11. sep 2017.

Bilo bi potpuno nezamislivo da nam vlada kaže šta da radimo

Artjom Lis, urednik za Evropu Svetskog servisa BBC-ja, za Cenzolovku kaže da postoji veoma jasna urednička i menadžerska razdvojenost britanskog javnog servisa od vlade i da ona nema interesa da ulazi u to kako urednici i novinari rade svoj posao, niti oni izveštavaju vladu o bilo kojim uredničkim i menadžerskim odlukama.

Foto: BBC

Nakon što je pre šest godina ugašen, BBC će početkom naredne godine ponovo početi sa radom u Srbiji. Biće pokrenut veb-sajt, redakcija će biti u Beogradu, a trenutno traje konkurs za urednike, novinare i reportera.

Regionalni urednik za Evropu Svetskog servisa BBC-ja Artjom Lis (Artyom Liss) zadužen je za ruski, azerbejdžanski i ukrajinski, a uskoro i za srpski servis. Za Cenzolovku govori o tome zašto BBC ponovo dolazi u Srbiju, kako vidi ovdašnju medijsku situaciju, da li i kako u britanskom javnom servisu uspevaju da se izbore za uredničku nezavisnost, s obzirom na to da ih finansira britanska vlada.

Cenzolovka: Zašto se BBC u ovom trenutku vraća u Srbiju?

Lis: Naš pristup ovom regionu je veoma sličan pristupu bilo kom drugom regionu u svetu – gledamo šta se dešava na tržištu, gledamo poziciju tržišta, da li postoji tržišna niša za BBC, da li tržištu treba BBC… Saradnja sa ovim tržištem je u principu isplativa.

Cenzolovka: Govorite samo o ekonomskim aspektima?

Lis: Ne… Vidite, postoje tržišta gde možete potrošiti desetine miliona funti, a dobijete malu publiku. Naša investicija na srpskom tržištu može imati pozitivan uticaj.

Kada govorim o tržišnim uslovima, tu su uključeni i oni politički i društveni. Tako da ne mislim da možemo da ih razdvojimo i kažemo da je politička situacija ono što nas ovde dovodi.

Cenzolovka: Da li je za BBC uobičajeno da otvara redakcije koje su jednom zatvorene?

Lis: Pokušavamo da budemo agilni i da pratimo kako se razvijaju tržišta širom sveta. Mislim da je ovo primer kako su se stvari promenile nakon što je servis zatvoren, odnosno primer kako je BBC ispratio promenu na tržištu i odreagovao na nju.

[povezaneprice]

Cenzolovka: Kakve novinare BBC Srbija traži, kakva iskustva i veštine treba da imaju?

Lis: Bićemo digitalni servis, odnosno sajt sa dosta multimedijalnog sadržaja, a bićemo prisutni i na društvenim mrežama. Dakle, ako posmatrate iz te perspektive, već imate ideju šta nam je potrebno. Potrebni su nam ljudi koji imaju veštine u radu na digitalu, koji mogu da razmišljaju u multimedijalnom okruženju, oni koji razumeju da moderne tehnologije, pomoću kojih ljudi konzumiraju informacije sa interneta, zahtevaju tekst, video, audio, društvene mreže.

Dakle, potrebni su nam ljudi sa digitalnim, multimedijalnim veštinama. Krucijalno je da to budu ljudi koji se interesuju za svetska dešavanja, dakle ne samo dešavanja u Srbiji, ali iznad svega to treba da budu ljudi koji dele uredničke vrednosti BBC-ja po kojima je BBC poznat.

Cenzolovka: Kakve su to vrednosti?

Lis: Ukratko, to je novinarstvo koje je tačno, izbalansirano, nepristrasno i posvećeno. To je ono što mi tražimo.

„Neprekidno radimo na inovacijama“

Cenzolovka: BBC ima, na primer, svoj etički kodeks. Kada govorimo o dobrim praksama, šta je to što bi domaći mediji mogli da usvoje od BBC-ja?

Lis: Ne mislim da je naš posao da podučavamo srpske medije. Mi se držimo vrednosti o kojima smo maločas pričali, baveći se dobrim novinarstvom, poštujući svoje saradnike, ljude koji rade za nas, i fer tretiramo sve sa kojima se susrećemo baveći se novinarstvom. To je jedna strana priče.

S druge strane, mi neprekidno radimo na inovacijama – ne samo uredničkim već i na inovacijama medijskog proizvoda. I eto zašto je digitalni element ovde tako važan, jer je digitalno moguće lako inovirati.

Mislim da sada možemo da promenimo proizvod brže nego, recimo, pre nekoliko godina. To je jako dobro, možemo da eksperimentišemo i veoma mi je stalo do toga da ljudi koje angažujemo budu zainteresovani za uredničke i tehničke eksperimente.

Sve dok se baviš dobrim novinarstvom i svoj posao radiš najbolje što možeš, posao (u BBC-ju) ti je zagarantovan i niko neće doći da ti kaže: „Znaš, napisao si tekst o ovom proizvođaču automobila, a njemu se nije dopao, sledeći put pokušaj da budeš pažljiviji“

Cenzolovka: Kakve eksperimente je moguće očekivati?

Lis: Ne bih da u ovom trenutku govorim o strategijama, ali ako pogledate šta BBC radi na drugim jezicima, videćete da imamo mnogo toga interesantnog  na mrežama, veoma smo aktivni u tome da angažujemo publiku. Na samom vebu dajemo novinarima dosta alata koji im omogućavaju da sami naprave veoma komplikovane vizuelizacije materijala, bez potrebe za dizajnerima ili programerima. Prezentacija našeg novinarstva se menja veoma brzo i sve je više vizuelna nego tekstualna.

Cenzolovka: Kojoj ćete se publici obraćati?

Lis: Mi volimo da kažemo da BBC ima za svakog ponešto, ali iznad svega mislim da su to ljudi koji se interesuju za svet oko sebe. Na tržištu ima različite publike. Ima ljudi koje uopšte ne interesuju vesti i iskreno ne mislim da bi ciljanje te publike bilo vredno investiranja. Ima ljudi koji, kao vi i ja, čitaju vesti pet-šest puta dnevno, non-stop prate razne sajtove – za njih ćemo imati sadržaje, ali i za one koji možda nisu toliko aktivno zainteresovani za ono što se dešava, ali žele da znaju šta je novo.

Želim da mislim da će naša publika biti prilično mlada, dobro edukovana ili u procesu edukacije. Želimo da privučemo rodno izbalansiranu publiku.

Cenzolovka: Televizijska publika je u Srbiji najbrojnija. Da li ćete pokušati i nju da privučete?

Lis: Ne mislim da postoji konkurencija između televizije i veba, mislim da zadovoljavamo različite potrebe. Ljudi koji gledaju TV takođe prate i internet, i obrnuto. Recimo, neko gleda večernje vesti svakog dana, ali kad ustane ujutru, on će pogledati telefon, na primer svoj Fejsbuk fid, da vidi da li tu ima nečeg interesantnog. Tako da ne mislim da jedno isključuje drugo.

Cenzolovka: Da li planirate da u nekom trenutku pokrenete televiziju ili radio?

Lis: Ne trenutno, zbog isplativosti. Digitalni servis je veoma isplativ način dolaska do publike, ali pošto će to biti multimedijalni servis, uključivaće i video i audio.

„Mi sedimo sa strane i posmatramo šta se dešava“

Cenzolovka: Srpski mediji su trenutno dosta polarizovani, pa imamo medije koji su antirežimski ili prorežimski, one koji su za ulazak Srbije u Evropsku uniju i one koji su protiv EU. Kako će se BBC pozicionirati u takvom kontekstu?

Lis: Na isti način kao što se pozicioniramo u svim drugim zemljama, nezavisno od toga da li postoji slična polarizacija: ne podržavamo nikoga, ne stajemo ni na jednu stranu, nebitno je da li su u pitanju političke stranke ili generalno, već izveštavamo neutralno i nepristrasno.

Kada sam se pre 17 godina pridružio BBC-ju, jedan moj urednik mi je rekao: „Mi sedimo sa strane i posmatramo šta se dešava“. Dakle, ne ulazimo u političke borbe, ne kažemo da su ovi u pravu, a oni nisu. Podjednako predstavljamo sve uključene strane.

Cenzolovka: Ovaj veb servis će finansirati vlada Ujedinjenog Kraljevstva. Kako će to uticati na nepristrasnost i objektivnost?

Imamo ekspanziju društvenih mreža i scenario po kojem svako ko ima FB nalog može potencijalno biti novinar. S jedne strane, to je neverovatno bogatstvo, jedno polje različitih mišljenja. S druge strane, imamo preopterećenje informacijama, ali imamo i lažne vesti

Lis: Neće uopšte. BBC ima veoma dugu istoriju rada sa britanskom vladom koja ga i finansira. Veoma je jasna urednička i menadžerska razdvojenost od vlade koja nema interesa da ulazi u to kako mi radimo svoj posao. S druge strane, mi ne izveštavamo vladu o bilo kojim uredničkim i menadžerskim odlukama. Tako radimo već decenijama i nema razloga da mislimo da će sada biti drugačije.

Cenzolovka: Kako? Da li postoji neka strategija da se očuva nezavisnost javnog servisa od vlade?

Lis: U osnivačkom dokumentu BBC-ja stoji da je BBC nezavisni javni servis. Iskreno, nezamislivo je da vlada pokuša da utiče na BBC.

Cenzolovka: Iz vlade nema pritisaka na BBC?

Lis: Ja nisam upoznat s time da ih ima, a meni se svakako nije desio nijedan takav slučaj za 17 godina rada na BBC-ju. Bilo bi potpuno nezamislivo da nam vlada kaže šta da radimo.

Cenzolovka: Dakle, nemate drugih strategija osim dokumenta koji kaže da ste nezavisni od vlade?

Lis: Da, nisu nam potrebne naročite strategije za očuvanje nezavisnosti, jer imamo neverovatno dugu istoriju obostranog razumevanja principa da se jedna strana ne meša drugoj u rad. Ne treba vam strategija da biste znali da, recimo, treba da perete zube svakog jutra. Ne treba vam strateški dokument za to.

Cenzolovka: To pitam, recimo, zbog srpskog javnog servisa koji je tokom svoje istorije s vremena na vreme otvoreno bio na strani raznih režima. To je tekuća dilema u Srbiji – kako da javni servis postane nezavisan od vlade.

Lis: Mislim da ne bi bilo primereno da dajem savete srpskim medijima. Ono što mogu reći jeste da će urednički integritet, hrabrost i posao koji se obavlja kako treba tokom vremena osigurati tu nezavisnost. Treba, naravno, da postoji uzajamno poštovanje, i vlada treba da poštuje slobodu novinara. Ipak, ne mislim da postoji jednostavan recept i ne mogu da kažem: BBC radi to, to i to, a to dovodi do uredničke nezavisnosti.

„Rusija i Azerbejdžan pod neverovatnim pritiscima svojih vlada“

Cenzolovka: U Srbiji nije redak slučaj da se menadžment medija meša u uređivačku politiku. Kakva je situacija u BBC-ju?

Lis: Ja sam, recimo, i menadžer i urednik. Svi menadžeri u BBC-ju, bez obzira na to da li su stariji ili mlađi, svi dolaze sa veoma jasnim uredničkim razumevanjem onoga što radimo.

Često neku priču poznajem lošije od svojih novinara i ako mi novinar kaže da moja ideja nije dobra iz nekog razloga, naravno da to prihvatim, jer on to najbolje zna zato što na tome radi svaki dan. Ali na kraju, kao glavni urednik za ovaj region, ja sam urednički odgovoran za sve što se objavljuje, na bilo kom jeziku, ruskom, ukrajinskom, azerbejdžanskom i sada na srpskom. Tako da moram da budem upoznat s onim što rade urednički timovi i moram da mogu da kažem: „Ako budemo radili ovo, to potencijalno, na primer, može da ugrozi BBC-jeve uredničke smernice“.

Ne pokušavam da kažem da ne bi trebalo da pokrijemo ovu ili onu priču, ali moja je uloga pre svega da osiguram da ostanemo verni tim smernicama generalno. U okviru njih, trudim se da ne ograničavam svoje urednike.

Cenzolovka: Pošto ste zaduženi za rusko, ukrajinsko, azerbejdžansko, a sada i srpsko tržište, da li možete da napravite paralelu između situacije u medijima (medijske slobode, pritisci na novinare itd.) u tim zemljama i, s druge strane, u zapadnim državama? S kojim izazovima se suočavaju i jedni i drugi?

Kada sam se pre 17 godina pridružio BBC-ju, jedan moj urednik mi je rekao: „Mi sedimo sa strane i posmatramo šta se dešava“. Dakle, ne ulazimo u političke borbe, ne kažemo da su ovi u pravu, a oni nisu. Podjednako prezentujemo sve uključene strane

Lis: Rusija i Azerbejdžan su zemlje u kojima su mediji pod neverovatnim pritiscima svojih vlada, posebno Azerbejdžan. Prošle nedelje je zatvorena poslednja nezavisna novinska agencija u toj zemlji. Mnogi novinari su iza rešetaka. U Rusiji su pritisci možda nešto suptilniji, ali takođe znate za novinare koji su ubijeni u toj zemlji. I mi takođe radimo pod pritiskom.

U Ukrajini je veoma interesantan scenario, jer je to veoma polarizovana zemlja, sa dosta emocija i dosta različitih mišljenja. Postoji veliki broj onih koji cene poziciju BBC-ja, neutralnu i nepristrasnu, ali takođe postoje i mnogi koji kažu: „Vi, BBC, treba da podržavate borbu Ukrajinaca za slobodu“. Ova polarizacija utiče na nas, ali je ukrajinsko tržište slobodnije od ruskog ili azerbejdžanskog.

Što se zapadnih zemalja tiče, ne mogu da ulazim u detalje, jer su sve zapadne zemlje drugačije. Španija je drugačija od Danske. Ali, recimo, u Velikoj Britaniji mislim da su glavni problemi zapravo ekonomski. Tradicionalnim redakcijama, na primer tradicionalnoj štampi, neverovatno je teško da privuku oglašivače. Lokalna štampa i lokalne radio-stanice su u veoma teškoj poziciji. Došli smo u situaciju da imamo velike štampane, elektronske ili digitalne medije koji dominiraju tržištem.

Takođe, imamo ekspanziju društvenih mreža i scenario po kojem svako ko ima FB nalog može potencijalno biti novinar. S jedne strane, to je neverovatno bogatstvo, jedno polje različitih mišljenja. S druge strane, imamo preopterećenje informacijama, ali imamo i lažne vesti.

Cenzolovka: U sistemima o kojima ste govorili, i koji su u delovima ili u celini usmereni protiv slobode medija, koji se služe cenzurom, propagandom, kako se može sačuvati medijska, urednička sloboda?

Lis: Ja mislim da je BBC u jedinstvenoj poziciji, zbog svoje tradicije, istorije i, iskreno, uloge u svetu. Stekli smo dosta iskustva radeći u zemljama sa veoma „teškim“ režimima. I pritom ne mislim samo na ovaj region, nego recimo i na afričke zemlje. Ipak, privrženost našim vrednostima, otvorenost i transparentnost omogućavaju nam da radimo i tamo. Bilo kojoj vladi je teško da kaže: „Mi ne želimo slobodnu medijsku scenu u zemlji“.

Ipak, globalna reputacija BBC-ja nas dovodi u dobru poziciju jer smo poštovani širom sveta i mnogi režimi dvaput promisle pre nego što odluče  da nas ograniče.

Cenzolovka: Za mnoge novinare i medije predstavnici vlasti ili čak prorežimski mediji u Srbiji govore da su strani plaćenici. Da li očekujete da i novinari srpskog servisa BBC-ja budu tako etiketirani, s obzirom na to da je u pitanju britanski servis, ne tako popularan ovde ranijih godina?

Lis: Ne mogu da predvidim budućnost, ali sve što možemo jeste da dobro radimo posao. Ono što ljudi oko nas kažu je „ni ovde ni tamo“. Nazivaju nas svakakvim imenima širom sveta, ali nas to ne sprečava da radimo svoj posao.

Cenzolovka: Da li očekujete neke druge pritiske – od publike, tržišta?

Lis: Znamo šta hoćemo da dobijemo u smislu broja posetilaca. Takođe, u jedinstvenoj smo poziciji jer smo već finansirani, tako da ne moramo da prodajemo reklame ili pretplatu. Zato je raditi za BBC tako neverovatno – sve dok se baviš dobrim novinarstvom i svoj posao radiš najbolje što možeš, posao ti je zagarantovan i niko neće doći da ti kaže: „Znaš, napisao si tekst o ovom proizvođaču automobila, a njemu se nije dopao, sledeći put pokušaj da budeš pažljiviji“.

ARTJOM LIS

Rođen je u Ukrajini. Novinarsku karijeru je započeo u regionalnom radiju. Radio je i kao reporter i TV prezenter, a u BBC-ju je od 2000. godine kada je počeo da radi na bbcrussian.com. Potom je radio i za BBC News, izveštavajući o ključnim dešavanjima širom sveta.

Trenutno je zadužen za razvoj regionalnih servisa, za prijem novih članova tima i lansiranje novih servisa, proizvoda i projekata.

 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend