25. mar 2021.

Nezavisni mediji u Orbanovoj Mađarskoj: Finansijska podrška publike ključna za opstanak

Iz Srbije gledano, situacija je bolno poznata – novinarima nezavisnih medija u Mađarskoj uskraćuju se informacije, intervjui i izjave zvaničnika, naravno i reklame, i rade po pritiskom, ali ipak uspevaju da opstanu. Provladini mediji pak, evo još jedne sličnosti, nemaju takvih probleme, a zauzvrat svi pišu isto, naravno u korist vlasti. Postoji jedna ipak bitna razlika između dve države, a to je spremnost građana da novčano podrže nezavisne medije i time obezbede i njihov opstanak i izvor objektivnih informacija.

Viktor Orban (foto: Evropski parlament, cc)

Stanje slobode medija u Mađarskoj gotovo je identično prilikama u Srbiji, jer i Orbanova vlast zloupotrebljava većinu medija i drži ih pod strogom partijskom kontrolom, dok se profesionalnim, kritičkim medijima uskraćuju informacije od javnog značaja. Jedina razlika između dve države jeste u mnogo snažnijoj finansijskoj podršci mađarskih građana medijima, koji pokazuju visok stepen svesti o tome da nezavisni mediji mogu opstati samo uz podršku svoje publike. S druge strane, ovakvi mediji imaju snagu i moć da dopru do više miliona građana, a njihov rad je prilagođen isključivo interesu javnosti, kažu za Cenzolovku novinari najvećih nezavisnih medija u Mađarskoj.

Vladajuća stranka premijera Mađarske Viktora Orban (Fides) već deset godina prekraja i uređuje medijski prostor i stavlja medije pod kontrolu služeći se različitim metodama. On je 2010. godine, nakon stupanja na vlast, postepeno ućutkivao nezavisne medijske glasove i stvarao svoju imperiju koja danas broji oko 500 režimskih medija koje okuplja Fondacija KESMA, dok je jedno od snažnih političkih oružja i državna agencija MTI koja prati i promoviše sve aktivnosti vlade.

Sagovornici Cenzolovke kažu da još uvek ima nezavisnih medija, ali u različitim oblicima, sa različitim načinima finansiranja i različitim pristupom čitaocima. Najvažniji mediji koji se bave utvrđivanjem činjenica nalaze se na internetu, a to su: 24, Telex, 444 i hvg.hu. Ovo su velike redakcije koje proizvode veliki broj vesti i imaju samostalne sadržaje, a svaki od njih dopre do više miliona ljudi svake nedelje. Postojanje Mađarskog glasa (Magyar Hang) i portala valaszonline.hu (Válasz online) takođe je važno, čak i ako njihov domet nije tako veliki. Pored toga, postoje dve velike medijske kompanije u stranom vlasništvu: RTL Klub i Blikk, odnosno komercijalna televizija i tabloid. Oni tradicionalno nisu prepoznati po istraživačkom novinarstvu, ali je ipak važno da su nezavisni od vlasti i tako mnogima donose i vesti koje su neprijatne za vladu. Inače, od početka epidemije koronavirusa, informacije od javnog značaja daju se nakon 45 dana, ali ih je moguće produžiti za još 45 dana, što novinarima znatno otežava rad.

Uredništvo ima moć većinskog odlučivanja

Portal Index je nastao pre više od 20 godina i privlačio je oko milion i po čitalaca dnevno. Međutim, u julu 2020. godine celokupno uredništvo podnelo je ostavku nakon što su spoljni uticaji na uredništvo bili takvi da se u pogledu nezavisnog novinarstva nisu osećali sigurno, posebno zato što je otpušten glavni urednik ovog medija Sabolč Dul (Dull Szabolcs). Većina iz novinarskog tima koji je napustio Index ostala je zajedno. Telex su pokrenuli u oktobru 2020. godine i trenutno imaju oko 500.000 čitalaca dnevno. U redakciji radi 70 ljudi i spadaju u jednu od najvećih redakcija u Mađarskoj.

Izvršni urednik HVG-a Marton Gergelj (foto: privatna arhiva)

Kako za Cenzolovku kaže glavna urednica Telexa Veronika Munk, ključ njihove nezavisnosti je u tome što posluju prvenstveno zahvaljujući podršci svojih čitalaca.

„Zbog toga nismo izloženi oligarhiji ili hirovima tržišta oglašavanja. Dalja garancija naše nezavisnosti je da članovi uredništva uvek imaju moć većinskog odlučivanja u kompaniji koja izdaje Telex“, navodi Munk.

Ona podseća da je Telexova kampanja prikupljanja sredstava započeta u septembru 2020. i da su u prvih mesec dana dobili oko milion evra.

Drugi najznačajniji mađarski nezavisni medij jeste portal HVG. Izdavač ovog medija je na vreme, dobrim poslovnim linijama, proširio svoje aktivnosti, tako da nema prihod samo od prodaje nedeljnih novina i od internet portala.

Izvršni urednik HVG-a Marton Gergelj (Gergely Márton) kaže za Cenzolovku da je pozicija HVG-a snažna i zbog toga što su čitaoci spremni da žrtvuju novac za sadržaj jer smatraju da je njegov kvalitet dobar, ali i zato što poslednjih godina vide učestale napade na štampu pa strahuju da će, ako se ne pretplate, ostati bez nezavisnih medija.

„Pored toga, HVG je prvi uveo digitalnu pretplatu (paywall), što je značajno povećalo broj pretplata za naše sadržaje. Verujemo da je važno da ako neko želi da bude uspešan u prodaji pretplate, da održava profesionalna pravila i potpunu nezavisnost medija, jer to čitaoci vrednuju“, smatra Gergelj.

Veronika Munk navodi da je u Mađarskoj stanje slobode medija loše, kao i da je javni prostor politički veoma podeljen.

Glavna urednica Telex-a Veronika Munk (foto: Ajpek Orsolya)

„Sve je više medija koji su na razne načine povezani sa politikom, političarima, a sve je manje nezavisnih, kritičkih medija. Ovo se posebno odnosi na novine i televizije koje rade izvan Budimpešte. Kritički mediji postoje uglavnom u internetskoj areni, tako da oni koji nemaju pristup internetu, često mogu dobiti informacije samo iz režimskih medija“, kaže Munk.

Najveći izazov je održavanje sigurnog upravljanja, kaže Marton Gergelj i dodaje da svako ko može da preživi od svog novca, može mnogo sigurnije da izdrži pritisak moći, pokušaj kupovine medija i podmićivanje.

„Sve dok je neki medij u stanju da ostane zdrav i jak, do tada ga vlast samo ponekad može zastrašiti. Nekad se dešava da se protiv našeg vlasnika i nekoliko naših novinara pišu neki članci, ali se sve te pretnje odbijaju od nas“, navodi Gergelj.

Nezavisni mediji bez informacija od javnog značaja

Munk navodi da u Mađarskoj novinare ne ubijaju, pa ih čak i ne zatvaraju, ali se novinari koji rade u kritičkim medijima često susreću sa nešto manje drastičnim načinima ućutkivanja kritičkih glasova.

„Viktor Orban već deset godina intervjue daje samo i isključivo provladinim medijima, a petkom redovno govori na državnom Radiju Košut (Kossuth). Ne postoje neočekivana pitanja, a pored toga, pitanja su uglavnom tvrdnje“, ocenjuje Munk.

Ona kaže da je uobičajeno da državni organi, agencije, ministarstva… ne odgovaraju na pitanja kritičkih medija.

„U prvih sto dana postojanja Telexa poslali smo ukupno 52 različita upita mađarskim ministarstvima i samo smo u devet slučajeva dobili nekakav odgovor. Operativno telo koje je zaduženo za izveštavanje o koronavirusu, u poslednjih pet meseci nijednom nije odgovorilo na Telexova pitanja. Vlada često ignoriše naše upite, i to ne samo Telexove, već́ i pitanja drugih kritičkih listova“, navodi Munk.

Orbanov režim se bori protiv svakoga ko ugrožava njegovu moć i veliča svakoga ko hvali Orbana, kao što je, na primer, Vučić (Marton Gergej, izvršni urednik HVG)

Gergelj dodaje da su koordinirane kampanje vidljive kada svaki vladin medij piše isto ili kada ističu iste stvari u nekoj vesti, neku „sramotnu stvar izvrću na isti način“.

„Tokom pandemije je najveći uspeh vlade bilo isključivanje javnosti od dramatičnog upravljanja epidemijom koronavirusa. Informacije kaplju i filtriraju se na kontrolisan način, a vladini mediji pomažu u njihovom pogrešnom tumačenju“, ocenjuje Gergelj.

Kao primer navodi da nezavisnim medijima nijednom nije dozvoljeno da fotografišu unutrašnjost bolnica, a svaki univerzitetski profesor i akademski stručnjak mogao je dati izjavu samo uz dozvolu ministra.

„Danas je zadatak nezavisnih medija da preispitaju sve, što je nezahvalan zadatak. Budući da smo isključeni iz tokova informacija, često možemo pisati samo pitanja, ali ne i odgovore. Ovo je frustrirajuće i za novinare i za čitaoce“, kaže Gergelj i dodaje da su stalno izloženi lažnim informacijama, kao i da državni mediji i novinska agencija nekad daju iskrivljene informacije i plasiraju lažne vesti.

„Orbanov režim se bori protiv svakoga ko ugrožava njegovu moć i veliča svakoga ko hvali Orbana (kao što je, na primer, Vučić). Migranti i nevladine organizacije povezane sa Šorošem bile su savršena meta, a sada su gej porodice u takvoj situaciji“, kaže Gergelj.

Po mišljenju Veronike Munk, budućnost onlajn novinarstva u Mađarskoj zavisi i od toga da li su čitaoci spremni da plate za sadržaj koji konzumiraju putem interneta.

„Zbog toga predlažem da svi oni koji žele da pomognu slobodno novinarstvo, ako mogu, podrže one medije na koje se mogu osloniti. Verujem da je za pristup brzim, tačnim i autentičnim informacijama i medijskom pluralizmu presudna činjenica da možemo slobodno da odlučujemo“, smatra glavna urednica Telexa.

Marton Gergelj podseća da je Evropska unija nedavno raspravljala o situaciji u mađarskim medijima, a da je već narednog dana vlast onemogućila rad Klub radija (Klubrádió) iz lažnih razloga.

„EU ne može učiniti ništa u vezi sa ciničnom igrom Orbanove vlade. Kredibilitet celokupne novinarske profesije potkopan je nepodnošljivim kvalitetom informacija koje šire državni mediji i mediji pod uticajem vlasti. Paralelno s tim uvedeni su i agresivni autorski članci kojima se podižu tenzije u društvu“, ocenjuje izvršni urednik HVG-a.

Zoltan Lekner (foto: privatna arhiva)

Lakner: Vlada od rasprava stvara ratove, a od neistomišljenika neprijatelje

Politikolog i glavni urednik nedeljnika Jelen u Mađarskoj Zoltan Lakner (Lakner Zoltán) kaže za Cenzolovku da veliki deo reklamnog tržišta čine vladine reklame, koje se u skladu sa političkim namerama jasno distribuiraju provladinim medijima.

„Na tržištu oglašavanja takođe postoje igrači bliski režimu, a pravila za političko oglašavanje postavljena su u korist vladajuće stranke“, navodi Lakner.

Prema njegovim rečima, Savet za medije u potpunosti kontroliše vlada, i on u potpunosti odlučuje o tome, na primer, koji radio može, a koji ne može da emituje program, dok je praksa kažnjavanja pristrasna.

„Poslednjih godina je najveći mađarski dnevni list (Népszabadság) predat jednom biznismenu koji je blizak vladi, koji ga je potom ugasio, dok su dva najveća internet portala (Origo, Index) tokom dugih godina postepeno postali sve bliži provladinim vlasnicima“, podseća Lakner.

On navodi da je pre nekoliko godina i zakonski otežan pristup javnim podacima i da je samo nekoliko političara koji su na strani vlade spremno da razgovara sa medijima koji su kritični prema vlasti.

„Nedostatak pristupa informacijama od javnog interesa karakteriše i činjenica da tokom epidemije koronavirusa ne samo mediji već i gradonačelnici pojedinih naselja nemaju pristup podacima o zaraženima i vakcinisanima“, kaže Lakner.

Po njegovim rečima, vladine metode su takve da se iz rasprava stvaraju ratovi, a od neistomišljenika neprijatelji.

„Ako neko kritikuje vladu, on se odmah svrstava u sluge opozicije, uključujući i bivšeg premijera, sadašnju najjaču opozicionu stranku Ferenca Đurčanja (Gyurcsány Ferenc) i Mađarsku socijalističku partiju (MSZP) – dok su, na primer, oni mediji koji su kritični prema vladi često kritični i prema opoziciji. Takođe je vrlo često da vlada kritikuje svoje saveznike, posebno Evropsku uniju. Iza unutrašnjeg i spoljnog ’neprijatelja’ stoji glavni ’neprijatelj’, 90-godišnji Đerđ Šoroš“, podseća Lakner.

On dodaje da su poslednjih godina nezavisni mediji i internet portali pokrenuli nekoliko crowdfunding kampanja kako bi pokušali da opstanu i da obezbede finansijsku podršku od svojih čitalaca.

„To je neophodno, jer vrlo često istraživački tekstovi nezavisnih medija pomažu da se stekne dublje razumevanje o tome kako funkcioniše Orbanov režim, što je prilično skup i zahtevan zadatak“, kaže Lakner.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend