26. jan 2018.

NDNV obeležilo 28 godina delovanja

“Nikada valjda nije bilo više uplašenih ljudi oko nas, koji su veoma ozbiljno primili poruku da treba ćutati, eventualno se došaptavati po ćoškovima. Ljudski je plašiti se, ali ako ne progutamo naš strah, strah će progutati nas”, poručio je Nedim Sejdinović, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine sinoć na svečanosti upriličenoj povodom 28 godina postojanja Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Foto: Cenzolovka, Perica Gunjić

Njegovim obraćanjem, dodelom godišnjih nagrada ovog udruženja, donošenjem Antifašističkog proglasa koji su zajedno uradili Savez antifašista Vojvodine, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Hrvatski građanski savez, Vojvođanski klub i Zelena mreža Vojvodine, i tribinom „Začarani medijski i politički krugovi – 28 godina posle“ na kojoj su govorili: Slobodan Arežina, programski direktor Radio-televizije Vojvodine, Teofil Pančić, Maja Stojanović, aktivistkinja grupe „Za slobodu medija“ i Sanja Kljajić, novinarka pokreta „Podrži RTV“, večeras  je u Medija centru Vojvodine obeleženo 28 godina postojanja i delovanja Nezavisnog društva novinara Vojvodine, prvog nezavisnog udruženja novinara formiranog u tadašnjoj SFRJ.

Na svečanosti je bio prisutan i Slaviša Lekić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, narodna poslanica Marinika Tepić, predsednica Vojvođanskog kluba dr Branislava Kostić, Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam i predstavnici brojnih civilnih društava, javne ličnosti, novinari i građani i građanke.

“Ovom društvu, ako odista želi da postane iole normalno, trebaće lustracija posle ovog cunamija. I ne samo lustracija, nego i ozbiljni krivični postupci za enormnu korupciju, u kojoj veoma aktivno učestvuju i režimski mediji, dobro naplaćujući svoje usluge vlastima”, rekao je Sejdinović i istakao da je vlast u društvu napravila “ogroman ambis između nas i između njih”. “Već smo se i navikli da su ponovo u opticaju reči i otrcane fraze za koje smo iskreno verovali da su zauvek ostale u devedesetim ili na krajnjim marginama javnog govora. ‘Izdajnici’, ‘strani plaćenici’, ‘špijuni’, ‘ustaše’, ‘mudžahedini’, ‘pakleni planovi’, ‘zavereničke misije’, ‘antidržavni elementi’, ‘secesionisti’, ‘neprijatelji srpstva’ – ponovo dominiraju naslovnim stranicama, paralelno sa kultom vrhovnog, svevidećeg poglavara, tragikomičnog junaka našeg vremena, i dehumanizacijom političkih i svih drugih protivnika. Logično i posledično, to prate široke akcije zastrašivanja, uz jasnu poruku – ili ste sa nama u timu i bićete poslušni ili ćemo vam uništiti život”, naveo je Sejdinović.

“Iluzorno je očekivati da u društvu razorenih institucija mogu postojati medijske slobode i značajan nivo medijskog profesionalizma. Iluzorno je očekivati i da se nekakvim promenama zakonskog okvira, pritiskom spolja i iznutra, može ostvariti presudan napredak. Iluzorno je očekivati da će se vlast odreći kontrole medija kao glavnog alata svoje vladavine bez nekog velikog čuda. Moramo biti svesni da medijski problemi sa kojima se suočavamo jesu veoma kompleksni – da su oni politički, ekonomski, kulturološki, tradicijski, antropološki, itd, i da se mogu rešavati jedino kroz široku saradnju različitih društvenih činilaca”, rekao je Sejdinović.

Novinar i politički karikaturista Dalibor Stupar dobitnik je godišnje nagrade Nezavisnog društva novinara Vojvodine za analitičko novinarstvo, a novinarka Vladimira Dorčova Valtnerova dobitnica je nagrade NDNV-a za izveštavanje u medijima na jezicima nacionalnih manjina i za interkulturalnost u medijima.

Dalibor Stupar analitičke članke objavljuje na portalu Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE, www.voiceorg.rs), a političke karikature na portalu Autonomija (www.autonomija.info).

Stupar je nakon uručenja nagrade rekao da je situacija sa medijima u Srbiji tragična. “Imamo dva lažna javna servisa, jednu pokojnu novinsku agenciju koja još uvek punom parom emituje vesti, privatnu televiziju koja čak i u region izvozi blagostanje iz Srbije u region…”. Prema njegovim rečima, potrebno je edukovati građane “od jutra do mraka” da bez slobodnih medija ni oni ne mogu biti slobodni, da nema slobodnog društva, da nema demokratije. “Vlast nas tlači, a opozicija čeka da umesto njih obavimo posao”, rekao je Stupar.

Foto: Cenzolovka, Perica Gunjić

Doskorašnja odgovorna urednica nedeljnika na slovačkom jeziku “Hlas ljudu” Vladimira Dorčova Valtnerova zahvalila je na nagradi i kazala da je posvećuje pokojnom ocu, koji je čitav radni vek proveo u tom nedeljniku, kao i celoj svojoj porodici.

„Smatram da je borba za slobodu medija jedini način borbe koju možemo da uradimo i mislim da moramo biti glasni i da nesmemo da odustanemo i najvažnije je da dopremo do što većeg broja građana. Ako se ova tribina bavi time gde smo i šta smo posle 28 godina, ja smatram da ne treba da trošimo reči na to šta je sve isto kao devedesetih, već da istaknemo da smo dosta toga uradili u tom periodu. Ništa se od promena ne bi desilo da nije bilo ljudi u medijima tokom devedesetih koji su, a tu su i danas na pravoj strani, tako da mi treba da se usresredimo na to da pričamo šta smo postigli i kako da to iskoristimo u ovom trenutku, sada i ovde – Maja Stojanović iz grupe „Za slobodu medija“.

Novinarka Sanja Kljajić je na pitanje moderatora večerašnje tribine Dinka Gruhonjića, programskog urednika NDNV-a kako doživljava pravosnažnu presudu Apelacionog suda da se Slobodan Arežina vrati na mesto programskog direktora RTV-a, rekla je da to doživljava kao veliku pobedu. Podsetimo, upravo je smena Arežine inicirala nastanak pokreta „Podrži RTV“ polovinom 2016. godine.

Teofil Pančić je naveo da mediji nisu izolovani deo društva i da se u medijima uvek odražava situacija koja je očigledna u samom društvu. Medijima ne bi, po njemu, trebala nikakva pomoć da ima onih koji su zainteresovani i koji mogu da kupe novine.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend