21. jun 2022.

Jasmejn de Zeuv: Cilj Narodnog suda je da donese pravdu za ubijene novinare, jer države u kojima su stradali za to nisu bile zainteresovane

Ovaj sud, sa sedištem u Hagu, preuzeo je obavezu da rasvetli i procesuira ubistva trojice novinara – iz Šri Lanke, Sirije i Meksika. Ti slučajevi, kaže u intervjuu za Cenzolovku portparolka ovog tribunala, odabrani su jer ilustruju globalni obrazac sistemske nekažnjivosti za ubistva novinara. „Oni su simbolični jer pokazuju ulogu države koja nije zaštitila novinare, umešanost državnih aktera u izvršenje ubistva i nedostatak temeljnih i efikasnih istraga ubistava novinara.”

Jasmejn de Zeuv (foto: Privatna arhiva)

Kao što je Cenzolovka već izvestila u tekstu Bezbedniji svet za istinu: Narodni sudovi uteruju pravdu za nekažnjena ubistva novinara, tri vodeće međunarodne organizacije koje se bave slobodama, pravima i zaštitom medijskih radnika – Reporteri bez granica, sa sedištem u Parizu, Komitet za zaštitu novinara (Njujork) i Fri pres anlimitid (Amsterdam) – udružile su se i pokrenule inicijativu pod nazivom Bezbedniji svet za istinu (A Safer World For the Truth). Cilj inicijative je da istraži i dokumentuje ubistva novinarki i novinara, te da pravedno presudi naručiocima i izvršiocima tih zločina, rukovodeći se načelima Narodnog suda u Hagu.

Pravni okvir Narodnog suda za ubijene novinare bazira se na Međunarodnom humanitarnom pravu, Univerzalnoj deklaraciji o pravima naroda i na Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima. Ovaj sud u potpunosti finansira holandska Nacionalna lutrija, a uz švedske sudske eksperte, na sudu su se do sada pojavili i poznati medijski radnici, kao i kolege i članovi porodica ubijenih novinara, a suđenja se mogu pratiti uživo na stranici Tribunala.

Iako to trenutno nije moguće, u principu bi slučajevi sa Balkana mogli da budu uključeni u izbor predmeta Tribunala

Portparolka ovog tribunala u Hagu Jasmejn de Zeuv (Jasmijn de Zeeuw) radi za Pres anlimitid kao pravna savetnica, i angažovana je upravo na tim poslovima Tribunala. Ona ima dvojnu diplomu, pravnih nauka i sociologije, a prethodno je radila za veći broj organizacija za ljudska prava, kao što je Amnesti Internešenel, i u jednoj od najpoznatijih međunarodnih kancelarija specijalizovanoj za tranzicionu pravdu – PILPG (Public International Law and Policy Group).

Cenzolovka: Šta nam možete reći o Tribunalu? U čemu vidite njegov značaj, budući da odluke ovog suda nisu pravosnažne?

Jasmejn de Zeuv: Ovaj sud je nastao kao plod saradnje tri organizacije koje se bave zaštitom slobode medija, a izrastao je iz naše frustracije usled generalne nekažnjivosti ubistava novinara koji su samo radili svoj posao – istinito su izveštavali. Njegova snaga je povezana sa ciljem suda, a to je da se rođacima ubijenih novinara koji čekaju na pravdu obezbedi platforma na kojoj bi imali prilike da govore o slučaju. Ili, kao što nam je ćerka ubijenog novinara iz Šri Lanke Lasante Vikrematunge (Lasantha Wickrematunge) Ahimša rekla nakon saslušanja: „Ovo suđenje je najpribližnije dobijanju pravde na sudu. Vratili ste nam nadu, hrabrost i snagu da nastavimo da se borimo i zbog toga smo vam duboko zahvalni.”

Glavni cilj Tribunala je da države pozove na odgovornost zbog toga što nisu preduzele sve što je potrebno da bi se slučajevi ubijenih novinara rešili. Model suda je takav da omogućava stvaranje temeljne javne evidencije, neophodne da se „imenuju i označe” (name and shame, prim. aut.) države odgovorne za nedostatak zaštite i istrage. Osim toga, u okviru suda se zvanično čita optužnica koja je medijski propraćena, što je neophodno da bi se izvršio pritisak na vlasti. Uključivanje renomiranih međunarodnih pravnih stručnjaka u rad sudskog veća i tužilaštva, kao i nezavisan izbor sudija, dodatno doprinose legitimnosti Stalnog narodnog suda.

Pozitivni efekti

Cenzolovka: Tribunal se trenutno bavi rasvetljavanjem sudbine Lasante Vikrematunge iz Šri Lanke, Nabila al Šarbadžija iz Sirije i Migela Angela Lopeza Velaska iz Meksika. Iz bezbednosnih razloga, samo se slučaj ubijenog meksičkog novinara vodi u njegovoj zemlji, dok se druga dva procesa održavaju u Hagu.

De Zeuv: U sva tri slučaja, u optužnicama se navodi da vlade tih zemalja nisu učinile dovoljno da se slučajevi istraže, a u slučaju Šri Lanke i Sirije, državni organi su identifikovani kao odgovorni za ubistva. U slučaju iz Šri Lanke, Tribunal je omogućio da se prezentira analiza baznih stanica mobilnih telefona, kao i iskazi svedoka, što je dovelo do zaključka da je za ubistvo odgovorna vojna jedinica pod komandom aktuelnog predsednika Šri Lanke Gotabaja Radžapaksa, koji je u to vreme bio ministar odbrane. U Siriji je na osnovu svedočanstava svedoka i eksperata utvrđeno da su novinari i disidenti, poput Nabila al Šarbadžija, mučeni i ubijani u državnim zatvorima.

U optužnicama za ubistva trojice novinara navodi se da vlade ovih zemalja nisu učinile dovoljno da se slučajevi istraže, a u slučaju Šri Lanke i Sirije, državni organi su identifikovani kao odgovorni za ubistva

Cenzolovka: Da li su vlade tih zemalja na bilo koji način sarađivale sa Narodnim sudom?

De Zeuv: Niko nije direktno sarađivao, ali znamo da su neki ljudi na položajima iz tih zemalja bili prisutni tokom saslušanja i da su hvatali beleške, bili su prisutni predstavnici ambasada raznih zemalja, kao i predstavnici međunarodnih organizacija.

Cenzolovka: A ipak se već sada govori da je Tribunal imao pozitivne efekte?

De Zeuv: Tribunal je već direktno uticao na slučaj iz Meksika. Jedan član porodice je, nakon saslušanja, predao zvaničnu izjavu tužilaštvu, prvi put nakon ubistva, što je uslov da bi se istraga ponovo otvorila, dok se lokalni advokat složio da zastupa familiju. Proces koji se vodi povodom ubistva novinara iz Šri Lanke dešava se u interesantnom trenutku, budući da je predsednik države pod pritiscima sa raznih strana. Sam proces je izrazito dobro propraćen u medijima Šri Lanke, tako da smo do sada dobili izjavu podrške koju su potpisale 54 prominentne osobe iz Šri Lanke, kao i 11 organizacija. U slučaju Sirije, prvi put se dogodilo da je neko prikupljao dokaze o ubistvu Nabila al Šarbadžija i trenutno prikupljamo dokaze da vidimo da li postoji pravna mogućnost da se proces nastavi u nekoj drugoj zemlji.

Pred Tribunalom i slučajevi sa Balkana?

Cenzolovka: Na koji način se slučajevi kvalifikuju za Tribunal? U Srbiji postoje tri nerazjašnjena ubistva novinara, a taj broj je mnogo veći na Balkanu. Da li bi to Srbiju i njene susede učinilo dobrim kandidatima za Tribunal?

De Zeuv: Tribunal je, u sadašnjem obliku, organizovan kao samostalan događaj. Tri slučaja o kojima se raspravljalo na ročištima od aprila do maja 2022. odabrana su jer ilustruju globalni obrazac sistemske nekažnjivosti za ubistva novinara. Oni su simbolični jer pokazuju ulogu države koja nije zaštitila novinare, umešanost državnih aktera u izvršenje ubistva i nedostatak temeljnih i efikasnih istraga ubistava novinara. Oni takođe ističu različite kontekste u kojima se novinari ubijaju: od autoritarnih režima, kao što je Sirija, do zemalja poput Meksika, gde su mnoga ubistva novinara rezultat sprege lokalnih političara i organizovanog kriminala.

Budući da Tribunal nije stalna institucija, trenutno, nažalost, ne postoji mogućnost da se organizuju saslušanja o drugim predmetima. Međutim, imali smo dosta poruka od ljudi koji su iskazali interesovanje za organizovanje sličnih inicijativa za druge slučajeve i zemlje, i trenutno istražujemo da li i u kom obliku možemo da nastavimo postupak pred Tribunalom i/ili kako da iskoristimo iskustva Tribunala da bismo podržali slične inicijative. Iako to trenutno nije moguće, u principu bi slučajevi sa Balkana mogli da budu uključeni u izbor predmeta Tribunala. Odabrali bismo slučajeve koji bi mogli da budu predstavljeni kao amblematski primeri, u kojima bi bilo izvodljivo i bezbedno da oni koji su direktno uključeni (npr. svedoci i članovi porodice) svedoče. Takođe bismo razmotrili da li bi saslušanje u Tribunalu moglo negativno uticati na tekuće pravne postupke: bavimo se samo slučajevima u kojima nije bilo aktivnih koraka preduzetih u formalnom pravosudnom sistemu.

Modeli koji omogućavaju nekažnjivost

Cenzolovka: Da li ste do sada možda došli do nekih opštih zaključaka? Zbog čega je nekažnjivost ubistava novinara toliko rasprostranjena?

De Zeuv: Kompletni zaključci biće predstavljeni na završnom ročištu 19. septembra, kada će sudsko veće doneti presudu. Međutim, dosadašnji iskazi, sa prvog ročišta 2. novembra 2021. godine i sa onih koji su kasnije usledili, već su ukazali na nekoliko ključnih razloga koji omogućavaju opstanak nekažnjivosti.

Glavni cilj Tribunala je da države pozove na odgovornost zbog toga što nisu preduzele sve što je potrebno da bi se slučajevi ubijenih novinara rešili

U slučajevima kada su sama država i državni akteri na visokim pozicijama uključeni u izvršenje ubistva, jedan od ključnih faktora nekažnjivosti jeste aktivna opstrukcija istraga. Tokom uvodnog saslušanja, Metju Karuana Galicija, sin malteške novinarke Dafne Karuane Galicije, pokazao je kako u takvim slučajevima pritisak javnosti i strateška podrška institucija kao što je Savet Evrope mogu da utiču na to da države počnu sa rešavanjem slučaja.

Tokom zasedanja Tribunala izneto je nekoliko primera takve opstrukcije – od odbijanja nadležnih da preuzmu slučajeve, aktivnog zataškavanja dokaza, kao u slučaju novinara iz Šri Lanke, odlaganja postupka i zastrašivanja svedoka, članova porodice i istražitelja. Ponekad su ove taktike prilično suptilne: svedok i ruski advokat za ljudska prava Karina Moskalenko, na primer, opisala je kako je, u slučajevima poput ubistva novinarke Ane Politkovske, policija odlagala proces organizovanjem „lažne istrage”, tako što je namerno intervjuisala stotine svedoka sa malo ili nimalo relevantnog znanja o slučaju.

Na kraju, kapacitet i institucionalni faktori takođe igraju ulogu u mnogim slučajevima. Na primer, u zemljama kao što je Meksiko, interakcija između državnih i lokalnih organa često može da odloži postupke – posebno tamo gde na državnom nivou postoji spremnost da se pokrene istraga, ali i opstrukcija ili umešanost na lokalu. U Siriji je snaga pojedinaca u državi toliko velika da nikada nije ni došlo do otvaranja zvanične istrage. Zato je advokat Kilan Galager na uvodnom ročištu spomenuo mogućnost da se do pravde dođe u drugim zemljama, kroz univerzalno pravo, ili putem mehanizama kao što su Magnitski sankcije.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend