25. maj 2021.

BBC i intervju sa princezom Dajanom: Šta je sledeće za medijsku korporaciju posle „obmane i zataškavanja“

Ovo je kriza koja zadire sve do srži BBC-jeve DNK - vrednosti integriteta i pravičnosti koje prate njegovu reputaciju širom sveta.

Snimak ekrana, BBC

Obmana možda seže unazad četvrt veka, ali tu su pitanja bez odgovora koja predstavljaju ogromnu opasnost po korporaciju danas.

U prvom govoru po preuzimanju dužnosti generalnog direktora posle skandala sa Džimijem Savilom, lord Hol se osvrnuo na kulturu BBC-ja.

„Nijedna organizacija koja je velika poput ove ne može da izbegne da pravi greške“, rekao je on.

„Ali želim da budem siguran da su, jednom kad počinimo greške, one nastale u želji da služimo našim gledaocima, a ne da zaštitimo sebe.“

„A kad budemo činili greške – a hoćemo – moramo ih priznati brzo, naučiti iz njih i poći dalje.“

Teška pitanja

Ali izveštaj lorda Dajsona o intervjuu BBC-ja sa princezom Dajanom iz 1995. godine sugeriše da su upravo vrednosti i načela korporacije bile zapostavljene kako bi se zaštitila reputacija korporacije.

BBC je iskoristio svoju pres službu da izbegne teška pitanja, što je bila ona vrsta institucionalnog zataškavanja kakva obično njihovi vlastiti novinari trude da razotkriju.

Korporacija je optužena za neprijateljstvo prema osoblju koje je želelo da ukaže na laži Martina Bašira.

Grafički dizajner Met Vajler, kog je Bašir zadužio da izradi lažne bankovne izvode, odavno tvrdi da je ispao žrtveni jarac u ovom skandalu.

„U BBC-ju vlada kultura nepostojanja potrebe da se govori o malim ljudima kao što sam ja.“

On je danas rekao da je primio „apsolutni minimum“ izvinjenje od šefova BBC-ja – u pismu koje je stiglo u kasnim večernjim satima u 23. maja 2021. godine.

„Tek kad se desi neka kriza, dobijemo neku vrstu izvinjenja i neku vrstu priznanja“, dodao je on.

BBC je u petak saopštio da je došlo do „radikalne promene“ u njegovim uzbunjivačkim procedurama u poslednjih 25 godina i da su se one „promenile do neprepoznatljivosti“.

Portparol je rekao: „Mi sada imamo temeljni i revolucionarni program uzbunjivanja koji pruža jasne i nezavisne putanje za izražavanje zabrinutosti i, ukoliko je potrebno, direktan pristup za uzbunjivače neizvršnom direktoru u odboru BBC-ja.“

Drugo pitanje na koje BBC mora da da odgovor jeste zašto je Martin Bašir 2016. godine ponovo zaposlen u BBC-ju kao dopisnik za religijska pitanja.

Lord Hol je u to vreme bio generalni direktor i imao intimna saznanja o Baširovom ponašanju.

BBC-jev šef za sakupljanje vesti Džonatan Manro u ono vreme je rekao: „Martinov učinak u preduzimačkom novinarstvu dobro je poznat i poštovan u okviru profesije i među publikom.“

U godinama pre nego što je ponovo zaposlen, Bašir je bio primoran da se dvaput izvinjava zbog kontroverznih opaski dok je radio na američkim informativnim mrežama.

Jednom prilikom, govoreći pred Udruženjem američkih novinara azijskog porekla, on je rekao: „Srećan sam što se nalazim među toliko azijskih riba.“

On je 2013. godine dao ostavku u MSNBC-ju posle potcenjivačkih opaski u programu o bivšoj guvernerki Aljaske Sari Pejlin.

Odbor korporacije za religiju i etiku je 2017. godine, pod vođstvom lorda Hola, unapredio Bašira u urednika za religiju.

BBC je saopštio da je to bio deo njegovog cilja da „unapredi učinak na svim poljima“.

Lord Dajson je saopštio da odluka da se on ponovo zaposli nije bila dovoljno povezana s opisom njegovog zadatka da bi on to istražio ili došao do bilo kakvih zaključaka.

Portparol BBC-ja rekao je da je ovo radno mesto popunjeno nakon aktivnog procesa razgovora za posao među kandidatima: „Mi sada, naravno, imamo Dajsonov izveštaj. Tada ga nismo imali.“

Bivša šefica za vesti na Kanalu 4 Doroti Birn je to angažovanje nazvala „opscenim“ i zatražila da se pokrene istraga kako je do njega došlo.

Strukturalna promena?

Postavljena su i pitanja upravljanja BBC-jem.

Bivši predsednik BBC-ja i rukovodilac emitovanja lord Grejd sugerisao je da bi standarde u BBC Njuzu trebalo da nadgleda nezavisno novinarsko telo.

„Mora da dođe do ozbiljne strukturalne promene u upravljanju BBC-jem“, izjavio je on.

„Mislim da mora da postoji nezavisni urednički odbor mimo specijalističkih nesučeljenih novinara koji mogu da pozovu novinarstvo u BBC-ju na odgovornost.“

Ministar pravde Robert Baklend je izjavio da su BBC-jevi propusti dovoljno ozbiljni da vlada razmisli o preduzimanju konkretnih mera.

„Očigledno moraju da se ispitaju šira pitanja upravljanja i načina na koje se vode stvari“.

BBC, koji je svoj sistem upravljanja promenio dvaput od sredine devedesetih, saopštio je da su revizije ugrađene u postojeći sistem i da se sprovode u sklopu aktuelne kraljevske povelje.

„Ali, naravno“, rečeno je u saopštenju“, ima još mnogo toga da se preispita.“

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend