03. maj 2017.

Sloboda medija u Srbiji teško ugrožena. Imamo samo mala ostrva slobode (I)

Dr Jovanka Matić govori o tome zašto u Srbiji nema čak ni rutinskog, svakodnevnog izveštavanja, koje zadovoljava osnovne standarde nepristrasnosti, balansa i važnosti, i zašto je napad na slobodu medija najjasniji izraz autokratske prirode režima

Jovanka Matić (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)

Jovanka Matić (foto: Perica Gunjić / Cenzolovka)

Dr Jovanka Matić je jedan od najboljih poznavalaca novije istorije i prakse srpskog novinarstva. Od kada je krajem osamdesetih diplomirala na beogradskom Fakultetu političkih nauka, ona neprestano istražuje, analizira i ukazuje na važnost širenja medijskih sloboda kao bitnog činioca demokratskog društva. Tako da je Dan slobode medija pravi trenutak za razgovor s njom.

Magistrirala je komunikacije na kanadskom univerzitetu „Sajmon Frejzer“, a doktorirala na FPN-u. Profesionalna karijera vezana joj je za Institut društvenih nauka, gde već dugo radi kao naučni saradnik u Centru za politikološka istraživanja i javno mnjenje.

Uzor joj je američki profesor Noam Čomski, koji se, podseća, decenijama  bavi medijima i zahvaljujući kojem su milioni ljudi shvatili značaj uticaja medija na demokratiju.

Ono što dr Jovanku Matić izdvaja među nekoliko vrsnih domaćih poznavalaca novinarstva nije samo precizno sagledavanje kvaliteta informisanja javnosti već pre svega način pisanja i govora o tome tako „da je ceo svet razume“.

To najbolje pokazuje njena potraga za razumljivim rečnikom kojim će biti saopšteni rezultati obimnog i sveobuhvatnog istraživanja „Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu“, koje je obavljeno pre pet godina.

„Radila sam nekoliko meseci i jako sam se mučila da to napišem na jedan neakademski način, da to bude razumljivo ljudima koji se malo razumeju u medije“, kaže sagovornica Cenzolovke.

I dok novinari povremeno odustaju od borbe za slobodu i nezavisnost svoje profesije, dr Jovanka Matić kaže da i ona ima trenutke kada se oseća obeshrabreno. Međutim, ističe da nije umorna od medijske priče.

Zato valjda i ne čudi što je zanima sve što se događa na svetskoj medijskoj sceni. Nedavno je boravila u Peruđi, da bi na Međunarodnom festivalu novinarstva iz prve ruke saznala čime se u ovom trenutku bave novinari najvećih svetskih medija, koji su nekoliko dana, na trideset pet panela dnevno, govorili o izazovima i mogućim rešenjima za očuvanje i unapređenje profesije.

Tako, na primer, digitalni mediji pokušavaju da razviju 3D produkciju vesti u kojoj ljudi mogu da dožive događaj kao da su na licu mesta (immersive journalism).

Dr Jovanka Matić uz osmeh komentariše: „Nemaju oni probleme koje mi imamo.“

Cenzolovka: Sloboda medija u Srbiji gotovo iz dana u dan postaje sve manja, dok jedan deo građana govori o medijskom mraku. Dokle smo zaista došli?

Matić: Sloboda medija u Srbiji je teško ugrožena. Može se govoriti samo o malim ostrvima medijske slobode. Vladajuća stranka se veoma potrudila da većinu tradicionalnih medija, posebno televiziju, a zatim dnevnu štampu, stavi u funkciju vlasti.

Mediji koji nisu u sastavu njene propagandne mašinerije – stvorene prevashodno ekonomskom kontrolom finansiranja medijskog biznisa i klijentelističkim položajem medija – veoma su retki i imaju malu publiku. Bilo da je reč o televiziji, kao što je kablovski kanal N1, dnevnoj štampi, u kojoj samo list Danas nije kontrolisan, ili o magazinskoj nedeljnoj štampi.

Ne radi se samo o nedostatku istraživačkog novinarstva, već redovnog, rutinskog, svakodnevnog izveštavanja koje zadovoljava osnovne standarde nepristrasnosti, balansa i relevantnosti. Mediji su postali ruglo profesionalnog novinarstva.

Cenzolovka: Da li je ugroženo slobodno informisanje i na internetu?

Matić: Pod udarom vlasti je i internet, iako on uspeva da razbija ovaj nametnuti medijski mrak. To nije toliko zasluga profesionalnih redakcija, koliko aktivnosti pojedinaca koji na društvenim mrežama umnožavaju sadržaje neporobljenih medija i plasiraju druge informacije koje sadrže drugačija viđenja stvarnosti od onih koje im nameće vlast, a posebno njen čelnik Aleksandar Vučić svojim intenzivnim marketinškim aktivnostima.

Ispunili četiri od 27 evropskih principa slobode medija

Cenzolovka: U poređenju sa evropskim standardima slobode medija, gde se Srbija nalazi?

Matić: U istraživanju „Medijske slobode Srbije u evropskom ogledalu“, koje je sprovedeno 2012. godine, na osnovu kriterijuma Saveta Evrope: 27 bazičnih principa prema kojima se meri stepen slobode medija u članicama SE, zaključak je bio da mi ispunjavamo samo četiri. I to ona koja nisu naročito značajna: sloboda zapošljavanja u medijima, sloboda pristupa internetu, izostanak državnih funkcionera u medijima, dostupnost ekskluzivnih prava. Sve ostalo ili delimično ili potpuno nedostaje.

Izdvojena su četiri kriterijuma po kojima Srbija najviše odstupa od evropskih standarda. To su: ekonomski položaj medija, zaštita medija od političkog uticaja, bezbednost novinara i radna prava novinara.

Mislim da je samoregulacija dobra, ali mi nismo sazreli za samoregulaciju. Savet za štampu kaže da je prošle godine bilo pet hiljada etičkih prekršaja… I šta onda? Kakve su posledice? Negde će imidž tih medija opasti, ali faktički se ništa neće promeniti

Cenzolovka: Kakva je današnja slika?

Matić: Vrlo malo se popravila, samo je formalno pravno regulisan medijski rad, iako u praksi ima malo od toga.

– U stvari, došlo je do velikog nazadovanja u ekonomskom položaju medija koji su sada ekonomski zarobljeni.

– U medijskom sistemu se zloupotrebljavaju novi mehanizmi finansiranja medija, kao što je projektno finansiranje.

Politički uticaj na medije je jako intenziviran. Pravosuđe to ne sankcioniše, nego i ono samo postaje izvor pritiska na medije.

Nezavisnost regulatora i nezavisnost javnih medijskih servisa je pogoršana.

Potpuno je obesmišljena uloga regulatora, veliki je pritisak na javni medijski servis, koji se u kriznim situacijama priklanja vlasti, i došlo je do drastičnog pada pluralizma sadržaja.

Javni prostor za debatu je dodatno smanjen. I mediji koji su nekad bili relativno prihvatljivi, pretvorili su se u deo propagandne mašinerije. Mašinerija znači da tu postoji neka koordinisana aktivnost tih medija na određenom delovanju, kao što su Informer, Pink i Studio B. Napretka praktično nema, a veliki je nazadak.

Jovank_Matic_Cenzolovka_2
Prioriteti medija se potpuno poklapaju sa prioritetima vlasti

Cenzolovka: Nedavno su završeni predsednički izbori a da nismo videli sučeljavanje kandidata. Očekivalo se da to organizuju RTS i RTV kao javni medijski servisi. Da li je danas tako nešto zamislivo u iole demokratskim zemljama?

Matić: Izborno izveštavanje bilo je samo jedan od aspekata izbornog procesa koji mu je oduzeo karakter slobodnog i poštenog političkog čina, ali je ono najvažnije jer ima najviše uticaja na donošenje biračke odluke.

Ne radi se samo o izostanku debate predsedničkih kandidata, koja je u SAD demokratski standard od 1960. godine, a u većini evropskih zemalja bar u poslednjih dvadesetak godina. Celokupno izveštavanje najuticajnijih tradicionalnih medija, uključujući i javne servise RTS i RTV, bilo je u suprotnosti sa standardima regulative ponašanja medija tokom izborne kampanje.

Osim Aleksandra Vučića, svi ostali predsednički kandidati su diskriminisani – kako kvantitativno, tako i kvalitativno. Jedan je dobio maksimalan, a drugi minimalan publicitet. Prvi je uvek prikazivan pozitivno, a glavni opozicioni kandidati većinski negativno i diskvalifikatorski.

Najveći uticaj na birače ipak ima redovno, svakodnevno izveštavanje medija o najvažnijim događajima dana, a tu je kandidat Vučić bio u nedostižnoj prednosti. On medijsku kampanju vodi već godinama, i to tako da se glavni prioriteti medija u potpunosti poklapaju sa prioritetima vlasti, pa je njihova slika stvarnosti, mimo izbornih događaja, istovetna sa slikom stvarnosti koju nameće vlast.

U istraživanju iz 2012, na osnovu kriterijuma Saveta Evrope, od 27 bazičnih principa prema kojima se meri stepen slobode medija mi smo ispunjavali samo četiri, i to ona koja nisu naročito značajna. Vrlo se malo danas popravilo

Cenzolovka: Povodom zahteva građana na Protestu protiv diktature za smenu čelnih ljudi RTS-a oglasio se samo direktor Dragan Bujošević, i to da bi rekao kako ga raduje što su „svi ljuti na RTS“.

Matić: Često ćete od ljudi sa RTS-a čuti da na svaku kritiku odgovaraju „mi smo bolji od svih drugih“. Oni zaista jesu bolji, to je neosporno. Oni imaju mnogo raznovrsniji program, ali oni imaju mnogo više novca, više ljudi, u nekim slučajevima vrlo dobre standarde kvaliteta programa.

Oni podbacuju u informativnom programu. Ne ostvaruju svoju ulogu. Tamo još vlada model državne televizije, to je suština. Tamo ne postoje ljudi koji imaju svest o tome šta je javni servis, da je to jedan potpuno novi koncept, drugačije ponašanje i novinara i organizacije rada.

Oni su u socijalizmu bili jako progresivni, oni su donosili nove vrednosti, pa još uvek žive u tom vremenu da su oni jedina baklja. Oni su zadovoljni kada se pogledaju u odnosu na Pink, koji je drastično promenio svoju ulogu – od nevažnog informativnog medija postao je informativno vrlo značajan.

Iz perioda Borisa Tadića, kada je tiho podržavao tu vlast, pretvorio se u najagresivnijeg glasnogovornika sadašnje vlasti. Tu se RTS oseća dobro. Imaju jako veliku gledanost i oni su time zadovoljni, a u stvari ne shvataju da je ideal javnog medijskog servisa nešto drugo. Ne postoji motiv koji će  vući ka toj ulozi.

Vlast ih pritiska – treba da budete bliži nama, a oni se kao odupiru i srećni su kad uspeju da se odupru.

Gledaoci ne vrše pritisak da se promeni informativni program i samo neka mala ostrva kritičke javnosti kritikuju RTS. Odakle njima motiv da se oni promene?

Sad je ovo dobar motiv, demonstracije koje poručuju „vi ne ispunjavate svoju osnovnu ulogu, ne izveštavate na profesionalan način o onome što vam se događa ispred nosa“. Odatle može da proistekne pritisak za promenu RTS-a.

Mediji su postali ruglo profesionalnog novinarstva

Cenzolovka: Ali to traži i ministar Vulin, koji je pak nezadovoljan velikom dužinom vremena koje RTS posvećuje demonstracijama.

Matić: To je tipičan način na koji vlast diskredituje sve opravdane zahteve – tako što obesmisli zahtev koji je krenuo iz jednog autentičnog interesa, pa kaže „evo i ja sam nezadovoljan jer vama pridaju suviše veliku pažnju, vi ste nevažni“.

Prvo mora REM kao regulator da tera RTS da se promeni jer je uloga RTS-a u zakonu drugačije definisana. Skupština Srbije treba da ga tera jer usvaja izveštaje o radu RTS-a, pa će da kaže – nismo zadovoljni vašim radom. U stvari, nema te snage koja će da gura RTS u pravcu promena.

TV PANČEVO SIMBOL SLUGANSTVA

Cenzolovka: Medijski linč neistomišljenika je učestala pojava, pa u novije vreme prednjači TV Pančevo pod rukom Miroslava Milakova, glavnog urednika, koji je i funkcioner SNS. Najnoviji slučaj je zadiranje u privatnost i progon sudije Višeg suda u Pančevu Stanke Simonović koja je ukinula tri osuđujuće presude protiv novinara Stefana Cvetkovića iz Bele Crkve.

Matić: Televizija Pančevo je pravi simbol nazadovanja medija. Devedesetih, za vreme glavne urednice Ofelije Backović, ta je televizija bila simbol nezavisnosti lokalnog medija, koji se odupire pritiscima. Pa je u vreme Đilasa bila pri vlasti, ali na blag način. Predsednica opštine tada poručuje – mi smo partneri, mi radimo u istom cilju, mi treba da se povežemo.

Sada, međutim, imate direktnu represiju, pa i nedavno sa pištoljem Saše Jankovića, koji je kao zaštitnik građana govorio na građanskoj tribini. Reč je o potpunoj degradaciji jednog medija – od simbola profesionalnog novinarstva do simbola sluganstva.

Ovaj slučaj je važan i zbog toga što je pravosuđe, i inače, jako slaba karika sistema koji deluje na zaštiti slobode medija i kao neko koga novinarska zajednica doživljava kao svog protivnika. Takvo stanje se još više pogoršalo, što pokazuje primer građanske tužbe ministra policije protiv medija kada se u rekordnom roku donese odluka u njegovu korist.

Protesti su veoma važni

Cenzolovka: Na koji način promeniti medijsku sliku, uspostaviti slobodno informisanje?

Matić: Evo, ljudi za RTS kažu „pa nije tako strašan kad uporedite sa drugim medijima“. U čemu je strašan? U tome što nema vodeću ulogu koja kaže: „Ovo je model, hoću balansirano izveštavanje i o radikalima i o Belom i o Jankoviću i o Jeremiću. I kada vam predstavimo argumente, onda ćete vi, građani, odlučiti.“

Zamislite da imate idealan javni servis koji je od kada je Vučić došao govorio „pa ovo nije realno što on govori, hajdmo da analiziramo kako se vlast ponaša“, da se otvori debata o tome, pa će se izdvojiti i neke pozitivne stvari koje ta vlast radi.

Sada se sve gura u suprotnosti, guraju se mediji da budu samo kritički nastrojeni, jer je ovde propaganda toliko jaka i uspostavlja se balans samo ako imate propagandu sa suprotne strane.

Javnosti treba jedan nezavisan medij koji će ponuditi argumentovanu diskusiju i da onda ljudi sami donesu odluke. Mi računamo na tog gledaoca kao na neko racionalno biće koje je u stanju da prepozna svoj interes kad mu sučelite argument. To je idealistički pristup.

Morate negovati takvog građanina. Ako nije postojao pre 50 godina, danas ima mogućnosti da takav i postoji, to je razlog političke kulture. Morate mu stalno nuditi mogućnosti da on raste, da sazreva da ume to da shvati.

Mi nemamo čak ni 10 godina takvog građanina, jer mi unapred računamo da on ne ume da prepozna vlastiti interes i da mu treba naturiti mišljenje – represijom ili suptilnom propagandom.

Cenzolovka: Građanski protesti u Srbiji upravo na to ukazuju?

Matić: Protesti su jako važni. Građani pokazuju da žele samostalno da odlučuju – da, mi smo sposobni da sami odlučujemo, vidimo da ovo ide u dobrom pravcu, a ovo ide u lošem pravcu. Ta diktatura, kako bih rekla, to je jedan koncept nevidljiv, neopipljiv, ali oni shvataju da se tu nešto događa.

Jako je važno što se protesti zovu „Protest protiv diktature“. Diktatura je jedna strašna reč, mladi ljudi osećaju da pritisak na njihove živote ide sa svih strana, čak ne mislim da su oni politički dovoljno osvešćeni da kažu „ovo je politička diktatura“.

Mi računamo na tog gledaoca kao na neko racionalno biće koje je u stanju da prepozna svoj interes kad mu sučelite argument. To je idealistički pristup

Cenzolovka: Studenti na protestima kažu da danas „za uvođenje diktature više nije potrebno da se građanima preti primenom fizičke sile, dovoljno je da se blokiraju mediji“.

Matić: Napad na slobodu medija je glavni indikator, najjasniji izraz autokratske prirode režima. Ali je taj režim diktatorski po mnogo čemu drugom: centralizacija novca, centralizacija vlasti, nema lokalne samouprave, dovođenje ljudi u zavisan položaj od države.

Ljiljana Bačević, vrstan istraživač javnog mnjenja, kaže da je ishod izbora odredio u maloj meri strah. Suština je da su ljudi interesno glasali, jer su zavisni od ovog režima. Pozicije koje su stekli su labave ako Vučić ode sa vlasti. Oni glasaju, ne iz ubeđenja, nego iz svoje egzistencijalne zavisnosti. To je racionalno ponašanje, tu mi ne znamo koliki je udeo zastrašivanja, ali je veliki broj ljudi, ne samo partijskih članova, koji su zaista egzistencijalno zavisni.


Članovi Saveta REM-a zaslužuju da budu razrešeni

Cenzolovka: Jedan deo građana ističe da poruke političara sa televizije, pa i samog premijera, predstavljaju atak na zdrav razum.

Matić: Ne bih rekla. Vučić ima jako dobar marketing, on za određene ciljne grupe šalje vrlo adekvatne poruke. On ima govore u kojima je poruka upućena Evropi, ima poruke koje su upućene čoveku koji ništa ne razume i ima one koje su upućene marginalnim grupama.

On vešto vodi kampanju, daleko prevazilazi sve naše dosadašnje manipulatore, ali zato što se samo time bavi, što je to njegova osnovna aktivnost kao političkog i državnog lidera.

Čak ne bih rekla manipulacija, nego uticaj na određene ciljne grupe da bi se proizvela određena reakcija. On to majstorski radi. Mi nemamo tu vrstu povratne sprege koja će da ukazuje da to nije tačno, da je nerealno, da je to laž, da to ne vredi.

Cenzolovka: Medijski zakoni su stvorili osnovu za medijski pluralizam: pluralizam vlasništva i sadržaja, ali kao da nema institucija da ih sprovode, niti da ih štite.

Matić: Zaštita i unapređenje pluralizma zadatak je regulatornog tela za elektronske medije, REM-a, i Ministarstva kulture i informisanja. Medijsko zakonodavstvo bolje je regulisalo strukturni, tj. vlasnički pluralizam nego pluralizam sadržaja. Ipak, nijedno od nadležnih tela ne čini ništa na ostvarivanju medijskog pluralizma. Od 2014. godine, kada je ukinuta emisija „Utisak nedelje“, pluralizam medijskih sadržaja se neprestano smanjuje.

Promene uređivačke koncepcije Studija B, TV Pink, kao i mnogih privatizovanih medija, morale su da budu znaci za uzbunu za nadležne organe, ali oni ignorišu svoje obaveze na štetu celokupnog društva. Pluralizam medija je neophodan element slobode medija.

Pod udarom vlasti je i internet, iako on uspeva da razbija ovaj nametnuti medijski mrak. To nije toliko zasluga profesionalnih redakcija, koliko aktivnosti pojedinaca koji na društvenim mrežama umnožavaju sadržaje neporobljenih medija

Cenzolovka: Jedan od zahteva studentskog protesta jeste smena članova REM-a. Može li to da se popravi ili nešto u sistemu konstituisanja REM-a mora suštinski da se promeni?

Matić: Regulatorno telo je novi element našeg medijskog sistema. Od samog početka njegovog ustanovljavanja, vlast je težila da onemogući njegovu efikasnu nezavisnu ulogu regulacije elektronskih medija. I raniji RRA i današnji REM jedan su od dokaza neuspele transformacije medijskog sistema.

Potpuna nefunkcionalnost regulatora jeste i dokaz da nijedna vlast do sada nije želela da omogući nezavisnost medijske sfere. Većina zemalja EU, a pogotovo one sa snažnom demokratskom tradicijom, ima veoma efikasna regulatorna tela. Tragično je saznanje da Srbija nema kapaciteta da ustanovi nezavisno, efikasno i transparentno regulatorno telo za elektronske medije.

Članovi Saveta REM-a zaslužuju da budu razrešeni dužnosti po članu 16 Zakona o elektronskim medijima koji utvrđuje mogućnost razrešenja ako su oni radili „nesavesno i nepravilno“ i ako „zanemaruju i nesavesno ispunjavaju svoje obaveze“.

Dokazi za njihov nesavestan rad i zanemarivanje obaveza su ne samo odustajanje od kontrole medijskog ponašanja tokom izbora nego i odsustvo zaštite pluralizma, dopuštanje permanentnog zagađenja medijskog prostora neetičkim sadržajima, što sve služi interesima političkih i ekonomskih krugova, a šteti javnom interesu.

Neophodan je novi pokušaj uspostavljanja snažnog i nezavisnog regulatornog tela, pod promenjenim uslovima izbora članova Saveta, koji neće biti politički i ekonomski instrumentalizovani.

Cenzolovka: Na koji način?

Matić: Ne pod ovom vlašću. Vlast opstaje sa ovakvim odnosom prema medijima. Ova vlast nije zainteresovana da ima nezavisno regulatorno telo. Možemo samo očekivati da će neka buduća vlast shvatiti šta je važnost i vrednost nezavisnog, funkcionalnog regulatornog tela.

Ima ideja da Savet za štampu preuzme ingerencije i nad elektronskim medijima. Mislim da je samoregulacija dobra, ali mi nismo sazreli za samoregulaciju. Savet za štampu kaže da je prošle godine bilo pet hiljada etičkih prekršaja. I šta? Vodeći su Informer sa hiljadu i dve stotine prekršaja, Srpski telegraf, takođe. I šta onda? Kad to znamo, kakve su posledice toga? Negde će imidž tih medija opasti, ali faktički se ništa neće promeniti.

SVET GUŠI POPLAVA LAŽNIH VESTI

Cenzolovka: Upravo ste se vratili sa jednog od najvećih skupova novinara – Međunarodnog festivala novinarstva (International Journalism Festival) koji se svake godine održava u Peruđi. Šta su bile glavne teme?

Matić: Jedna od važnih tema bio je fekt čeking (fact-checking), Tramp i fekt čeking, populizam i fekt čeking. Provera činjenica je redovna procedura novinarskog posla, a sada je sa novim medijima odjedanput nahrupilo toliko mnogo lažnih vesti, izmišljotina i odjedanput se celo društvo našlo u problemu, ne samo novinarska profesija.

To je novi fenomen – informacije može da proizvodi bilo ko! Novinari su se našli u čudu, novinarstvo je profesija zato što ima procedure koje kreiraju uređeni sadržaj, a ovde je to nešto drugo, a nije ni građansko novinarstvo.

Pričalo se da se novinari u tome nisu snašli, da ne mogu da se odupru poplavi lažnih informacija i da moraju da insistiraju na svojim profesionalnim pravilima gde je provera informacija princip broj jedan. Moguće razdvajanje je u tome što oni nude licencirane proizvode u kojima su činjenice proverene, a sve drugo će biti slobodne informacije, lična viđenja. To su suštinski dva različita proizvoda i publiku treba ubediti na različito čitanje tih sadržaja: ovo čitate na svoju odgovornost, a ovde vam mi garantujemo da je to provereno i tačno i da nećete biti prevareni. To je zasad nerazrešen problem.

Cenzolovka: Kako vratiti poverenje i privući publiku na pravu stranu?

Matić: Publika još nije odustala od profesionalnih medija, kad nešto sazna i na neformalan način, ona će da proverava kod profesionalaca. Najveći problem je sada poverenje u medije (media trust), kome i zašto veruješ.

I novinari imaju vrlo samokritičan stav, postavljaju pitanje – kako smo došli dotle da se gubi poverenje, da mladi idu u druge medije, jer čak i na Fejsbuku postoje profesionalni proizvodi.

Svi kažu da su u potrazi za rešenjem, da je ovo velika kriza novinarstva, da još uvek novinarstvo nije pronašlo odgovor na taj veliki izazov.

I ekonomija medija je u padu. Gugl i Fejsbuk su tu iskočili, kao oni koji zloupotrebljavaju novu medijsku ekonomiju. Veliko je pitanje kako će se to regulisati, jer raste oglašavanje na internetu, ali ne ide u medije nego direktno Fejsbuku i Guglu. I to je sada veliko otvoreno pitanje na koje se traži odgovor.

 

*****

SUTRA: 

Dr Jovanka Matić: Medijski sistem treba iz temelja promeniti (II)

1 komentar za: “Sloboda medija u Srbiji teško ugrožena. Imamo samo mala ostrva slobode (I)

  1. Petar

    Imamo onaj jedan dnevni list koji niko ne kupuje, a i zašto bi – pa nema tu ni golotinje ni teorija zavere.
    Imamo i onaj jedan TV kanal, doduše, samo preko kabla… Ma ko to gleda, stvarno, pa tamo nema ni rijalitija ni šotrinih serija.
    E, da, imamo i neka dva nedeljnika. Tek to niko, ma ne samo što ne čita nego ni ne pominje.
    Ali šta sad, pa realno, evo ga ovaj portal ovde, a ima (da ja znam) bar još tri takva „slobodna“, da ne kažem izdajnika.
    Malo li je 😊

    04. maja 2017. at 00:11

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend