19. jul 2021.

Mađarska: Orban bez milosti napada kritičke medije na svim frontovima, EU i dalje reaguje samo izjavama

Mađarski premijer u Evropskoj uniji sve izolovaniji, ali i pored toga što se godinama bez ikakvih skrupula, po srpskom i poljskom modelu, obračunava sa medijima koji ga kritikuju, EU ne preduzima nikakve konkretne mere, iako su joj na raspolaganju i finansijske kazne, oduzimanje prava glasa, pa i zamrzavanje članstva

Orban će uvek imati povremene ili dugoročne saveznike koji će se založiti za blaže reakcije: Budimpešta (foto: Mirana Dmitrović / Magločistač)

U Mađarskoj se već 10 godina ućutkuju i gase nezavisni, kritički mediji. Evropska unija, osim što je reagovala saopštenjima ili izjavama, dosad nije preduzimala konkretne korake kojima bi se kažnjavale zemlje koje krše zakone EU. Iako je EU znala da se već godinama guše ljudska prava i sloboda medija u Mađarskoj, apeli medija i nevladinih organizacija često su ostajali bez ozbiljnijih reakcija.

Sada se i na međunarodnom planu vidi da je Orban otišao predaleko, pa se možda može očekivati da će EU preduzeti oštre mere, ali, u isto vreme, Orban će uvek imati povremene ili dugoročne saveznike koji će se založiti za blaže reakcije (Čaba Lukač)

Nedavno je EU pozvana da suspenduje sredstva Mađarskoj zbog „teških kršenja vladavine zakona“, politizovanih sudova, nenamenskog trošenja evropskih sredstava, korupcije, gušenja slobode medija, kršenja prava LGBT populacije i prava migranata.

Reporteri bez granica su premijera Viktora Orbana proglasili i za „neprijatelja slobode štampe“. Prvi put je ova organizacija jednog lidera države članice Evropske unije uvrstila na spisak autokrata koji rade na tome da sve kritičke medije stave pod kontrolu.

Mađarski novinari i medijski stručnjaci kažu za Cenzolovku da se napadi na nezavisne medije odvijaju na svim frontovima, kao i da Orban, koji je napustio evropsku Naprednu stranku, sada „nalazi novu podršku kod otvoreno fašističkih i profašističkih partija“.

Evropski poslanici navode da Sud pravde Evropske unije, u slučaju sankcija protiv države članice koja krši zakone EU, može uključiti i zamrzavanje prava članstva.

I Slovenija prati politiku Orbana

Slovenačka poslanica u Evropskom parlamentu Tanja Fajon kaže u razgovoru za Cenzolovku da premijer Slovenije Janez Janša očigledno prati Orbana i da je širenje nepotvrđenih informacija i napad na sve koji imaju drugačije mišljenje očigledno modus operandi za stvaranje okruženja koje odgovara ličnim interesima pošto su oba državnika „smanjila sredstva za javne medije i upustila se u lične napade na novinare, diskreditaciju kritičkih glasova, mešanje u pravosuđe, ograničavanje prostora za civilno društvo i osnovne slobode“.

„Ako Evropska komisija smatra da država članica krši zakon EU, mogla bi da pokrene prekršajne procedure, što može dovesti do finansijskih sankcija, koje uvodi Sud pravde Evropske unije. Međutim, procedura izneta u članu 7 Sporazuma o Evropskoj uniji omogućava Savetu da da preporuke ili da jednoglasno donese odluku (država protiv koje teče postupak ne glasa) o sankcijama protiv države članice, koje mogu uključivati zamrzavanje prava članstva“, navodi Fajon.

Postupak omogućava Komisiji, Evropskom parlamentu ili državama članicama da preduzmu mere protiv zemalja zbog ozbiljnih kršenja temeljnih vrednosti EU, poput vladavine prava, slobode, demokratije, jednakosti, ljudskih prava, dodaje slovenačka poslanica.

Fajon kaže da poslanici u Evropskom parlamentu godinama upozoravaju da stari mehanizmi nisu dovoljni i da kriterijumi iz Kopenhagena ne samo da moraju da budu uslov za ulazak u Uniju nego da oni moraju neprestano da se sprovode.

„Podržavam novi mehanizam vladavine prava kojim EU može finansijski sankcionisati države članice ako krše ustavne norme i osnovne vrednosti Unije“, navodi Fajon.

Janša očigledno prati Orbana u pokoravanju medija: Tanja Fajon (foto: Natalija Jakovljević)

Ona upozorava da se već neko vreme vide dramatične posledice medijskog zakonodavstva i političkih okolnosti u Mađarskoj koje više liče na totalitarne režime nego na demokratiju u modernoj evropskoj zemlji.

„Kao čuvar svih sporazuma, Evropska komisija mora da pronađe način da osigura poštovanje evropskih vrednosti demokratije, vladavine zakona i osnovnih ljudskih prava u zemljama EU.“

Fajon podseća da je Poljska na lošem glasu još od 2017. godine, a Mađarska od 2018. godine – tada je Evropska komisija pokrenula član 7 i zapretila tim zemljama da bi mogle da izgube pravo glasa u EU.

„Međutim, do promena nije došlo. Nova pravila su na snazi od 1. januara 2021. godine. Mađarska i Poljska razmatraju pravni osnov mehanizma pred Evropskim sudom pravde, ali to ne zaustavlja sprovođenje ovog mehanizma“, navodi Fajon.

POSLEDICE AKO SRBIJA ODLUČI DA PRATI ORBANOVU POLITIKU

Srbija mora na svom evropskom putu da poštuje vrednosti EU, da radi na usvajanju kriterijuma koji su navedeni u izveštajima i da ispunjava obaveze vezane za članstvo u EU, kaže Fajon i dodaje da će se „posledice pokazati ako Srbija odluči da prati Orbanovu politiku kršenja ljudskih prava i demokratije“.

Ona smatra da je održavanje dobrosusedskih odnosa bitno, ali da ne sme da šteti vladavini prava.

„Ovo ne važi samo za Srbiju i ostale zemlje koje želele da postanu članice EU, već i za zemlje koje to već jesu. Oštro osuđujem ovakav način rada i komunikacije, jer građani zaslužuju bolju i sigurniju Evropu. Zato radimo sve što je u našoj moći da se nedemokratične prakse Orbana i njemu sličnih ne dešavaju i ne ponavljaju“, kaže Fajon.

„Vlast pokušava da diskredituju, kupi, uništi ili ućutka nezavisne medije“

U Mađarskoj su tokom 2018. godine zatvorena dva najveća nacionalna lista (prvo levičarski Népszabadság, zatim konzervativni Magyar Nemzet), Klubradio, kao jedini nezavisni radio, izgubio je frekvenciju, a vlasništvo se promenilo u Indeksu, pa su se pobunili svi zaposleni u tom mediju, nakon čega su pokrenuli novi medij pod nazivom Telex, koji se smatra jednim od najvećih i najuticajnijih nezavisnih medija u Mađarskoj.

Ima i nekoliko slobodnih nedeljnika (HVG, Magyar Narancs itd.), jedan dnevni list (Nepsava), internet portal 24.hu itd.

Novinar Gabor Bodiš iz Budimpešte kaže za Cenzolovku da je sve manje nezavisnih medija u Mađarskoj, a da najveću šansu da prežive imaju portali sa velikom posećenošću, koji najuspešnije odolevaju političkim pritiscima.

On navodi da će izbori u Mađarskoj najverovatnije biti održani u aprilu 2022. godine, te da se „u predizbornoj kampanji još mogu očekivati iznenađenja, kao što su novi pritisci vlade Viktora Orbana na medije“.

Orban nalazi novi dom kod otvoreno fašističkih i profašističkih stranaka: Gabor Bodiš (foto: N1 snimak ekrana)

Direktor i novinar nedeljnika Magyar hang (Mađarski glas) iz Budimpešte Čaba Lukač kaže za Cenzolovku da vlast treba kvaziopozicione medije da bi sačuvala privid, pa tako targetira određene novinske kuće i daje im dovoljno novca za opstanak, ali zauzvrat očekuje i prividne aktivnosti koje se bave istraživanjima, ali ne i utvrđivanjem činjenica koje se tiču poslovanja premijerovog okruženja i porodice.

„Oni tako postaju kvazinezavisni, antirežimski mediji, poput televizije ATV, levičarskog lista Nepszava i drugih. Zauzvrat, kao proizvod postignutog sporazuma, dobijaju državne oglase i relativnu sigurnost“, navodi Lukač.

Prema njegovim rečima, nezavisni mediji sa kojima ne mogu da postignu nikakav sporazum napadaju se na svim frontovima.

„Vlast pokušava da ih diskredituje, kupi, uništi ili ućutka. Bez milosti – Orban teži potpunoj pobedi“, smatra Lukač.

Politika i interesi krupnog kapitala

„Mađarska nije značajna zemlja ni u Istočnoj Evropi, nema stratešku vrednost, kao što imaju, recimo, Rumunija i Poljska“, smatra Bodiš i podseća da je u vreme kada je Orbanov Fides bio član najveće frakcije u Evropskom parlamentu (Narodna stranka) bio pod zaštitom najznačajnije stranke u toj „familiji“ – nemačke CDU/CSU, to jest kancelarke Angele Merkel.

„S jedne strane, tako je bilo zbog interesa nemačkog krupnog kapitala (Audi u Đeru, Mercedes u Kečkemetu, BMV u izgradnji u Debrecinu), ali i zbog politike kompromisa kancelarke (lakše je kontrolisati iznutra mangupe iz naših redova). Situacija se promenila kada je pre nekoliko meseci u poslednjem trenutku Orban istupio iz Narodna stranke, pre nego što su ga izbacili. Ostao je bez zaštite i sa kontroverznim zakonom o pedofiliji izazvao je dosad najveću buru. Zato traži i nalazi novi dom kod otvoreno fašističkih i profašističkih stranaka“, objašnjava Bodiš.

Novinar Čaba Lukač ima slično mišljenje, da Evropsku uniju predvode političari država članica, a da Viktor Orban postiže vrlo dobru ravnotežu između ekonomskih i političkih interesa određenih nacija i kršenja osnovnih principa EU.

Vlast pokušava da diskredituje, kupi, uništi ili ućutka kritičke medije bez milosti: Čaba Lukač (foto: privatna arhiva)

„Na primer, kroz određene zakone, državnim subvencijama i olakšicama opslužuje interese velikih nemačkih fabrika automobila da mogu efikasno poslovati u Mađarskoj, praveći profit za Nemačku – zbog čega je nemačko rukovodstvo Orbanu dugo opraštalo gotovo sve“, upozorava Lukač.

Dodaje da je mađarski premijer na sličan način manevrisao u okviru evropske Narodne stranke, „sve dok jednom nije previše zategao konce“.

Prema njegovom mišljenju, sada se i na međunarodnom planu vidi da je Orban otišao predaleko, pa se možda može očekivati da će EU preduzeti oštre mere, ali, u isto vreme, „Orban će uvek imati povremene ili dugoročne saveznike koji će se založiti za blaže reakcije“.

ORBAN PRAVNE MERE EK NAZIVA „PRAVNIM HULIGANSTVOM“

Mađarski premijer se prošlog meseca suočio sa dotad neviđenom oštrom kritikom kolega lidera EU zbog zakona koji zabranjuje prikazivanje homoseksualaca u obrazovnom materijalu i nepravilnog rukovanja fondovima EU. Evropski poslanici su zatražili zamrzavanje određene količine novca. Mađarska je 2018. godine od EU dobila 6,3 milijarde evra, što je gotovo pet odsto njene ekonomije. Mađarska vlada je nedavno zatražila još 7,2 milijarde evra od EU fonda za oporavak od koronavirusa.

„Pravne mere protiv Mađarske, koje je pokrenula Evropska komisija zbog zakona za koji smatra da je diskriminatoran prema LGBT osobama, ravne su ’pravnom huliganstvu’ i sramoti“, izjavio je 16. jula premijer Mađarske Viktor Orban za državni radio.

Nedavno je Evropski sud za ljudska prava doneo i presudu protiv Mađarske zbog proterivanja državljana Pakistana koji su u Mađarsku ušli iz Srbije 2016. godine.

„Orban sve izolovaniji, a Srbija sve dalje od EU“

Bodiš smatra da su preterane brige oko toga da prijateljstvo sa ovakvom Mađarskom može značajnije da škodi Srbiji i da bi drugačija bila situacija da Srbija stoji sjajno na putu za EU – „ali je ona sve dalje od nje“.

Već se neko vreme vide dramatične posledice medijskog zakonodavstva i političkih okolnosti u Mađarskoj koje više liče na totalitarne režime nego na demokratiju u modernoj evropskoj zemlji (Tanja Fajon)

„Osnovni uslov je sređen odnos sa susedima. Međutim, bez priznavanja Kosova priča o evrointegracijama je priča za malu decu. S druge strane, uloga Mađarske u odlučivanju u EU je i dosad bila sićušna, a sada, kada je Orban sve izolovaniji, ona je svedena na nulu“, navodi Bodiš.

On dodaje da, bez obzira na to što je reč, najblaže rečeno, o dva autoritarna režima, uvek je bolja saradnja nego neprijateljstvo.

Neliberalni sistemi uče jedni od drugih, razmenjuju iskustva, razmenjuju znanje i alate, kaže Lukač i dodaje da je najbolji primer za to trenutna mađarska homofobna kampanja, koju je izmislila poljska vladajuća stranka na prošlim izborima, pobedivši s njom, pa je sada primenjena i u Mađarskoj.

„Ako Mađarska želi da se udalji od Evrope, Viktor Orban će pokušati da ubedi i srpskog predsednika da i on mora da učini isto“, smatra Lukač.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend