Advokatica podigla uzbunu zbog nestanka novinarke iz sibirskog zatvora

Julija Kuznjecova je u objavi na društvenim mrežama navela da izgleda da je Novak prebačena iz Kaznene kolonije br. 11 u selu Bozoj u Irkutskoj oblasti, mada je njeno odredište nepoznato.

„Ove nedelje, moj kolega advokat je pokušao da poseti Niku, ali mu je ulazak odbijen“, napisala je Kuznjecova. „Primetio je glasnu buku i veliki broj službenika Istražnog komiteta u koloniji. Zatvorsko osoblje ne objašnjava šta se tačno dogodilo.“

Kuznjecova je navela da je 30. novembra pozvala koloniju radi informacija o Novak, ali je odbijena i rečeno joj je da podnese zahtev, što je kasnije i učinila.

Novak je osuđena na četiri godine zatvora posle zatvorenog suđenja zbog „poverljive saradnje sa stranom državom, međunarodnom ili stranom organizacijom“. Ona i i organizacije za ljudska prava smatraju da je kazna nepravedna.

Ona je 1. marta prebačena je u Kaznenu koloniju br. 11, gde se žalila da su uslovi slični mučenju pre nego što je započela štrajk glađu.

Novak je rekla da je smeštena u samicu pošto je odbila da da intervjue medijima o tome kako je „sve u redu u koloniji i da su zatvorenici srećni“ i zato što je odbila da radi kao krojačica.

Predsednik RSE Stiv Kapus (Steve Cappus) pozvao je ruske vlasti da oslobode Novak, navodeći da njena osuda po „politički motivisanim optužbama ima za cilj ućutkivanje i zastrašivanje pojedinačnih novinara“.

Pre hapšenja, Novak je radila za ČitaMediju i bila je glavna urednica sajta Zab.ru. Sarađivala je programima Sibirski realnosti na RSE 2022. godine.

Slučaj 33-godišnjakinje je prvi u kojem je novinar osuđen po članu 275.1, krivičnom delu koje je uvedeno tek 2022. godine, u mesecima pošto je Rusija pokrenula opštu invaziju na Ukrajinu.

Stručnjaci za ljudska prava kritikovali su koncepciju i formulaciju zakona, dok je organizacija Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) u svom Svetskom izveštaju za 2023. godinu navela da zakon „podseća na zabranu kontakata sa strancima iz sovjetskog doba“.

Vodeća ruska grupa za ljudska prava Memorijal 22. jula 2024. prepoznala je Novak kao političku zatvorenicu.

Njen pritvor su takođe osudili Komitet za zaštitu novinara, Koalicija za žene u novinarstvu i Međunarodni institut za štampu, koji je naveo da je izricanje kazne Novak „omogućeno kontinuiranom instrumentalizacijom zakona Rusije s ciljem represije nad nezavisnim novinarima i drugim kritičkim glasovima“.