Profesor žurnalistike iz Londona: Bi Bi Si pogrešio što je povukao filmove o Gazi – javnost ostala bez istine

“Pa, očigledno je da se Bi Bi Si našao u teškoj situaciji. Zapravo, ovde nema prostora za debatu, mnogo toga se dešava svakog dana. Na Bi Bi Siju jedna osoba govori ovo, a neko drugi ono. Uvek morate imati na umu da je izraelsko-palestinski sukob iscrpljujući za one koji su uključeni na obe strane. Ovo nije debata, ovo je rat. To nije stvar o kojoj se racionalno diskutuje. Jedna strana uvek traži bilo kakvu grešku, koja bi bila dokaz o pristrasnosti. Što se tiče te konkretne emisije, očigledno je bila velika greška produkcije i Bi Bi Sija što nije znao ili video da je narator, koji  ima samo 13 ili 14 godina, na žalost, sin zvaničnika Hamasa. Očekivala se reakcija na to i činjenica da se nisu time pozabavili jeste smešna i glupa. Međutim, iako su očigledno pogrešili, niko nije osporio tačnost onoga što film zapravo sadrži. Dakle, ta greška nas je lišila da vidimo šta se dešava u Gazi očima nekog 13-godišnjaka ili 14-godišnjaka, što je sigurno nešto najstrašnije što mlada osoba može da doživi. Dakle, jeste ozbiljna greška Bi Bi Sija i “Independenta” ali, s druge strane, mislim da je reakcija preterana, jer se sve prenelo i na film koji je trebalo da bude prikazan sledeći – o životu lekara u Gazi, a koji je Bi Bi Si skinuo sa svojih platformi. I mislim da nisu imali razloga za to, a opravdanje im je bilo da je reporter ranije umeo da bude pristrasan u vezi sa sukobom. Pa čekajte, tog čoveka ste doveli na Bi Bi Si sa mnogo iskustva, znanja i stečenog mišljenja. Uslovi za lekare u Gazi su nenormalni, ubijeno ih je mnogo, neki su hapšeni, neki umrli u izraelskim zatvorima. To je priča koja je morala da bude ispričana. Kanal 4 je izabrao tu emisiju i prikazao je. Užasne stvari su se videle. To je priča koja je morala da bude ispričana. I mislim da je Bi Bi Si izgubio živce po tom pitanju i traže retrospektivno opravdanje za svoje postupke. Moj osnovni utisak je da menadžment nema živaca da donosi teške i zahtevne odluke koje će možda izazvati polemiku, ali će se držati svog novinarstva, umesto da se povuče pred protivnicima.”

“Bi Bi Si je oduvek izazivao polemiku. Ako ste desničar u ovoj zemlji, mislite da je Bi Bi Si  levičarski. Ako ste levičar, mislite da Bi Bi Si desničarski. Nekada su verovatno obe strane u pravu. Ali, zaista, oni se trude da budu tačni i uravnoteženi. Ima mnogo sjajnih novinara u Bi Bi Siju, mada, manje nego ranije jer je dosta iskusnih otpušteno Vladinim smanjenjima budžeta. E sad, Bi Bi Si ima problem, jer u Odboru sedi er Robi Gib koji je veoma blisko povezan sa jevrejskom zajednicom. On je u grupi onih koji su kupili ‘Džuiš Hronikl’ kada je propadao. Taj list ima reputaciju veoma proizraelskog lista i neki izveštaji su bili problematični. Dakle, oni koji su propalestinski orijentisani kada vide takvu osobu u Odboru Bi Bi Sija su sumnjičavi, i mislim da su u pravu. Robi Gib jednostavno ne bi trebalo da bude u Odboru Bi Bi Sija jer je politički obojen, veoma je blizak Konzervativnoj stranci, na razne načine je odstupio od oblasti novinarstva. Zanimljivo da mnogi novinari Bi Bi Sija misle da postoji proizraelski stav na višem nivou Kuće. I nije bitno da li postoji, već da li postoji percepcija. Ako ljudi misle da se to dešava, onda postoji problem koji se ne rešava, i to zabrinjava. Bi Bi Si je veoma važan deo britanskog života. To je način na koji smo predstavljeni širom sveta i uvek treba da se posmatra kao novinarstvo najvišeg standarda. A kada se ovakve stvari dešavaju ,onda se to koristi i iz političkih i finansijskih razloga, jer mnogi loš Bi Bi Si vide kao svoju šansu. Postoji mnogo pristrasnosti u napadima na Bi Bi Si, pre svega desničara. I Vlada im ne pomaže. Ja mislim da Bi Bi Si treba ojačati, pravilno finansirati. Mora imati najbolje novinare. Kao što sam rekao, ponekad različiti delovi Bi Bi Sija različito izveštavaju o stvarima. Ali, generalno, kažem da su veoma precizni kad izveštavaju o broju mrtvih, a manje svesni situacije u Pojasu Gaze. Vodi se velika debata o genocidu i etničkom čišćenju. A problem sa upotrebom tih reči je što se upuštate u pravne rasprave. Šta je genocid, a šta etničko čišćenje? Znate, prvi put sam intervjuisao nekoga iz Hamasa 1991. godine, na Zapadnoj obali. Dakle, pratim ovo veoma dugo, i bio sam tamo, i video šta se dešavalo. Susreo sam se sa IDF-om, i sa Hamasom, bili smo kamenovani, poznate su mi te tenzije. Ali, i u prošlosti i sada, kada izraelska vojska nešto uradi, onda se to kao preispituje, a rezultata istrage nikad nema. U međuvremenu, deca se masovno ubijaju, kao i civili. Ceo svet,svi mediji bi morali da to stavljaju u fokus izveštavanja.”

U Srbiji imamo mnogo problema sa našim javnim servisom i često koristimo Bi Bi Si kao primer  televizije na koju treba da se ugledamo. Međutim, imajući u vidu sve ovo što se dešava u Bi Bi Siju, šta nam to govori o situaciji u novinarstvu?

“Pa, novinarstvo u svakoj zemlji trenutno ima svoje probleme. Ljudi koji finansiraju medije su milioneri ili milijarderi koji imaju svoje političke agende. Dakle, jedini način da preživimo jeste da imamo toliko različitih novinskih organizacija, da imate neku vrstu izbora. Bi Bi Si bi trebalo da bude javni servis i mislim da često radi zaista dobar posao. Iznova i iznova gledamo njihove zaista sjajne dokumentarce . Vesti su generalno veoma dobre i ima dosta toga za pohvalu. To je od vitalnog značaja kada vidite Foks njuz u Americi ili VB Njuz kod nas, to su primeri lošeg i pristrasnog novinarstva. Daću vam jedan brz primer. Ja radim na univerzitetu. Kod nas ima oko 100 000 akademika koji su stručnjaci za različite oblasti. I povremeno ih vidite na Bi Bi Siju, na drugim tv ili radio stanicama, i to je to. Ali zato oko pet akademika koji imaju krajnje desničarske stavove se pojavljuju iznova i iznova, iako su neki od njih visoko cenjeni stručnjaci. Ali, ako većinu vremena koristi samo pet ljudi, što je minoran broj u odnosu na 100 000 koji postoje, a koje ne koristite, šta se dešava? Bi Bi Si je u mnogim pogledima i dalje sjajna kuća koja radi neverovatan posao. Evo na primer jutros je dopisnik iz Amerike dobio intervju sa Donaldom Trampom koji je imao neke vrlo zanimljive komentare o Putinu i ratu. To je osobina emitera svetske klase. Dakle, po mom mišljenju, Vlada bi trebalo da ulaže više novca u Bi Bi Si i da zahteva od njega da postavlja još veće standarde. I mislim da je strašna istina svega ovoga, da su događaji od 7. oktobra (2023.godine, napad Hamasa na Izrael prim.aut.) nadalje zaista otkrili ozbiljne slabosti u upravljanju i donošenju uredničkih odluka. Treba ih rešiti i pokazati odlučnost da Bi Bi Si nastavi da održava svoj status svetske klase.”

Nekoliko puta smo pomenuli fraze poput propalestinski ili proizraelski. Mogu li novinari da budu za jedne ili za druge, umesto da jednostavno budu objektivni?

“Znate, na Univerzitetu Sv. Džordž postoji predmet – etika u novinarstvu. I dalje predajemo o objektivnosti, ideji da novinar izveštava tako što razgovara sa svima sa kojima može, da posmatra stvari, da pruži autentična dokumenta. A veoma je teško biti objektivan, ali morate da se trudite, morate da tragate i otvarate priče. Vaše mišljenje nije važno, ono što je važno su činjenice. Posao novinara je da procenjuje činjenice, kako bi mogao da postavi prava pitanja. To je naš posao. Imati mišljenje nije naš posao, iako neki novinari misle da jeste. Najteži deo novinarstva je otkrivanje novih, nepoznatih činjenica koje informišu ljude i pomažu im da donesu prave i teške odluke. Dakle, treba da težimo objektivnosti, čak i kada se čini nemoguće, jer alternative nisu tako dobre,” zaključio je u razgovoru za „Svet i mi“ Pol Lašmar, producent nekoliko emisija na Bi Bi Siju i profesor žurnalistike na Univerzitetu Siti Sv. Džordž  u Londonu.