18. jul 2018.

Monitoring: Uređivačka politika RTV sledi agendu vlasti

Uređivačka politika Radio-televizije Vojvodine sledi agendu vlasti na svim nivoima, ocenjeno je juče u Novom Sadu na okruglom stolu „RTV u službi građana: Predstavljanje rezultata monitoringa informativnog programa Radio-televizije Vojvodine“.

Foto: Slavko Ćuruvija fondacija

Monitoring su od novembra 2017. do kraja juna 2018. godine sproveli Slavko Ćuruvija fondacija i pokret „Podrži RTV“, u okviru projekta „Pomeri RTV“, a analizirano je pet dnevnih informativnih emisija – „Dobro jutro, Vojvodino“, „Dnevnik u 5“, „Razglednice“, „Vojvodinom“ i „Vojvođanski dnevnik“.

U posmatranom periodu, polovinu sadržaja „Dnevnika u 5“ i „Vojvođanskog dnevnika“ činili su tzv. pseudodogađaji, među kojima je najviše (trećina) bilo onih u organizaciji vlasti, dok su iza ostalih stajale privatne kompanije i druge organizacije, rekla je na predstavljanju rezultata monitoringa novinarka Sanja Kljajić iz pokreta „Podrži RTV“.

Osmomesečni monitoring potvrdio je ranije rezultate – u informativnim emisijama RTV najviše je informacija iz Beograda, zatim iz Novog Sada, dok ostala mesta u Vojvodini dobijaju minutažu uglavnom kada ih obilaze predstavnici vlasti ili kada je u toku predizborna kampanja.

„Frapantno je koliko pokrajinski javni servis malo izveštava iz lokalnih sredina u Vojvodini, a koliko pažnje posvećuje temama iz Beograda, zbog čega se gubi smisao pokrajinskog javnog servisa“, ocenila je Sanja Kljajić.

Da pojedine sredine u Vojvodini privlače pažnju uredništva samo u vreme predizbornih kampanja, Kljajićeva je obrazložila primerom opštine Pećinci – odatle se uredno izveštavalo o svakoj poseti predstavnika vlasti, dok je gostovanje predsednika te opštine dobilo značajan prostor u „Vojvođanskom dnevniku“.

„Čim su proši izbori, iz Pećinaca, kao uostalom i pre kampanje, nismo zabeležili nijednu vest, a to su nam potvrdili i sami meštani Pećinaca“, dodala je predstavnica pokreta „Podrži RTV“.

U dve centralne informativne emisije, pokazuju rezultati monitoringa, među novinarskim žanrovima apsolutno dominiraju izveštaji i vesti, dok je medijskih inicijativa i televizijskih paketa nešto više zabeleženo u „Vojvođanskom dnevniku“ (8%) u odnosu na „Dnevnik u 5“ (svega 5%).

Dnevnici se svode na čitanje vesti i njihovo pokrivanje slikom ili izjavom, zbog čega se kolokvijalno i nazivaju „čitački Dnevnici“, navela ja Sanja Kljajić.

Novinarka Al Džazire Nataša Kovačev, koja je nekada radila na RTV, rekla je da pseudodogađaji nisu ono o čemu bi novinari trebalo da izveštavaju, već da oni treba da im budu platforma za postavljanje pitanja funkcionerima. „Pseudodogađaji moraju biti prilika za postavljanje najvažnijih pitanja političarima i jedino tada ima smisla izveštavati sa njih“, rekla je ona.

Urednici informativnih emisija RTV favorizuju teme iz ekonomije i privrede. Međutim, kada je reč o tim temama, nema analitičkog pristupa i problematizovanja, već se izveštavanje uglavnom oslanja na izjave predstavnika vlasti.

„U centralnim informativnim emisijama RTV najviše se izveštava o aktivnostima funkcionera na svim nivoima vlasti – državnom, pokrajinskom i lokalnom, i o tome se izveštava više nego o medijima, manjinama, pravosuđu, obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj politici zajedno“, dodala je Sanja Kljajić.

Javni servis bi morao da vodi račun o balansiranom izveštavanju, međutim, monitoring informativnog programa pokazao je da se pokrajinski javni servis oglušuje o zakonsku odredbu koja propisuje takvo izveštavanje.

„Predstavnici vlasti jedini su u prilici da govore o sebi i drugima, konkretno o predstavnicima opozicije, dok su građani i opozicione partije i njihovi funkcioneri jedini akteri o kojima se više govorilo nego što im je pružena prilika da govore“, navela je Sanja Kljajić i dodala da se reč građana i nevladinog sektora najviše može čuti izvan dveju centralnih informativnih emisija.

Predsednica Programskog saveta RTV Maja Petrović rekla je da rezultati monitoringa ukazuju na potrebu da se u program RTV unesu određeni korektivi.

Međutim, Stefan Janjić iz Novosadske novinarske škole, koja i sama obavlja monitoring RTV još od 2006. godine, izrazio je sumnju da će pokrajinski javni servis uvažiti primedbe i korigovati svoj program.

On je dodao da analiza NNŠ pokazuje da su među najneprofesionalnijim medijima u Srbiji upravo dva javna servisa – RTS i RTV, zajedno sa Tanjugom.

„Nisam optimista da će doći do pozitivnih promena na RTV, a čak i da se javi takva namera, biće potrebne godine da se kvalitet programa vrati na stanje od pre uređivačkih i drugih promena iz 2016. godine“, naveo je Janjić primećujući da se slogan RTV „Bliži vama“ više odnosi na političare i vlast nego na građane.

Projekat „Pomeri RTV“ finansira Fondacija za otvoreno društvo Srbija kroz program „Sloboda izražavanja i javno informisanje“, a osim kontinuiranog monitoringa informativnog programa RTV i publikovanja rezultata, predviđa i obilazak i razgovor s građanima o tome kakav im je javni servis potreban u, nakon Pećinaca, još sedam mesta u Vojvodini.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend