24. feb 2022.

„Novinar nema pravo da pristaje na uslovljavanje“: Slađana Gluščević, nova predsednica NDNV

– Ako pogledamo prethodnu i pretprošlu deceniju, i to uporedimo sa vremenom pre toga, možemo reći da je primetna degradacija u novinarstvu i medijima u Srbiji. Nazadovanje je konstantno i situacija nastavlja da se pogoršava – ocenila je, u intervjuu za Danas, novoizabrana predsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine Slađana Gluščević.

Prema njenim rečima, na to je uticalo „nekoliko izrazito negativnih paralelnih procesa“ koji se odvijaju i tektonski pomeraju tlo medija i novinarstva, rušeći osnovne postulate i onoga što bi novinarstvo trebalo da bude.

Koji su to procesi?

– U prvom redu, u poslednjih nekoliko godina primetna je eskalacija nepoštovanja novinarskih kodeksa, moralnih normi, profesionalizma. Tu govorimo o samim novinarima. Drugi negativan proces jeste drastično ekonomsko urušavanje medija, intenzivirano prethodne dve godine pandemijskom krizom, iz čega je proizašla kriza u dostupnosti izvora finansiranja za mnoge medije, naročito lokalne. Takođe, u prethodnom periodu imamo konstantnu političku instrumentalizaciju medija, uz građane, odnosno konzumente koji, ne možemo reći da ne znaju da prepoznaju, ali u kontekstu aktuelnih društveno-političkih okolnosti, i današnjeg načina života, biraju sadržaj koji je daleko od kvalitetnog. U pitanju je sadržaj koji je senzacionalistički i koji stvaraju, ne možemo reći novinari, nego ljudi koji se bave tom profesijom. Stalno je prisutno, a danas i izraženije, podaničko, odnosno slugerijansko novinarstvo.

Kako uz nepovoljne ekonomske uslove i pritiske, motivisati novinare da se bave svojim poslom?

– Teško. Slika našeg društva je slika medija. Društvo je duboko podeljeno, isto tako i mediji, zbog čega imamo mali broj novinara i medija koji, uprkos svim nesrećnim okolnostima, uspevaju da održe nekakav nivo profesionalizma. Sa druge strane, veći je broj medija i novinara koji pristaju na uslovljavanja. Novinar nema pravo da pristaje na uslovljavanje. Jedan od puteva kojim treba da idemo ka ostvarenju tih ciljeva jeste jačanje esnafa. Do pre dve godine sticao se utisak da se nešto radilo, uz medijsku strategiju, međutim, očigledno sve stoji i nezainteresovanost nadležnih je velika. A vreme neumitno teče i urušava sve stvari, materiju, naročito društvene vrednosti koje smo stvorili, a kojima ne pridajemo značaja. Vreme glođe do kosti, postoji realna opasnost da u svim tim procesima od novinarstva ostane kostur.

A, položaj lokalnih medija?

– Katastrofalan je, u teškoj su poziciji i pod velikim pritiskom i ograničenim mogućnostima za finansiranje. Nisu u fokusu interesovanja oglašivača, ne prolaze na konkursima za lokalne medije. Zato se i fokusiramo na lokalne i manjinske medije. Čak trećina naših članova su iz manjinskih medija.

Kako ojačati esnaf u situaciji kada su kritike među kolegama novinarima, na račun rada, često na ivici ekstremnog govora?

– Upravo jačanje esnafa jeste jedini put da se to promeni kao i rad institucija koje su za to nadležne, kao na primer regulatorna tela. Ako upućujemo kritike prema drugim novinarima, ne znači da smanjujemo njihovu vrednost ili da smo kao društvo za licenciranje novinara, budući da bi to moglo biti zloupotrebljeno u političke svrhe, što svakako nije dobro.

Kakav je odnos samih novinara prema profesiji? Česta je situacija da novinari spajaju svoju profesiju sa drugim vidovima aktivizma, političkog i nepolitičkog.

– Novinar treba da bude samo novinar. I on ima druge mehanizme da pokaže svoje stavove.

Da li ćete da menjate kurs u vođenju NDNV?

– Nema nikakve promene u kursu našeg udruženja, nastavljaju se naše planirane aktivnosti, naši projekti koji su u realizaciji. Aktivnosti se kreću u skladu sa strategijom koju smo doneli do 2025. godine. Fokusirani smo na doprinos profesionalizmu, boljim uslovima za rad u medijima, saradnju sa lokalnim medijima, aktiviranju članstva.

Poljoprivredni sadržaji oskudni, poplava „copy-paste“ sadržaja

Da li se o poljoprivrednim temama izveštava na adekvatan način i da li im se posvećuje dovoljno prostora?

– Te teme nisu atraktivne za novinare, iako su ekonomija i poljoprivreda neiscrpne. Ako pogledamo ekonomske pokazatelje i uticaj privrede u ekonomiji Srbije, učešće poljoprivrede i prehrambene industrije u ukupnom BDP-u, u spoljnoj trgovini, i ako imamo u vidu i da je 80 odsto teritorije ruralno, u Srbiji ima 550 hiljada gazdinstava sa po tri člana, to je preko milion i po ljudi koje te teme zanimaju, a sadržaja nema. Oskudan je sadržaj, a imamo poplavu, naročito onlajn medija, novoosnovanih portala koji imaju samo „copy-paste“ sadržaj. Nema analitike, istraživačkih informacija, samo puko prenošenje. Primećujem mnogo diskutabilnih portala koji se, navodno, bave poljoprivredom, a zapravo su osnovani zbog učešća na konkursima i uzimanja državnog novca.

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend