija Vujačić koja se već dugi niz godina bavi antropologijom i sociologijom medija na Univerzitetu Crne Gore i koja, kao predstavnica akademske zajednice, od samog početka aktivno učestvuje u kampanji „Birajmo šta gledamo”.

Profesorica Vujačić ističe da je poruka i dalje ista: Birajmo šta gledamo, čitamo i slušamo, jer uticaj medija na sve nas, pre svega, zavisi od sadržaja koje pratimo i koliko im kritički pristupamo.

Kvalitetni medijski sadržaji, kroz brojne formate i žanrove, kao i njihova analiza, mogu da utiču na pravilan razvoj dece.

Stoga, Vujačić poziva svakog roditelja da razgovara s decom o medijima i da im ograničava ne samo vreme, već i sadržaje koje prate.

Istraživanje pokazuje i da je stepen obrazovanja povezan s upotrebom medija kod kuće.

Naime, građani koji su manje obrazovani u značajno manjem procentu postavljaju ograničenja deci u vezi s korišćenjem televizije i interneta.

Oni, takođe, mnogo ređe razgovaraju s decom o medijskim sadržajima koje ona prate, kao i stanovnici seoskih područja i oni koji žive u južnoj regiji.

„Tokom krize izazvane koronavirusom, u žižu javnosti je došao problem otežanog pristupa novim tehnologijama i manjka znanja i veština da se one koriste, koji je u većoj meri izražen u siromašnim i porodicama koje su manje obrazovane. Takođe, ogroman broj dezinformacija i teorija zavere kojima smo izloženi tokom ovog perioda podsetio nas je koliko je značajna medijska pismenost za jedno društvo i njegovo javno zdravlje, a nju roditelji kod dece mogu razvijati od ranog detinjstva, uz podršku vrtića i škola, biblioteka, muzeja, pozorišta, bioskopa i medija”, poručuje Vladimir Raičević, direktor istraživačke agencije Ipsos u Crnoj Gori.

Kampanju medijske pismenosti „Birajmo šta gledamo” pokrenuli su Agencija za elektronske medije i UNICEF, u februaru 2018. godine, s ciljem da se promoviše medijska pismenost među roditeljima i decom, unapredi kvalitet izveštavanja medija o pitanjima koja se tiču prava deteta i poboljša kvalitet medijskih programa za mlade u Crnoj Gori.

B. P.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend