19. nov 2018.

Građani Sente o RTV: Mi smo u programu samo kad cveta Tisa i kad neko skoči s mosta

Od televizija najviše se gledaju one iz Mađarske, a od domaćih Panon, regionalna TV na mađarskom jeziku, i Pink, dok se Drugi program RTV retko gleda, rekli su građani Sente u razgovoru sa članovima Pokreta „Podrži RTV“. Nezadovoljni su količinom informacija o svom mestu u programu pokrajinskog javnog servisa.

O programu javnog servisa sa građankom Sente (fotografije: Cenzolovka)

Ili je u pitanju poseta nekih političara, ili cvetanje Tise koje se događa jednom godišnje, ili nešto iz crne hronike, uglavnom kad neko skoči s mosta – to su za građane Sente jedini povodi kada mogu da očekuju da će o tom gradu biti reči u programu Radio-televizije Vojvodine.

„Za Sentu možemo da čujemo jednom godišnje – kad je cvetanje Tise, ali to kako živimo mi, građani Sente, to nisam čula. Čujem samo kako nam je svima lepo“, požalila se jedna građanka članovima Pokreta „Podrži RTV“ koji su u subotu posetili Sentu i razgovarali s građanima o programu RTV.

Povezane priče

TV taksu, kažu, plaćaju zato što moraju, ali niko nije znao da objasni šta zapravo plaćaju. Prvi program RTV retko gledaju, nešto bolje stoji Drugi program pokrajinskog javnog servisa, na kojem se, pored ostalih, emituju emisije na mađarskom jeziku. Senćani zato više gledaju televizijski program iz Mađarske, uključujući i program tamošnjeg javnog servisa. Od domaćih kanala, preferiraju TV Panon, regionalnu televiziju koja emituje program na mađarskom, i Pink. Najviše zbog „Zadruge 2“, kažu. 

„Informacija iz Sente nema nigde, pa čak ni u Vojvođanskom dnevniku. Ja sam iz Čoke, tek nas nema nigde. Informišem se na društvenim mrežama, na Tviteru, pa onda dalje. To što vidim na Tviteru dijametralno je suprotno od onoga što vidim na televiziji“, naveo je jedan građanin.

Dopunsko informisanje u Senti nije retkost. Oni koji navode da povremeno gledaju RTV, kažu i da obavezno konsultuju društvene mreže, da bi videli „šta se priča ispod vesti“.

„Ujutru kad ustanem, obavezno pogledam šta ima novo na RTV, a kasnije imam obaveza. A ispratim šta ima i na Fejsbuku ujutru. Ono što pričaju na Fejsbuku i ono što gledam na vestima nije isto. Na Fejsbuku svašta pratim, družim se sa drugarima, ali pogledam i vesti – šta ima novo i šta pričaju ispod vesti. Nikome ja ne verujem, mi smo ta generacija koja je razočarana u sve“, rekla je jedna penzionerka.

Senćani hvale Dečji program RTV, gleda se, naravno, „Državni posao“, i od emisija izdvajaju „Pres i ja“ Zorana Panovića. Kad je reč o zamerkama, one, osim minorne zastupljenosti informacija o mestu, idu i na račun voditelja i „jadnog izgleda studija“, da je program „zastareo i neadekvatan“, ali nekako ipak posebno na račun informativnog programa. Kako kažu, taj segment programa nije objektivan.

„Nekad uhvatim i Dnevnik, kad baš želim da se nerviram. Kad odgledam prvih petnaest minuta, dalje ne mogu ni da gledam. Ne izveštavaju objektivno. Dnevnik je sterilniji u poslednje vreme. I Vojvođanski dnevnik je isto sterilniji nego što je ikada bio. Pao je kvalitet programa „u skladu sa promenama“, a ja kao gledalac mogu da primetim da nekako usmeravaju vesti. Ne kažem da je ranije bilo idealno, ali sad nisu objektivni“, smatra jedan Senćanin.

Razgovor sa građanima Sente deo je projekta „Pomeri RTV“ koji u osam vojvođanskih mesta zajednički realizuju Pokret „Podrži RTV“ i Slavko Ćuruvija fondacija. U svakom mestu organizuje se interaktivni događaj koji uključuje građane u promišljanje o ulozi i značaju javnih medijskih servisa, kao i o potrebi i mogućnostima za uključivanje javnosti u njihov nadzor. 

Uz razgovor o programu RTV, o emisijama koje gledaju, i o tome šta bi moglo da se promeni, građani, takođe, imaju priliku da popune zvanične ankete Radio-televizije Vojvodine koje će biti prosleđene kao prilog javnoj raspravi o programu pokrajinskog javnog servisa.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend