Zoran Sekulić (Fonet): Konkurencija su nam dva državna kabineta

Kad bi se naša medijskla situacija i sistem poredili, na primer, sa onima u Velikoj Britaniji, u čemu bismo najviše zaostajali za njima?

– Mada tradicionalno priznajemo samo odmeravanje sa najvećim i najrazvijenijim, što bi, kada je Evropa u pitanju, mogli da budu mediji u Velikoj Britaniji, Nemačkoj ili Francuskoj, medijska situacija u Srbiji zapravo najviše zaostaje sama za sobom. Prema međunarodnom indeksu održivosti medija, on je u Srbiji prošle godine bio niži nego u poslednjoj godini Miloševićeve vlasti. Svrstani smo u kategoriju „mešovitih neodrživih sistema“, u kojoj pravimo društvo Azerbejdžanu, Rusiji, Belorusiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Kazahstanu, Severnoj Makedoniji i Tadžikistanu.

Da li ista odstojanja i „društvo“ važe i za novinske agencije?

– Dve privatne novinske agencije, nastale iz očaja kao moralni i profesionalni nalog u vreme raspada i ratova u Jugoslaviji, za sličnim agencijama u drugim zemljama najviše zaostaju u godinama i novcu. Prednjače, međutim, u neprijateljskom okruženju u kojem rade. Čudom opstaju više od 26 godina, ali su generacijski ostarile, produkcijski preopterećene i tehnološki sve teže hvataju korak. Uz to su i finansijski iscrpljene i zadužene. Profesionalno i etički ipak su bolji deo medijske scene Srbije. Ako ništa drugo, ne stide se sebe samih.

Da li je vama i Beti lakše kad za konkurenciju imate Tanjug koji ne postoji?

-Tanjug nije konkurencija, država je konkurencija, preciznije dva, ako ne i samo jedan njen kabinet. Gašenje Tanjuga zvanično je obznanjeno pre skoro pet godina, ali ga se pokrovitelji uporno ne odriču ni po koju cenu. Kako sada izgleda, fantomski će i dalje beskonačno postojati, suprotno zakonu i odluci Vlade koja ga održava u životu. Sa privilegovanim Tanjugom na diskriminatorskom medijskom tržištu, privatnim novinskim agencijama lakše je do (samo)uništenja.

B. A.