15. sep 2020.

Dok se kod nas zločini nad novinarima ne kažnjavaju, u Slovačkoj ubice Jana Kucijaka osuđene za godinu dana

O ubistvu novinara Jana Kucijaka, koji je istraživao pronevere javnog novca i mafijaše sa političkim vezama, za Cenzolovku govori Peter Bardi, urednik portala za koji je Kucijak radio

Peter Bardi, glavni urednik aktuality.sk (foto: privatna arhiva)

U februaru 2018. godine istraživački novinar njuz portala Aktuality.sk Jan Kucijak (Ján Kucijak) brutalno je ubijen, zajedno sa verenicom Martinom Kušnirovom (Martina Kušnírová), zbog, kako je kasnije utvrđeno, tekstova na kojima je radio.

Ubistvo novinara, prvo te vrste otkako je Slovačka postala nezavisna država, izazvalo je talas nezadovoljstva u celom regionu. Članak na kome je Kucijak radio u vreme ubistva ubrzo je osvanuo u velikom broju slovačkih medija, a objavljen je i u nekim češkim i evropskim medijima.

Ljudi su u znak protesta izašli na ulice. U Bratislavi, glavnom gradu Slovačke, 25.000 ljudi protestovalo je na demonstracijama pod nazivom „Nećemo u devedesete“.

Nedelju dana kasnije na ulice je izašlo duplo više demonstranta okupljenih pod sloganom „Odbranimo poštenu Slovačku“, a protesti su zabeleženi u još 40 slovačkih gradova.

Kočner nije nevin. On je, zasad, oslobođen usled nedostatka dokaza, ali konačnu odluku će doneti Vrhovni sud. I nemam nikakvu sumnju da će Kočner biti kažnjen

Pritisak domaće i inostrane javnosti bio je toliko veliki da je u veoma kratkom roku doveo do pada vlade i hapšenja osumnjičenih. Tokom sudskih procesa koji su ubrzo usledili, dve osobe su prvostepeno osuđene. Jedan od dvojice ubica, bivši vojnik Miroslav Marček, priznao je krivicu i osuđen je na 23 godine robije. Jedan od posrednika, Zoltan Andrusko, koji je sarađivao s policijom, dobio je 15 godina zatvora.

Proces protiv Tomasa Šaba, koji se tereti za ubistvo Kucijaka, Alene Žužove, optužene za pružanje pomoći, i Marijana Kočnera, kontroverznog biznismena sa jakim vezama u vrhu vlasti, za koga se sumnjalo da je nalogodavac, nedavno se završio. Šabo je osuđen na 25 godina, dok su Žužova i Kočner oslobođeni optužbe.

Marijan Kočner je nedavno osuđen na 19 godina zatvora u sudskom procesu koji se ticao prevara u vezi sa televizijskom mrežom.

O tome kakav je bio Jan Kucijak, o promenama koje su se dogodile u Slovačkoj nakon njegovog ubistva, kao i o sudskom procesu, razgovarali smo sa Peterom Bardijem (Peter Bárdy) koji je od 2008. godine glavni i odgovorni urednik slovačkog portala aktuality.sk za koji je i Jan radio.

Cenzolovka: Kako pamtite Kucijaka, sa kojim ste radili nekoliko godina?

Peter Bardi: Ja sam bio urednik koji je u leto 2015. godine primio Jana u redakciju. Bio je moj kolega i član istraživačkog tima Aktuality.sl. Jan je bio skroman, ali i veoma profesionalan. Zvao sam ga „arhitekta slovačkog istraživačkog data novinarstva“.

U kontaktima sa drugim novinarima bio je nesebičan. Nije težio tome da bude najbolji ili prvi, nije jurio za ekskluzivom. Umesto toga, nastojao je da sa kolegama uspostavi dobar odnos i da radi kao deo tima.

Nije bilo neobično da u slobodno vreme pomaže sa analizama podataka, čak i kolegama iz konkurentskih medija.

Kucijak je bio dobar čovek, u najčistijem smislu te reči. I veoma se trudio da radi za dobrobit zajednice i svoje zemlje.

Istraživao je korupciju u državnoj administraciji, ono što je država preplaćivala, manipulacije javnim novcem, a pisao je i o mafijašu Marjanu Kočneru i slovačkim oligarsima koji su povezani sa vladom.

Jan Kucijak sa verenicom Martinom Kušnirovom

Bavljenje novinarstvom u Slovačkoj nije opasno

Cenzolovka: Da li je u to vreme u Slovačkoj novinarstvo bilo opasna profesija?

Bardi: Bez obzira na to što je u prošlosti bilo napada na novinare i što imamo dva novinara koja su nestala, u Slovačkoj se novinarstvo ne smatra opasnim zanimanjem. I to nije slučaj ni danas, dve i po godine od ubistva Jana Kucijaka.

Svi verujemo da je u pitanju jeziv čin koji izlazi iz okvira uobičajenog.

Ne bih voleo da kao društvo prihvatimo napade na novinare ili pokušaje njihovog ubistva. Mi smo članica Evropske unije. I zato mislim da će naša vlada, parlament i državne institucije uraditi sve što je u njihovoj moći da se ovako nešto ne ponovi.

Ubeđen sam da bismo bez međunarodnog pritiska i bez interesovanja Evropske unije i njenih tela još uvek čekali na razrešenje, a moguće je da ne bismo znali ni imena ubica

Podrazumeva se i da mediji sami treba da urade dosta toga da bi se zaštitili.

Što se tiče pravne zaštite novinara, tu još uvek postoje velike rupe, ali je vlada obećala da će se to promeniti.

Cenzolovka: Ubistvo Jana Kucijaka i njegove verenice opisano je u medijima kao čin koji je „do srži potresao Slovačku“ i doveo je do najvećih protesta u državi od pada komunizma, a potom i do pada vlade. Koliko je bila važna podrška javnosti?

Bardi: To je stvarno bilo nešto posebno. Nakon godina i godina tokom kojih je naše društvo strpljivo tolerisalo ponašanje vlasti, koje je bilo takvo da je narušavalo demokratiju, desetine hiljada ljudi su odjedanput odlučile da dignu svoj glas. I taj glas je bio gromoglasan.

Ljudi su izašli na ulice i protestovali. Govorili su da im ne treba vlada koja štiti mafijaše, nego vlada koja štiti dobre ljude. Odbacili su vladu koja nije zaštitila Jana Kucijaka.

Mi iz redakcije nismo u to direktno bili umešani. Niko od nas nije izašao na podijum, nismo izvikivali parole, nismo nikoga povredili. Možda smo imali pravo da to uradimo, ali nismo, jer smo znali da bi se to odmah okrenulo protiv nas.

Nismo želeli da dozvolimo da političari zloupotrebe situaciju. I ispostavilo se da je to bila ispravna odluka. Veoma sam ponosan na sve koji su nas podržali i biću im zahvalan do kraja života.

Bez međunarodnog pritiska ne bismo znali imena ubica

Cenzolovka: U Srbiji imamo tri nerešena ubistva novinara i zasad samo jedno suđenje – za ubistvo Slavka Ćuruvije 1999. godine, na čiji početak smo čekali 15 godina i ono se još uvek nije završilo. Zbog čega je slučaj ubistva Jana Kucijaka tako brzo dobio sudski epilog?

Bardi: Ubeđen sam da bismo bez međunarodnog pritiska i bez interesovanja Evropske unije i njenih tela još uvek čekali na razrešenje, a moguće je da ne bismo znali ni imena ubica.

Ljudi su izašli na ulice i protestovali. Govorili su da im ne treba vlada koja štiti mafijaše, nego vlada koja štiti dobre ljude. Odbacili su vladu koja nije zaštitila Jana Kucijaka

U pitanju je, takođe, i odličan istraživački rad timova i saradnja sa Evropolom i Evrojustom, koja je dovela do toga da troje ljudi već bude osuđeno. Ipak, i dalje čekamo da naručilac ubistva bude kažnjen.

Cenzolovka: U Slovačkoj se nedavno desio još jedan potres nakon što je doneta sudska odluka kojom se Marijan Kočner oslobađa optužbe da je naručilac ubistva. Da li verujete da će na kraju pravda biti zadovoljena?

Bardi: Naravno da sam nakon što sam čuo presudu zanemeo. Presuda je frustrirajuća i razočaravajuća… Ali sam onda shvatio da stvar još uvek nije završena.

Ovo nije romantična priča, već surovi događaj koji mora biti odgovorno ocenjen.

Razumem da su sudije imale svoje sumnje, budući da nije bilo dovoljno neposrednih dokaza. S druge strane, siguran sam da mogu da razumeju da je Marijan Kočner nalogodavac ubistva.

Kočner nije nevin. On je, zasad, oslobođen usled nedostatka dokaza, ali konačnu odluku će doneti Vrhovni sud. I nemam nikakvu sumnju da će Kočner biti kažnjen.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend