Pexels
Neki od najvećih igrača u ovom sektoru – Epl. Netfliks, Amazon, Majkrosoft, Meta (vlasnik Fejsbuka) i Alfabet (vlasnik Gugla) su u poslednjih dvanaest meseci pretrpeli zapanjujuće veliki gubitak vrednosti na američkoj berzi – u iznosu od više od tri biliona dolara.
U novembru je nekoliko njih, među kojima i e-trgovinski gigant Amazon, najavilo masovna otpuštanja, koja će širom sveta iznositi 136.000 radnih mesta zaključno sa 21. novembrom, prema internet stranici Layoffs.fyi, koja prati otpuštanja u tehnološkom sektoru.
Neka od najbrojnijih otpuštanja desila su se u kompaniji Meta, vlasniku Fejsbuka, koja je otpustila 11.000 radnika, i Tviteru, koji je do sada otpustio 3.700 radnika (otprilike polovina ukupne radne snage).
To sada dovodi u pitanje budućnost dve najpopularnije društvene mreže na svetu: da li smo otpornost ovih giganata uzimali zdravo za gotovo?
U kolikim su problemima Fejsbuk i Tviter?
Kao što pokazuju navedene brojke, ove platforme pogodilo je globalno ekonomsko usporavanje jednako kao i bilo koji drugi sektor.
To znači da se u kompanije uliva manje novca – u slučaju društvenih mreža, najviše kad su u pitanju prihodi od oglašavanja.
„Svako ko u ovom trenutku pokuša da sakupi sredstva u tehnološkom sektoru, otkriće da je to veoma teško“, objašnjava profesor Džonatan Ni, medijski i tehnološki stručnjak u njujorškoj Poslovnoj školi Kolumbija.
Profesor Ni kaže da su društvene mreže praktično postale „kompanije za oglašavanje“.
„Kad se oslanjate na tu vrstu prihoda, recesija će vam izuzetno otežati okruženje“, primećuje on.
Najnoviji finansijski izveštaj Mete, objavljen krajem oktobra, pomenuo je kao deo problema firme pad prihoda od oglašavanja, ali je naveo i sve veću konkurenciju od rivalskih platformi kao što su TikTok.
Tviter, koji je uklonjen sa berze nakon što ga je kupio milijarder Ilon Mask, takođe je teško pogođen i moguće je da će se suočiti sa dodatnim izazovima povezanim sa Maskovim konfliktnim liderstvom i donošenjem kontroverznih odluka.
Mask je nedavno vratio nalog bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa nakon što je objavio anketu za korisnike.
Trampu je zabranjeno korišćenje ove platforme 8. januara ove godine posle njegovih objava o neredima na Kapitolu dva dana ranije.
Ali znakovi upozorenja postojali su još i pre Maskovog dolaska: interni dokumenti u koje je imala uvida novinska agencija Rojters u oktobru pokazivali su da je došlo do naglog pada „udarnih tvitera“ – nekoga ko se uloguje šest do sedam dana nedeljno i tvituje tri do četiri puta nedeljno – od početka pandemije kovida-19.
Rojters se pozvao na istraživača Tvitera koji je izjavio da „udarni korisnici“ čine manje od 10 odsto ukupnih korisnika, ali generišu 90 odsto svih tvitova i pola globalnih prihoda platforme.
Maskov dolazak čini se da je ipak izazvao još jedan egzodus: u studiji objavljenoj 3. novembra, samo nedelju dana nakon preuzimanja, analiza istraživača sa Masačusetskog instituta za tehnologiju (MIT) procenila je da je Tviter u tom periodu izgubio milion korisnika.
Životni vek
Ali da li su aktuelne nedaće samo ono što eksperti doživljavaju kao kraj prirodnog životnog veka jedne društvene mreže?
„Svaka platforma ima vlastitu putanju rasta i sazrevanja/opadanja. One počnu da padaju uglavnom zbog toga što ih zamenjuju nove platforme“, objašnjava doktorka Natali Peng, stručnjakinja za komunikacije i nove medije pri Nacionalnom univerzitetu u Singapuru.
Doktorka Peng veruje da su Fejsbuk i Tviter „postali suviše veliki za svoja tržišta“ tokom akutnijih faza pandemije kovida-19, kada su milioni ljudi iz svih krajeva sveta bili zaključani ili trpeli druge mere ograničenja kretanja.
„Tokom pandemije su tehnološke platforme ubrzano narasle zato što je digitalizacije bio način izlaženja na kraj sa situacijom.“
Sada je vreme, kaže ona, za prilagođavanje.
Jedan drugi ekspert koji vidi znake pada Fejsbuka i Tvitera je doktorka Lianrui Džia, stručnjakinja za digitalne medije sa Univerziteta u Šefildu, u Velikoj Britaniji.
„Moguće je da smo uzeli dugovečnost tih platformi zdravo za gotovo“, kaže doktorka Džia.
„Korisnici bi sada mogli da počnu da uviđaju neke probleme na ovim platformama i da ih napuštaju.“
Dva giganta, međutim, mogu da računaju na ogromnu bazu: Fejsbuk je imao skoro tri milijarde mesečnih aktivnih korisnika zaključno sa trećim kvartalom 2022. godine, prema podacima Mete, što ga čini najpopularnijom društvenom mrežom na svetu.
Ali u februaru je Meta saopštila da je platforma prvi put izgubila korisnike u osamnaestogodišnjoj istoriji, što je dovelo do strmoglavog pada vrednosti njenih deonica.
Od 2019. godine, Tviter koristi metriku koja računa samo dnevne korisnike koji mogu da vide oglase, umesto ukupnog broja korisnika.
Najskoriji broj, objavljen u oktobru, iznosi 238 miliona i u porastu je, prema tvrdnjama platforme.
Međutim, vlada zabrinutost da ljudi koriste platformu za prebacivanje sa vesti i aktuelnosti na sadržaje za odrasle i kriptovalute.
To bi moglo da ga učini manje atraktivnim za oglašivače, koji imaju običaj da se klone kontroverznog sadržaja.
Reno Fokar, viši predavač ekonomije na Univerzitetu u Lankasteru, u Velikoj Britaniji, ističe da je sve veći broj zakona nacionalnih vlada takođe postao prepreka za tehnološke kompanije, zato što je to učinilo konkurenciju za korisnike surovijom.
„Poslednjih godina, SAD i Evropska unija otežale su tehnološkim kompanijama da naprosto otkupe rivale, kao što je Fejsbuk učinio sa Instagramom i Vocapom u prošlosti“, kaže Fokar.
„Više kompanija se sada nadmeće za korisnike i prihode.“
Zaborav
Platforme povremeno zaista nestanu ili postanu irelevantne.
Jedan od najpoznatijih slučajeva je MySpace.com: prvi gigant društvenih mreža koji je dostigao globalnu publiku 2000-tih, imao je 300 miliona korisnika 2007. godine.
Ali, on je izgubio tu trku u popularnosti sa Fejsbukom i danas preživljava kao mešavina onlajn zajednice i muzičkog striming servisa, sa samo šest miliona korisnika iz čitavog sveta.
U istoj deceniji je Orkut, blizak Guglu, takođe nakratko postao najpopularnija društvena mreža na svetu, pre nego što ga je pretekla kreacija Marka Zakerberga – od njega se odustalo 2014. godine.
Da li su to priče upozorenja za današnje platforme?
Nije svaki ekspert pesimističan kad je u pitanju njihova budućnost.
Analiza Džoa Tajdija, novinara za sajber svet
Ideja da prisustvujemo kraju prirodnog životnog veka društvenih mreža je primamljiva.
Dovoljno je samo baciti pogled na groblje društvenih mreža da biste ugledali gomilu dokaza da je to stvaran fenomen.
Bebo, Majspejs, Vajn – svi su došli i otišli.
Ali tokom godina tehnološki svet se preobrazio u nešto više od platformi koje vodi.
Fejsbuk je sjajan primer za to.
Kompanija je uspešno osigurala sebi budućnost kupivši Instagram i Vocap pre mnogo godina da bi ostala relevantna.
Iako su razvoj i popularnost Fejsbuka možda već doživeli vrhunac, nema znakova da opada interesovanje za kompanijine druge ponude.
Tviter se takođe klati na ivici gašenja ili primoravanja korisnika da se presele negde drugde.
Ali da li će ljudi stvarno napustiti Tviter? Čisto sumnjam.
Ove platforme vrede onoliko koliko i njihovi korisnici, a prethodnih pet godina predstavljalo je konsolidaciju moći i uticaja na tim stranicama koje bi bilo teško ponoviti ili preseliti na alternativne platforme.
Jeste, ponekad nikne neočekivana zvezda kao što je TikTok koja može da doraste velikim imenima, ali čak smo i prošle godine videli kako „drugi učesnici“ dolaze i odlaze, kao što su Klab haus i BiRil.
Konkurencija
Bilo da je ovo samo manja neravnina na putu za Fejsbuk i Tviter ili njihov kraj, neki veruju da je to što popularne platforme nailaze na probleme zdrav znak.
„Dobra je stvar da je jedan od razloga što su se ove platforme našle u nevolji rast konkurencije“, kaže Reno Fokar.
„Na pravičnijem tržištu, nove kompanije mogu ponuditi korisnicima više izbora i prilika za bolja iskustva.“
Kolega robot na novinarskom zadatku: Šta mu je dozvoljeno, a šta nije. Za sada
O etici i drugim demonima: Dosta više o Kosti K!
Zar i ti, sine Bobe?
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.