25. jan 2019.

Bivši kamerman ruske državne televizije: ‘Kako se dezinformišu gledaoci’

Stroga kontrola emitovanja na televiziji bila je ključni element tokom skoro dvadesetogodišnje vladavine predsednika Rusije Vladimira Putina. Velika većina Rusa i dalje najviše informacija dobija preko televizije, što Kremlju služi kao moćno oruđe za oblikovanje percepcije javnosti.

Leonid Krivenkov radio je od kao kamerman za ruski info kanal, koji emituje vesti na svaki sat 24 časa dnevno od 2006. do 2016. godine kada se penzionisao. Radio je u Studiju 7, odakle se emituje program uživo i snimao televizijske programe u kojima su učestvovali vodeći predstavnici političkog i kulturnog života. Za to vreme upoznao je celu Sverusku državnu televizijsku i radiodifuznu kompaniju (VGTRK) u sitne detalje.

Krivenkov za ruski servis Radija Slobodna Evropa (RSE) govori o tome šta se dešava iza kulisa ruske državne televizije – od toga kako se izbacuju oni problematični, do toga šta viču spikerki u bubicu, kao i šta znači izraz „Daj mi osmicu“.

RSE: Kada ste počeli da radite na televiziji Rusija-24, da li ste imali iste političke stavove kao danas? Ili su se ti stavovi promenili nakon svega što ste tamo videli?

Krivenkov: Oduvek sam bio obazriv prema vladajućem režimu. Bilo mi je jasno da oni idu za sopstvenim interesima i obmanjuju javnost dok se pretvaraju da usvajaju zakone za opšte dobro. Međutim, dok sam bio tamo, počeo sam da se zanimam za politiku, jer sam sedeo po ceo dan gledajući vesti i diskutujući poslednja dešavanja sa voditeljima. Ponekad bismo posle posla popili po čašu konjaka i pričali. Govorili su mi stvari koje su bile prilično drugačije od onoga što bi izgovarali u programu. Vremenom sam shvatio kako tačno funkcionišu stvari u Rusiji.

Tokom prvih par godina rada na kanalu Rusija-24, bio sam šokiran cinizmom koji su ljudi osećali prema svom poslu. Svi su oni, naravno, odlično razumeli da su, u stvari, dezinformisali gledaoce. Iz interne komunikacije možete čuti diskusiju o tome kako da se najbolje prezentuje neka vest -često biste čuli fantastične, kontradiktorne verzije. „Bila je to omiljena šala reditelja i voditelja – ‘sada je na tebe došao red da lažeš’. Tačno te reči su izgovarali novinarima pre nego što bi ih pustili u program.“

RSE: Dakle, niste bili usamljeni u celoj toj priči? Ima li dosta ljudi sličnih shvatanja?​

​​Krivenkov: Da, mislim da većina savršeno razume o čemu se tu radi. Ljudi koji zaista podržavaju vladu su izuzetak. Neki od njih pokušavaju sebe da predstave kao „Putinove patriote“. Ne znam, možda je sve to samo predstava, možda su zaista takvi. Ali, većina su normalni ljudi, koji su se slučajno našli u svemu tome i praktično su naterani da zarađuju za život tako što spinuju vesti.

RSE: Ljudi koji rade na televiziji često mi govore – da se vlast promeni, isti ljudi koji danas hvale Putina bi ga se odrekli sa jednakim entuzijazmom kao što su ga branili.

Krivenkov: verujem da je to istina. Ukoliko bi se vlast promenila, već sutra bi govorili nešto sasvim drugačije. Veliki broj ljudi je u zavisnom položaju i moraju da govore ono što im se kaže da govore. Zvanične plate na papiru u VGTRK-u su smešne. Ukoliko se pojedinac iz nekog razloga ponaša nedolično, počnu da mu isplaćuju samo tu zvaničnu platu, koja mu piše u ugovoru. Onda on ili ona ili daju otkaz ili se izvine.

Uprava ima mehanizme za kontrolu zaposlenih. Mnogi zaposleni imaju kredite. Mnogi su došli iz različitih regija i kupili stanove u Moskvi. Imaju hipoteke koje moraju da otplaćuju. Tako da se drže svojih pozicija i rade onako kako im se kaže.

RSE: Neki ljudi imaju bedne plate, dok drugi dobijaju dosta novca. Voditelj Kanala 1 Sergej Briljov kupio je stan u Londonu, koji je koštao stotine hiljada funti.

Krivenkov: Razlika u platama je, naravno, ogromna. Neki od voditelja na posao dolaze svojim kolima sa šoferom. Oni imaju i dodatne izvore prihoda – na primer, često ih pozivaju da vode korporativne događaje. Kamerman ima platu od oko 45.000 rubalja (680 američkih dolara). Posao je prilično intenzivan i naporan. Postoje zaposleni koji imaju i manju platu. Zvanične plate u VGTRK-u su jadne, čak i po ruskim standardima. Zvanična plata kamermana 2015. godine iznosila je 6.860 rubalja (120 američkih dolara). To je plata za ceo mesec, ne za dan.

Naravno, za taj novac niko ne bi radio, pa VGTRK ima pametan sistem sa bonusima, koji se mogu ali i ne moraju isplatiti, u zavisnosti od toga da li se zaposleni ponaša „nekorektno“. Nekoliko puta sam dobio tačnu tu sumu – 6.860 rubalja. Tužio sam ih zbog toga, ali je sud rekao da je to sve u skladu sa zakonom.

RSE: Verovatno ste svedočili čudnim događajima koje su se dešavale tokom emitovanja programa. Možete li nam reći nešto o tome?

Krivenkov: Najpoznatija anegdota je 146 procenata osvojenih glasova na izborima za deputate Državne dume 2011. godine. (Za vreme emitovanja rezultata izbora za svaku stranku po regijama, državna televizija prikazala je nekoliko regija, u kojima je zbir procenata osvojenih glasova premašivao 100 odsto, uključujući i oblast Rostov, u kojoj je sedam političkih partija osvojilo 146 odsto glasova, prim.aut.) Radio sam godinama u jednom studiju sa voditeljima programa Ivanom Kudrjavtsevim i Anom Šnajder, koji su celoj zemlji objavili rezultate glasanja u ukupnom procentu od 146 odsto. Pitao sam Anu, Ivana i glavnu urednicu TV kanala Rusija-24 za to. Naravno, nije bilo tačno ono što je Čurov (Vladimir Čurov, tadašnji predsednik Centralne izborne komisije) rekao – da su pojedini zaposleni dobili lepe kuće u inostranstvu za taj potez. Cela priča je, u stvari, daleko jednostavnija: instrukcije TV kanalu Rusija-24 koji će se procenti emitovati konkretno za stranku Jedinstvena Rusija stigle su iz Kremlja. Urednica je pitala: „A šta ćemo sa ostalim strankama?“ Stigao je odgovor: „Samo prikažite ono što su osvojili“. Urednica nije imala nameru da se raspravlja sa njima. Na kraju krajeva, Kremlj zna najbolje. Urednica je uradila tačno ono što su joj rekli. I tako ste imali 146 procenata glasova.​

RSE: Uopšteno gledano, TV debate su izrežirane, a uloge podeljene unapred. Da li se ipak dese i neke nepredviđene stvari?

Krivenkov: Bilo je par gostiju koji su se ponašali „dolično“ tokom preliminarnih razgovora, ali su onda tokom emitovanja uživo počeli da govore istinu. Bio je jedan veliki skandal sa gostom koji je bio pozvan u emisiju o korišćenju hemijskog oružja od strane snaga Bašara al Asada (predsednik Sirije i saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, prim. aut.) Gost je počeo da govori istinu o tome kako snage sirijske vlade proizvode i koriste hemijsko oružje. Urednik, Aleksej Kazakov, je vikao na voditelja živog programa: „Zar ne čuješ šta govori? Ućutkaj ga odmah!“ Voditelj je momentalno prekinuo stručnjaka i rekao kako nema više vremena. Usledio je poziv iz Kremlja i onda je izbio skandal. Taj stručnjak se nikada više nije pojavio na televiziji.

Sećam se, jednom sam snimao debatu između Žirinovskog (Vladimir Žirinovski, predsednik Liberalno-demokratske partije Rusije, prim. aut.) i Zjuganova (Genadij Zjuganov, predsednik Komunističke partije, prim. aut.) U početku su razgovarali kao stari prijatelji. A onda su se uključile kamere i oni su počeli da psuju jedan drugog i skoro se potukli. Međutim, čim su se kamere ugasile zbog emitovanja reklama, počeli su da pričaju o svojim unucima, pretvorivši se u potpuno druge ljude. To je bilo pozorište, a oni su bili glumci. Ne možete biti ljuti na glumca samo zbog uloge koju igra.

Takođe se sećam jednog zabavnog incidenta sa Sergejem Mihalkovim (autor knjiga za decu, pesnik i autor teksta ruske nacionalne himne, prim. aut.) Bilo je to rano ujutru i trebalo je hitno da snimimo intervju telefonom oko neke teme. Pozvali su Mihalkova, ali se ispostavilo da je on u avionu koji samo što nije poleteo. Urednik je zvao Kremlj i let je odložen za pola sata. Bio sam u šoku da je komercijalni let pomeren samo da bi Rusija-24 mogla da uradi fono intervju.

RSE: Da li često zovu iz Putinove kancelarije ili iz drugih agencija i prave skandale ili samo objasne šta treba da se radi?

​Krivenkov: Urednici stalno dobijaju pozive od nekih ljudi iz Kremlja koji im govore da „isprave“ sadržaj vesti. Možete lako shvatiti sadržinu tih razgovora, jer se sve čuje preko bubice i svi koji imaju pristup tom kanalu mogu da čuju šta urednik govori. Nakon takvih poziva, urednik zahteva da voditelj pročita vesti na drugačiji način, uglavnom tako da bude potpuno suprotno u odnosu na to što je voditelj izgovorio sat vremena pre.

RSE: Rečeno nam je da se program ponekad menja nakon što se emituje na Dalekom istoku, a pre nego što se prikaže u evropskom delu Rusije. Da li se to često dešava?

Krivenkov: Da, postoje sadržaji koje uprava ne voli da ukine u potpunosti. Ponekad se emituju intervjui uživo, da bi ih kasnije radikalno „izmenili“ za ponovno emitovanje.

RSE: Dosta toga zavisi od kamermana. Možete nekome laskati ili ne. Da li Rusija-24 ima pravila o tome kako se određeni gosti ili voditelji moraju prikazati?

Krivenkov: Kamerman uvek sluša naređenja reditelja tako da je sve u skladu sa parametrima koje odredi uprava. U Studiju 7 Sveruske državne televizijske i radiodifuzne kompanije ima između dvadeset i trideset fotografija na zidu koje su uzete iz programa i koje je odobrila uprava. Sve fotografije koje operater pošalje za emitovanje moraju da odgovaraju jednoj od tih fotografija. Reditelj može reći: „Kamera dva, daj mi osmicu!“ To znači da treba da kadriramo tako da taj kadar odgovara fotografiji pod brojem osam.

U početku nisam razumeo zbog čega je to važno, jer ponekad kadrovi nisu izgledali tako dobro. Na primer, dešavalo bi se da neko malo pomeri dekoraciju. Onda bi reditelj dotrčao i držao nam predavanje o tome kako nije dozvoljeno da se bilo šta dira. „Da li zaista mislite da su svi ovi kvadrati i snopovi svetla tu samo radi estetike?“ To je upravo ono u šta smo naivno verovali. A onda se ispostavi da stvari nisu tako jednostavne. Jedan reditelj mi je rekao da su studiji opremljeni uz pomoć vodećih psihologa kako bi podsvesno uticali na publiku. Čak i ako ne znate o čemu priča određena osoba ili gledate televizijski program sa isključenim tonom, slika ostavlja utisak… Slika nekako povećava poverenje u osobu koja je na ekranu.

RSE: Da li se vodi neka vrsta evidencije o lojalnosti zaposlenih? Da li ste imali problema?

Krivenkov: Jednom je asistent glavnog kamermana došao do mene i zamolio me da izbrišem nešto sa svog Facebook profila. Napisao sam šta mislim o Ukrajini. To nije bio zvaničan ukor. Morao sam da uklonim taj komentar i to je bilo to.

RSE: Nedavno je voditeljka Jekaterina Andrejeva izjavila za Bi-Bi-Si (BBC) da uopšte ne gleda televiziju jer joj ide na živce. Da li Vi gledate televiziju sada kada ste u penziji?

Krivenkov: Iskreno, imao sam dva televizora u kući. Oba sam poklonio. Trenutno nemam nijedan. Gledam vesti isključivo preko internet kanala. Ne verujem ničemu što se prikazuje na ruskoj televiziji. Moj savet je – isključite TV.


Prevela: Mila Đurđević

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend