28. feb 2017.

Kurir i Vučić: Ljubav i svađe, prevare i pomirenja u tabloidnoj srpskoj sapunici

„Slobodarsko“, emotivno i snažno saopštenje Kurira povodom jedne Vučićeve izjave moglo bi da izgleda kao časna borba za slobodu informisanja, da već posle nekoliko dana na naslovnoj strani ovog tabloida nije osvanulo novo dodvoravanje premijeru. Usponi i padovi u ovoj burnoj vezi traju godinama, od samog dolaska naprednjaka na vlast

Foto izvor: Sonja Lanford / Unsplash

Foto izvor: Sonja Lanford / Unsplash

Vlasnici i urednici Kurira opet su počastili javnost slobodarskim saopštenjem na osnovu kojeg bi neko neupućen lako mogao da pomisli kako je ovo list na čijem izveštavanju počivaju medijske slobode u Srbiji, i od čije sudbine zavisi demokratija ove države.

Sve je počelo 21. februara i naslovnom stranom na kojoj se obznanjuje da će Tomislav Nikolić biti premijer, a zatim i navodnom Nikolićevom žurbom da takve navode demantuje. Konačno, kad više nije bilo jasno da li je Kurir požurio da objavi ono što nekome nije odgovaralo ili je naprosto izmislio čitavu stvar – oglasio se i Aleksandar Vučić koji je u poznatom stilu objasnio kako još ništa nije gotovo i kako neće da učestvuje u „tom vašem rijalitiju“.

Istine radi, Vučić prilikom posete Vrbasu zapravo uopšte nije apostrofirao Kurir: u originalnoj izjavi, on ne pominje „Kurirov rijaliti“, već „rijaliti koji vi pravite i namećete“ – što se verovatno odnosi na sve medije ili pak na bezličnu masu pretpostavljenih neprijatelja kojima se premijer vrlo često obraća.

Vučiću, nisam očekivala da ste tako mladi“

Iako ovaj Vučićev nastup ne spada u agresivnije, iako je premijer drugim medijima ovih dana uputio neuporedivo gore uvrede i grdnje, pa i uprkos tome što se po svoj prilici uopšte ne obraća (samo) Kuriru, taj je list odgovorio neobično emotivno i snažno.

Uredništvo između ostalog navodi da se optužbe za destabilizaciju države upućuju na račun zaposlenih u Kuriru samo zato „što časno rade posao novinara“, da je Kurir jedini dnevni list koji sme da objavi intervju sa Sašom Jankovićem, da je predsednik kompanije koja izdaje Kurir opet „na meti onih koji ne umeju da misle, ali dobro slušaju svog gazdu“ itd.

Konačno, tu je i poetična poruka: „Ako treba da platimo cenu što ne pišemo po diktatu vlasti, već u interesu građana, onda ćemo uvek birati građane Srbije“.

Kurir, kao što prikazuje i ovaj kratki pregled poslednjih nekoliko godina, uvek radi „za nekoga“. Teško da je zapravo ikada radio u interesu građana i građanki: bez jasne političke agende i bez dobro odabrane „mete“

Samo po sebi, sve bi to izgledalo vrlo pohvalno i motivišuće, profesionalno i ljudski časno – da iza ovog saopštenja stoji borba za medijske slobode i pravo na izveštavanje. Uprkos tome što odgovaraju na optužbe koje nisu ni izrečene, pa se postavlja pitanje na šta zapravo i kome odgovaraju, nadležni u Kuriru, kao i svi ljudi iz struke, i te kako bi trebalo da se oglase u vremenu kada su onemogućeni normalan rad i funkcionisanje medija.

Međutim, ovde o tome nije reč. Ovde je reč o još jednoj „bračnoj svađi“ između Kurira i aktuelne vlasti – pre svega, ovde je reč o listu koji kontinuirano gazi po svim profesionalnim i etičkim standardima, o tabloidu koji je načinom izveštavanja o vlasti i protivnicima vlasti i te kako doprineo medijskoj kaljuzi u kojoj se sada svi valjuškamo.

Pošto svako ima pravo da se promeni, čak i to i takvo saopštenje, iz tog i takvog lista, moglo bi da deluje koliko-toliko suvislo, da se već posle nekoliko dana nije pojavio tekst „Monika Beluči pohvalila premijera: Vučiću, nisam očekivala da ste tako mladi!“, najavljen i na naslovnoj strani.

Na osnovu stepena bljutavosti, reklo bi se dakle, da je ova kraća „bračna svađa“ završena i da od one priče o plaćanju cene i herojskom otporu vlasti – nema više ništa.

Srbijo, izvini

Poslednji veći sukob između vlasnika Kurira Aleksandra Rodića i njegovog imenjaka Vučića izbio je u novembru 2015, a ni do danas nije razjašnjen: to je ona kompleksna storija započeta antologijskom naslovnom stranom na kojoj se Kurir izvinjava Srbiji zbog „ulepšavanja stvarnosti“, a Rodić hrabro staje „ispred naše profesije i kaže – dosta“.

Saga je nastavljena nizom suludih optužbi i još suludijih odbrana, gde na kraju nikome ništa nije bilo jasno, a celokupna medijska scena dodatno je zaprljana izlučevinama nepoznatog porekla i efekata.

Ovaj put, kontranapadi su izostali, ali to svakako ne znači da je u čudesnoj simbiozi između ovdašnjih tabloida i Aleksandra Vučića zavladao mir. Naprotiv. Dosadašnja praksa govori u prilog tezi da će svađa svakako biti još – tim pre što je u međuvremenu nastao Srpski telegraf koji je po smelosti kojom krši etičke i profesionalne norme prevazišao čak i Informer, koji nema proklizavanja nalik Kurirovim i koji zahvaljujući tome ubrzano postaje vođin drugi najomiljeniji list, dodatno komplikujući tržišno-političku borbu među tabloidima.

Na čijoj je strani Kurirovo srce

U međuvremenu, čekajući nove epizode te tabloidne sapunice, nije zgoreg prisetiti se kako je zapravo Kurir stajao na braniku profesije svih ovih godina i kako se tu časno bavilo novinarstvom. U tom smislu, nema potrebe ići u dublje analize: sasvim je dovoljno prelistati naslovne strane.

Tokom 2013. godine, recimo, Aleksandar Vučić – tada u funkciji prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane, često je s udarnog mesta u Kuriru poručivao protiv koga se bori i sebi vrlo jasno krčio put ka premijerskoj fotelji.

To je izgledalo ovako:

„Vučić neće na Kopaonik s kriminalcima“ (naslovna strana 14. marta)

„Vučić novi premijer?“ (2. jul)

„Vučić rekao sve što mu leži na duši: Neću da dozvolim da me iko ucenjuje“ (3. jul)

Ako je do tada iko uopšte sumnjao na koju je stranu krenuo prvi potpredsednik i na čijoj je strani Kurirovo srce, naslovna strana od 14. jula razbila je i poslednju nedoumicu. „Vučić dao ultimatum: Dačiću, imaš pet dana da smeniš ministre ili idemo na izbore“ pisalo je krupnim slovima, uz objašnjenje da je „prvi potpredsednik vlade i lider SNS Aleksandar Vučić najavio smene u ministarstvu kulture, sporta i odbrane, ali od SPS i URS zahteva da žrtvuju po dva ministra“.

Dve sedmice kasnije, 27. jula, Kurir obznanjuje kako je „Vučić smenio sebe i još tri ministra!“, upisavši se tako u antologiju besmislenih i bizarnih naslova.

kurir_djilasNešto kasnije, objavljene su i naslovne strane na kojima Vučić direktno napada tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa: „Aleksandar Vučić: Istražićemo sve o tajkunu Đilasu“ (1. septembar) i „Aleksandar Vučić otkrio: Srbija će zakukati kad vidi šta je Đilas uradio u Beogradu“ (7. oktobar). Kurirova bitka protiv Dragana Đilasa i inače je jedna od onih po kojima se pamti period najvećeg profesionalnog beščašća tog lista, a koji su obeležile naslovne strane Đitler“, „Parazit“ (30. mart 2013), „Kakav idiot: Đilas pretrčavao auto-put“ (4. april 2013) ili legendarna „Zorana: Đilas je ovan“ (14. oktobar 2013).

Nijedan od ovih i mnogih drugih navoda koji su se ticali Dragana Đilasa, njegovih poslova i njegovog privatnog života, nisu bili važnija Kurirova tema nakon što je Đilas otišao s pozicije gradonačelnika – kao da je sve i bilo objavljivano samo da bi on ustupio mesto Siniši Malom, a ne zbog javnog interesa.

Herojski o heroju

Što se Kurira tiče, iduća, 2014. godina, prošla je u istom tonu. Osim političkih uspeha, slavili su se i drugi Vučićevi uspesi, pa je svetlost ugledala antologijska naslovna strana o spasavanju ljudi sa zavejanog auto-puta: „Heroji! Nole i Vučić spasavali mališane iz smetova!“ (2. februar).

vucic_radnik_kurirIpak, veliko finale dogodilo se 16. marta, kada je Kurir uprkos izbornoj tišini najavio „Kraj političke mafije, naveo niz navodnih nepočinstava prethodne vlasti i ponosito uzviknuo Narod odlučuje“. Dan kasnije, na naslovnoj strani pisalo je da je u pitanju „istorijska pobeda SNS“, da bi 28. aprila priča o novoj vladi bila zaključena ovako: „Srećno nam bilo! Srbija ima novu Vladu; Premijer Vučić: Reforme počinju! Poslanici, ješćete, spavaćete i umivaćete se u Skupštini“.

Ostatak 2014. bio je u znaku premijerove borbe protiv kriminala, pa se tako nastavilo i u 2015.

„Premijer na meti zbog Šarića – Državni udar; Mafija u MUP pokušava da uceni Vučića“ objavljeno je 29. maj 2014.

„Državni udar na utajivače poreza: Vučić hapsi kralja šverca“ (1. februar 2015)

„Vučić: Dosta je kukanja, mora da se radi“ (2. februar)

vucic_heroj_kurirIpak, nije sve bilo samo „pesma“. Kurir je bio i prilično zabrinut za bezbednost premijera i njegovu političku budućnost – moglo bi se reći čak i više od Informera, koji se u to doba samo sporadično bavio tom temom.

„Crna ruka preti: Ubiti štakora Vučića!“ (25. mart)

„Amerika i Rusija u ratu za Srbiju: Vučiću spremili pakleni malj“ (13. april)

„Političari, estrada i tajkuni besni: Vučiću, zažalićeš! Ne diraj nam lovu“ (27. jul)

Ako je suditi po Kuriru, Vučiću nisu pretile samo mračne sile zla, već i njegovi najbliži saradnici. Tako je 31. oktobra 2014. osvanula naslovna strana s ovakvim otkrićem: „Dačić oteo Putina od Vučića (Dok je ruski predsednik pružao ruku Vučiću, naš šef diplomatije zatrčao se ka Putinu i, na zaprepašćenje obezbeđenja, zagrlio ruskog lidera iz sve snage)“.

No, u to vreme otvorena je i znatno važnija i dugoročnija priča o sukobima s Tomislavom Nikolićem, gde se Kurir otvoreno svrstao na Vučićevu stranu. Otkrivalo se tako: „Toma ruši Vučića na jesen: cepa SNS i osniva stranku“ (naslovna za 7. avgust) ili „Toma i Tači protiv Vučića“ (29. avgust).

Osim insistiranja na Nikolićevoj famoznoj diplomi, Kurir se bavio i navodima da „Toma ukida letove iznad Bajčetine“ (12. januar 2015), da „Toma ruši Vučićev zakon“ (9. mart). Takođe, uporno i kontinuirano bavio se cenom odeće, obuće i modnog aksesoara Dragice Nikolić, pa i tvrdnjom da bi „Toma da ga sahrane ko sveca“ (7. maj).

kurir_tomaKao da ništa nije bilo

Zbog svega toga, do dana današnjeg nije utvrđeno čime se Kurir zapravo zamerio Vučiću, pa je u novembru iste godine došlo do istorijske naslovne strane „Srbijo, izvini“.

No, šta god da je bilo, činjenica je da je ostavilo traga. Sve do izbora 24. aprila 2016, Kurir je vrlo oštro kritikovao vlast i izlazio s više nego oštrim naslovnim stranama:

„Vuline, bruko! Otimaš pare porodiljama“ (9. januar 2016)

„Partijska policija prisluškuje nepodobne“ (12. januar)

„Kako vas, bre, nije sramota: Vlada smanjila plate i penzije, a Arapima poklonila 22 miliona $“ (19. januar)

„A vi, kako ste? Vučićev šofer za šest meseci postao milioner!“ (21. januar)

„Ministre, je li ovo od plate? Stefanović se širi u kući od 300.000 E, a tera na ulicu 1.500 policajaca!“ (2. februar)

„Nama stvarno nema spasa: Vulin baca 580.000 na pranje kola“ (3. februar)

Nakon izbora, Kurir je pokušao da se vrati „na kolosek“ i, u odnosu na aktuelne okolnosti, nekritički obznanjivao Vučićeva dostignuća. Ipak, nije to bilo ništa u odnosu na stara dobra vremena: u poređenju s Informerom ili Srpskim telegrafom, delovao je u najmanju ruku kao bledunjava podrška.

kurir-2015-11-08-korica-400Da li zbog toga ili nečega drugog, tek, Kurir se bacio na ratove koji su se odvijali oko Vučića ili iza njegovih leđa. U tom smislu, naročito je zanimljiv odnos ovog lista prema Saši Jankoviću, na kojeg se i pozivaju u svom slobodarskom saopštenju od 21. februara.

Malo nakon što im je Janković dao intervju, u avgustu 2016, urednici Kurira odlučuju da mini-aferu između tadašnjeg ombudsmana i lista Danas prepričaju i prezentuju na svoj način – uz obilje konstrukcija i hiperbola, a sve garnirano i jednom od retkih fotografija na kojima Janković deluje preteće (i da budemo realni, jedva i liči na sebe).

Isto tako, nakon Jankovićevog intervjua nedeljniku Vreme u februaru ove godine, Kurir je naveo kako je on „optužio predsednika i premijera Srbije da su ubili Ivana Stambolića i da će i on tako završiti“. Podrazumeva se, naravno, da u pomenutom intervjuu Janković to uopšte nije rekao.

Konačno, nakon intervjua s Jankovićem od 19. februara, kojim se onoliko hvale, nadležni u Kuriru su brže-bolje objavili naslovnu stranu na kojoj se navodi „Šokantno: Lončar i Janković zajedno pucali u streljani BIA; Godinama najbolji drugari; Janković: Tačno je, strašno je što cure informacije“. U tekstu, sasvim očekivano, ništa ne odgovara tom naslovu: da, Lončar i Janković jesu bili istovremeno u streljani BIA, ali nisu „najbolji drugari“ i već se dugo nisu ni čuli ni videli.

Ovde je reč o još jednoj „bračnoj svađi“ između Kurira i aktuelne vlasti – o listu koji kontinuirano gazi po svim profesionalnim i etičkim standardima, o tabloidu koji je načinom izveštavanja o vlasti i protivnicima vlasti i te kako doprineo medijskoj kaljuzi u kojoj se sada svi valjuškamo

Manipulacija tekstom i postavljanje naslova čija suština ne odgovara suštini i sadržini teksta, u suprotnosti je s tačkom 1 Poglavlja 2 Kodeksa novinara Srbije, ali ovde takođe dobija i političku težinu.

Naravno, pitanje svih pitanja jeste za koga uopšte Kurir u ovom trenutku navija.

Da li za Tomu kojeg je svojevremeno ocrnio, a potom – ni krivog, ni dužnog – promovisao u budućeg premijera?

Da li za Vučića, kojeg je kovao u zvezde, a zatim pokušao da izigrava objektivan i pošten medij?

Da li za Jankovića s kojim radi intervju, da bi ga nakon toga uvaljao u blato?

Da li za nekog trećeg, četvrtog ili petog?

Posle svega – to više i nije tako važno. Kurir, kao što prikazuje i ovaj kratki pregled poslednjih nekoliko godina, uvek radi „za nekoga“. Teško da je zapravo ikada radio u interesu građana i građanki: bez jasne političke agende i bez dobro odabrane „mete“.

Imajući u vidu da je taj list u vrhu onih koji se redovno oglušuju o profesionalne standarde i koji bar jednom mesečno napravi mega medijski skandal – isto je tako jasno da iza njegovih slobodarskih pokliča ne stoji ništa osim interesa.

Bilo bi, naravno, odlično kad bismo saznali kakvi su, čiji i koliki ti interesi. Čisto da nas više ne bi zamajavali sa „Srbijo, izvini“ i varijacijama na tu temu.

1 komentar za: “Kurir i Vučić: Ljubav i svađe, prevare i pomirenja u tabloidnoj srpskoj sapunici

  1. sonja pavicevic

    veoma je jasno da se ‘kurir’ ponasa shodno tome koliko mu ko daje novca. ako ima novca, onda se o tom liku cuti; ako pak nema, onda drvlje i kamenje. jednostavan odgovor – srce ‘kurir’-a pripada novcu.

    01. mar 2017. at 13:02

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend