20. jan 2017.

Mediji i Tramp: Obračun kod Bele kuće

Kada im je tokom kampanje oduzimao akreditacije, mediji su gunđali, ali su znali da, kao stranački kandidat, na to ima pravo. Može li, međutim, s najmoćnije javne funkcije u zemlji tu netrpeljivost da pretvori u odmazdu?

Foto: Gage Skidmore / Flickr

Foto: Gage Skidmore / Flickr

Dva dana uoči svečanosti na kojoj će položiti zakletvu kao 45. američki predsednik, Donald Tramp je gradu i svetu poručio da će u Belu kuću uneti najmanje jednu staru naviku: tvitovanje.

„Vidite, ja uopšte ne volim da tvitujem“, kazao je Tramp Foks njuzu, „jer postoji toliko stvari koje bih mogao da radim umesto toga. Ali, suočen sam sa veoma nečasnim medijima i izveštavanjem, i to je jedini način na koji mogu da im uzvratim.“

[povezaneprice]

Za američke medije, naročito one koji su se našli prozvani u Trampovoj omiljenoj etiketi, ovo svakako nije dobra vest. To samo znači  da će „ratno stanje“ iz maratonske kampanje na relaciji mediji – Donald Tramp biti nastavljeno i nakon današnje predsedničke inauguracije.

S Trampom u novoj, a moćnijoj ulozi, stvari bi mogle da krenu veoma loše po prozvane medije: recimo, da posle milion godina ostanu bez stolice u sobi za pres konferencije u Beloj kući.

49 odabranih

Može li to Tramp? Mogao bi. Štaviše, najavio je da će njegov tim morati da odluči koji će novinari moći da prisustvuju preserima u sobi sa samo 49 stolica. Raspored sedenja u pres sali u Zapadnom krilu Bele kuće, inače, po tradiciji određuje Udruženje izveštača iz Bele kuće.

Trampov tim je imao ideju da se konferencije za medije ubuduće održavaju u većoj prostoriji koja se nalazi u zgradi pored Bele kuće, ali su na to, kako je Tramp opisao, „mediji prosto odlepili“.

„Zbog takve reakcije novinara, odlučio sam da se nećemo seliti u veću salu. Ali, u ovu postojeću neki novinari neće moći da uđu“, dodao je Tramp. „Imamo toliko novinara koji žele da budu prisutni, pa ćemo morati da napravimo izbor, zbog čega sam siguran da su neki veoma oduševljeni. Ali, kad smo im ponudili daleko veću prostoriju, oni su odlepili.“

Tramp će nakon današnje inauguracije izgubiti prednost koju je do sada imao i u njoj uživao: s preuzimanjem predsedničkih dužnosti, počeće i zvanično period u kojem njegove izjave i najave više neće moći da budu abolirane od odgovornosti

O Trampovoj sklonosti ka Tviteru novinari su imali poslednjih godinu i po dana priliku da sve nauče: ta društvena mreža služi mu za obraćanje javnosti bez medijskih posrednika, a onda, i uz poseban gušt, za obračun sa svima koji su se o njega ogrešili.

Između ostalih, a najčešće na meti, bili su upravo „nepodobni“ mediji i njihove istraživačke priče, bombastična i manje bombastična otkrića o Trampu, njegovim poslovima, navikama i poslovanju.

Kada im je tokom kampanje oduzimao akreditacije, mediji su gunđali, ali su znali da na to, kao stranački kandidat, ima pravo. Može li, međutim, s najviše i najmoćnije javne funkcije u zemlji nedvojbenu netrpeljivost da pretvori u odmazdu? Uz takvu pomisao, i najgori Trampov tvit deluje zaista bezazleno.

Bude li Tramp posegnuo za drastičnim merama, makar to bilo samo ograničenje pristupa novinara Beloj kući i pres konferencijama, motiv za takvu odluku trebalo bi potražiti u buri koja se digla nakon što je portal Bazfid nedavno objavio dokument bivšeg britanskog obaveštajca o navodnim Trampovim vezama s ljudima iz okruženja Vladimira Putina, garniran pasažima o tome kako Moskva poseduje sočne video-snimke kojima Trampa drže u šaci.

Reč je o dokumentu koji je uoči izbora cirkulisao medijskim i političkim krugovima Vašingtona, a za koji su mnoge redakcije bezuspešno pokušavale da pribave dokaze za iznete tvrdnje.

Onako kako je na kraju ipak objavljen, taj dokument je javnost tek naterao da poveća pretragu termina „golden shower“ na Guglu, dok je za prokazanog Trampa predstavljao „crvenu liniju“ u nastupu medija: jedno su bili napori da mu se, svesrdnom podrškom Hilari Klinton, onemogući pobeda na izborima, ali nešto sasvim drugo, i samim tim njemu važnije, jeste podrivanje njegovog legitimiteta uoči preuzimanja predsedničke dužnosti.

Bude li Tramp posegnuo za drastičnim merama prema pojedinim medijima, makar im samo ograničio pristup Beloj kući, motiv bi trebalo potražiti u buri nastaloj nakon što je Bazfid objavio dokument o navodnim Trampovim vezama s Moskvom i o tome kako Rusi sočnim video-snimcima Trampa drže u šaci

Istovremeno, Tramp je, čini se, na tacni dobio „dokaz“ o tome koliko ga pojedini mediji preziru. Upitno je da li je takav stav bar malo ublažila činjenica da je većina medija osudila postupak Bazfida.

Barem na svojoj prvoj pres konferenciji nakon izbora, Tramp, međutim, nije odavao takav utisak: osim na portal koji je objavio čitav dokument, obrušio se, s nešto slabijim epitetima, i na Si-En-En koji je u svom izveštaju tek referisao na moguću eksplozivnost kontroverznog dokumenta, ne ulazeći pritom u detalje.

Štaviše, novinaru Si-En-Ena nije dozvolio ni da objasni zašto želi da postavi pitanje.

„Vi ste lažne vesti“, grmeo je Tramp gledajući u novinara Džima Akostu.

Kada su se mediji pobunili zbog namere da se preseri ubuduće održavaju izvan Bele kuće, biće da su se prestravili zbog toga što u tom slučaju više ne bi mogli da susreću osoblje administracije, drugim rečima – potencijalne izvore. Uvereni u svoju superiornost, nije im palo na pamet da bi neko mogao da ugrozi medijski poredak sedenja u prostoriji koja se nalazi u blizini Ovalne kancelarije.

Čak i da ta pretnja ne ode dalje od toga, ona već dovoljno upućuje na dijagnozu stanja odnosa koja bi za medije mogla biti problematična s aspekta praćenja aktivnosti novog predsednika.

Hoće li onima koje i dalje javno proziva davati mogućnost da postavljaju pitanja na preserima? Hoće li im i koliko često odgovarati na zahteve za intervju? Suočeni s takvim odnosom, mediji bi mogli da  počnu da se više oslanjaju na informacije od eventualno „dubokih grla“ iz administracije, što bi, učtivo je pretpostaviti, samo dodatno učvrstilo Trampovu mantru o medijskoj nečasnosti.

Istorijski nisko poverenje u medije

Ipak, Tramp će nakon današnje inauguracije izgubiti prednost koju je do sada imao i u njoj uživao: s preuzimanjem predsedničkih dužnosti, počeće i zvanično period u kojem njegove izjave i najave više neće moći da budu abolirane od odgovornosti. Potezi koje će povlačiti kao predsednik SAD počeće da utiču na stotine miliona ljudi, podjednako i u zemlji i u svetu.

Ako se na to budu odgovorno fokusirali, više nego na Trampove temper tantrum tvitove, američki mediji time možda neće pridobiti predsednikove simpatije, ali bi zato svojoj publici mogli da pruže na uvid teme koje im zaista utiču na živote.

S Trampom u novoj, a moćnijoj ulozi, stvari bi mogle da krenu veoma loše po prozvane medije: recimo, da posle milion godina ostanu bez stolice u sobi za pres konferencije u Beloj kući

„Mi treba da obezbedimo najbolje moguće izveštavanje o njegovim predlozima i o tome kako oni utiču na ljude“, poručio je kolegama iz portala Voks glavni urednik Ezra Klejn.

Mediji koji još nisu uspeli da se oporave od poraza Hilari Klinton, već danas će se suočiti s tim da Donald Tramp više nije tek biznismen, bivša rijaliti zvezda, predsednički kandidat, pa ni samo izabrani predsednik. Od toga koliko će tu činjenicu uspešno osvestiti neće zavisiti samo stepen poverenja javnosti u medije (trenutno istorijski nizak), već i njihova sposobnost da, bez mrene nesimpatije na očima, spreče vlast da u eri izrazitog neljubljenja istine otklizi u pogubnu netransparentnost. U tu misiju mediji su se nekad toliko kleli.

Šta će još biti potrebno medijima tokom Tramperioda? Možda upravo ono što je Barak Obama uputio novinarima u Beloj kući na kraju poslednjeg presera koji je održao kao predsednik SAD:

„Srećno!“

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend