17. avg 2017.

Ukidanje „Utiska“ prekretnica

Za 20 godina kada se bude tumačila vlast Aleksandra Vučića, gašenje "Utiska nedelje" i protest ispred TV B92, koji je zbog toga usledio, biće označeni kao prekretnica, izjavio je FoNetu direktor i glavni urednik Nedeljnika Veljko Lalić, koji smatra da su nedeljni listovi iz te situacije posredno izvukli korist, jer su se ti intervjui preselili kod njih.

Lalić je ocenio i da je medijska situacija u Srbiji specifična u odnosu na region, jer ovde postoji pet do šest ozbiljnih nedeljnih listova, dok, na primer, u susednoj Mađarskoj nema nijednog.

Ipak, novinarstvo u Srbiji je pod velikim udarom i stalno se pojavljuju priče u javnosti koliko je ko od medija dobio novca, ukazao je Lalić i predočio da situaciju komplikuje i nedostatak jake opozicije, pa vlast na medije gleda kao na protivnike.

Prema rečima Lalića, javnim mišljenjem u Srbiji još od devedesetih upravlja onaj ko „vlada“ Drugim dnevnikom Radio-televizije Srbije, jer tu informativnu emisiju gleda tri miliona ljudi i ona ima najveći uticaj.

Kao primer iz devedesetih, Lalić je pomenuo izveštavanje RTS za vreme potpisivanja Dejtonskog sporazuma, 1995. godine, kada je prvobitno javljano da je to izdaja, pa onda da je to pobeda i sporazum kojim je stvorena srpska država.

Sve te oprečne informacije su davane u jednom danu i to u dve različite informativne emisije u roku od tri i po sata, podsetio je Lalić.

Mislim da je nekada dovoljno tri i po sata da ova nacija promeni mišljenje, napomenuo je Lalić, koji, ipak, misli da je devedestih srpsko novinarstvo stvorilo i neke kvalitetne medije i to na antimiloševićevskom talasu.

Govoreći o fenomenu lažnih vesti, Lalić je upitao da li postoji veća lažna vest od one da je nekadašnja SR Jugoslavija pobedila NATO, dok se istovremeno vojska povlači sa dela teritorije?

Za razliku od Amerike, u kojoj, u slučaju rata, država vodi snažnu propagandu i organizuje seriju konferencija za novinare, primetio je Lalić, u Srbiji mediji to ponekad i sami rade za državu.

To je loše nasleđe devedesetih, konstatovao je Lalić i uočio da fenomen lažnih vesti ima i svoju političku stranu, jer se za lažne proglašavaju one vesti koje vam se ne sviđaju.

Primer za to je, prema njegovim rečima, američki predsednik Donald Tramp, koji najviše optužuje list ranga Njujork tajmsa.

Tako je i ovde. Da li je Savamala slučaj ili nije… Lažna vest je sve što vam se ne sviđa… Tu su na udaru mejnstrim mediji, ocenio je Lalić.

On je ukazao i na problem netačnih informacija koje se pojavljuju na Fejsbuku i drugim društvenim mrežama, upozoravajući i na sve češći govor mržnje.

Upitan o navodnom intervjuu Donalda Trampa za Nedeljnik, Lalić je odgovorio da smatra da to nije primer lažne vesti, jer se njegova redakcija našla u vrtlogu predsedničke kampanje u SAD koja je bila najprljavija u istoriji.

Ja sam, kao glavni urednik, napisao kako je došlo do tog intervjua… Nismo znali da li smo prevareni od posrednika ili Trampovog kabineta, objasnio je Lalić.

Upitan da li samoregulacija može da pomogne struci u borbi protiv lažnih vesti, Lalić je odgovorio da ne veruje da će taj problem rešiti Savet za štampu i samoregulacija, već da očekuje da tržište pomogne.

Mislim da bi novine trebalo da grade integritet, jer i nemaju ništa drugo. Kada kupujete novine, želite da verujete tom izvoru i da znate da vas niko ne laže, precizirao je Lalić, koji je istakao da njegov list, čekajući proveru, veliki broj priča ne objavljuje.

Lalić je ocenio i da se ekonomski momenat ne može zaobići kada se govori o srpskom novinarstvu.

Devedesetih ni u banci nije moglo da se zaradi mnogo više nego u novinarstvu i tada su najtalentovaniji ulazili u novinarstvo, a danas je drugi slučaj, predočio je Lalić.

Vrativši se na medijsku situaciju u Americi, Lalić je ocenio da greše oni koji smatraju da je Tramp pobedio, pre svega, zahvaljujući društvenim mrežama, već da je on iza sebe imao Foks njuz.

Prema Laliću, dokumentarac o Rodžeru Stounu, koji je radio za Trampa i bio arhitekta njegove pobede, pokazuje da je sve sistemski rađeno i da su vesti proglašavane za lažne, kako bi se pobedila suparnica na izborima, Hilari Klinton. On je naglasio da je i Srbija dosta specifična, jer u njoj jedan čovek ima ogromnu vlast.

Vučiću odgovaraju mala izlaznost i slabo interesovanje za izbore, istakao je Lalić i objasnio da je to strategija koja je vrlo prisutna u politici.

Kada si toliko jak, ti bi trebalo sve da „izbombarduješ“, tako da se svima zgadi i smuči politika i da nemaju osećaj da mogu bilo šta da promene. To je sistem kojim se dosta lako upravlja, zaključio je Lalić.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend