25. dec 2021.

Rusija, Putin i internet: Država pokušava da cenzuriše zapadne društvene mreže

Gugl i Meta se suočavaju sa kaznama u visini od više miliona dolara zato što odbijaju da izbrišu sadržaje koje ruska vlada smatra ilegalnim.

Foto: Flickr / Global Panorama

Ali pažljivije proučavanje sudskih spisa pokazalo je da su to često objave o protestima podrške zatvorenom lideru opozicije Alekseju Navaljnom.

U leto 2018. godine, ruski pesnik koji piše pod pseudonimom Sibirski viking objavio je karikaturu na svom nalogu na Fejsbuku.

Na njoj se vidi dvoglavi orao sa ruskog grba, čije su ptičije glave zamenjene licima predsednika Vladimira Putina i tadašnjeg premijera Dmitrija Medvedeva.

Uz crtež stoji i kratka pesma, u kojoj se navodi da je ovaj orao dvostruki pohlepniji od drugih, laže dvaput više i nadzire ljude sa četiri oka.

Završava se emotivnim pokličem:

„Kad će se Rusi probuditi da se već jednom reše ove pošasti?“

BBC

Ruska vlada je Fejsbuku naložila da ukloni ovu objavu, zbog njenog „otvorenog nepoštovanja države, ustava i predsednika Ruske federacije“.

Fejsbuk to nije uradio i objava je postala predmet jedne od više od 60 tužbi pokrenutih ove godine protiv zapadnih društvenih mreža u Rusiji.

Završila je presudom sa novčanim kaznama u zbirnom iznosu koji premašuje dva miliona dolara.

Ne zna se koliko je tih kazni plaćeno.

Ali ovi slučajevi ukazuju na poteškoće u radu u zemlji u kojoj se sloboda govora i političkih aktivnosti ograničava.

Najupadljivija sudska odluka iz juna ove godine je da je Anti-korupcijska fondacija, na čijem je čelu zatvoreni opozicioni lider Aleksej Navalni, „ekstremistička“ organizacija, u istom rangu sa talibanima ili Islamskom državom.

Prema šefu regulatora medija Roskomnadzor Andreju Lipovom, kompanije u čijem vlasništvu su društvene mreže u obavezi su da pronađu i uklone „najopasnije sadržaje“, u koje je u intervjuu za list Komersant uvrstio „dečju pornografiju, samoubistvo, droge, ekstremizam i lažne vesti.“

Ali pošto je detaljno proučeno više od 600 objava zbog kojih su pokrenuti sudski postupci protiv Gugla, Fejsbuka, Instagrama i Tvitera, pokazalo se da samo devet njih ima veze sa zlostavljanjem dece ili informacijama o drogama, a samo 12 govori o samoubistvu.

Ogromna većina su pozivi da se prisustvuje demonstracijama za podršku Navaljnom.

„Ni Roskomnadzor ni Kremlj ne žele da kažu da Rusija ima političku cenzuru“, kaže Sarkis Darbinian, pravni stručnjak pri grupi za zaštitu slobode govora Roskomsvoboda.

„Da bi objasnili širokim masama zašto je ova borba neophodna, oni iskorišćavaju dečje suze.“

Roskomnadzor nije odgovorio na BBC-jev zahtev za komentar, ali portparol za štampu predsednika Putina prethodno je izjavio da postupci pokrenuti protiv društvenih mreža nisu cenzura, već pokušaj sprovođenja ruskog zakona.

Pritisak na društvene mreže korene vuče iz 2015, kad je na snagu stupio zakon koji ih obavezuje da čuvaju lične podatke korisnika na ruskoj teritoriji i koji vladi daje moć da ih kazni ili ugasi ako to ne učine.

Nijedna zapadna kompanija nije se povinovala ovome, što je dovelo do gašenja Linkdina 2016. godine.

Gugl, Meta i Tviter kolektivno su novčano kažnjeni sa više od 600.000 dolara od početka 2020. godine.

Baš te 2016. godine počeli su rapidno da rastu zahtevi ruske vlade da Gugl ukloni video snimke sa Jutjuba i blokira određene rezultate pretraga.

Izveštaji ove kompanije o transparentnosti pokazuju da je u proteklih 10 godina Gugl dobio više takvih zahteva od Rusije nego iz ostatka sveta zajedno.

Iz Gugla tvrde da se trećina njih odnosila na „nacionalnu bezbednost“.

Kao i druge zapadne kompanije, Gugl neke ruske zahteve ispunjava, ali neke druge ne.

Napori da se kontroliše širenje neželjenih informacija na društvenim mrežama dodatno su se pojačali početkom 2021, posle povratka Alekseja Navaljnog u Rusiju iz bolnice u Nemačkoj, gde je lečen od trovanja hemijskim oružjem novičokom.

Navaljni je na licu mesta uhapšen, što je dovelo do neodobrenih protesta u Moskvi, Sankt Petersburgu i drugim gradovima, koje su sledbenici naširoko oglašavali na društvenim mrežama.

To je dovelo do ljutitih pritužbi Roskomnadzora, a objave su brzo uklanjane sa treće najpopularnije društvene mreže u Rusiji VKontakte (ili VK.com), u tom trenutku u vlasništvu oligarha Ališera Usmanova, bivšeg deoničara fudbalskog kluba Arsenal.

Ali zapadne društvene mreže bile su manje spremne da sarađuju, tako da je Roskomnadzor počeo da podnosi tužbe protiv njih i da ih kažnjava.

Njegov sledeći korak, u martu, bio je da uspori saobraćaj Tvitera, zbog njegovog odbijanja da obriše te i druge objave.

Slike i snimci su se posebno sporo učitavali.

A kasnije tokom godine, ubedio je Gugl i Epl da uklone iz prodavnica aplikaciju za „pametno glasanje“.

Aplikacija je pravljenu da pomogne pristalicama Navaljnog da se ujedine oko kandidata na lokalnim izborima, stoga maksimizujući šansu da pobedi kandidata vladajuće stranke Ujedinjena Rusija.

Šef tima Navaljnog Ivan Ždanov osudio je ove kompanije zbog onoga što je nazvao „sramotnim činom političke cenzure“.

On je kasnije tvitovao deo pisma Epla, u kom je istaknuto da su im tužioci saopštili da je aplikacija omogućila ilegalno „mešanje u izbore“ i da je medijski regulator Roskomnadzor upozorio kompaniju da promoviše „ekstremističku organizaciju“.

BBC je zatražio intervju sa predstavnicima Gugla, Epla, Mete i Tvitera, ali su oni odbili da komentarišu ili uopšte nisu odgovorili na zahtev.

Roskomnadzor se hvali delimičnim uspehom u postizanju brisanja spornih objava, baš kao i aplikacije Navaljnog.

U maju je on delimično povukao odluku da se uspori Tviter, tvrdeći da je kompanija obrisala 91 odsto sa spiska od 5.900 uvredljivih tvitova.

Sada se slike i snimci sporo učitavaju na Tviteru samo preko mobilnog interneta.

Međutim, tvitovi koje Tviter obriše nakon što bude kažnjen zato što to nije uradio obično se povlače samo za ruske korisnike – u inostranstvu oni skoro uvek ostaju vidljivi.

Jedan od tvitova pomenut u sudskim spisima bio je citirani tvit kog je u januaru poslao mladi aktivista, retvitujući informaciju o protestu podrške Navaljnom planiranom za narednu subotu u Nižnjem Novgorodu – gradu na Volgi, istočno od Moskve.

Budući da gradske vlasti nisu dale dozvolu za demonstracije, on je pažljivo birao reči, opisavši lokaciju kao „mesto na koje ne smete da idete“.

Dodao je: „Putin zaista ne želi da idete tamo i zato nemojte!“

Ali to nije bilo dovoljno da spreči Roskomnadzor da odvede Tviter na sud i Tviter je na kraju obrisao tvit.

Sada je, za ruske korisnike, taj tvit zamenjen porukom na engleskom:

„Ovaj tvit od @… povučen je u Rusiji kao reakcija na sudski zahtev.“

Svuda drugde u svetu, tvit i dalje može normalno da se vidi.

Aleksej kaže da nije bio obavešten da je taj tvit povučen i da je za to saznao tek kad mu se obratio BBC.

On je izrazio čuđenje da je originalni tvit o protestu – onaj koji je on retvitovao – još uvek vidljiv.

Za razliku od njega, Aleksandar, politički aktivista iz grada Kostroma, severozapadno od Moskve, jeste dobio poruku u kojoj se kaže da je njegov tvit o protestu podrške Navaljnom uklonjen.

Njegova objava na VK na istu temu takođe je nestao, ali iako ga je Fejsbuk kontaktirao da mu kaže da su se vlasti žalile na njegovu objavu, oni je nisu uklonili.

Meta, Fejsbukova roditeljska kompanija, zato briše neke druge sadržaje.

U prvoj polovini 2021, ona je na zahtev ruskih vlasti uklonila 1.800 delova sadržaja na Fejsbuku i Instagramu.

U svom izveštaju o transparentnosti, kompanija je polovinu ovih okarakterisala kao „sadržaj povezan sa ekstremizmom“.

Ne kaže se koliko puta je odbila vladine zahteve.

Guglov izveštaj o transparentnosti takođe navodi da je on brisao sadržaje – ili rezultate pretraga ili video snimke na Jutjubu – posle prigovora ruskih vlasti.

Međutim, on sada uvažava više tih zahteva nego ranije.

Samo je 8 odsto njih odbijeno u prvoj polovini godine, za razliku od 50 odsto u istom periodu 2019. godine.

„Suvereni internet“

  • Andrej Lipov, 42-godišnji šef Roskomnadzora, jedan je od autora politike „suverenog interneta“, čiji je cilj da ruski internet učini nezavisnim od globalnog interneta i spreči da se on isključuje sa spoljne strane
  • Razvijen 2019. godine, obuhvata i novi sistem za ograničavanje i blokiranje saobraćaja uz pomoć Dubinske inspekcije paketa (DPI), metoda koji istražuje protok podataka na internetu
  • Ovaj alat omogućio je usporavanje Tvitera u martu 2021. godine

Rusija poseduje tehnička sredstva za blokiranje rada kompanija u čijem su vlasništvu društvene mreže i zakone koji daju opravdanje za to.

Oni mogu biti zakonski blokirani ako ne čuvaju lične podatke ruskih korisnika u Rusiji ili ako odbiju da obrišu štetni sadržaj – a od sledeće godine biće moguće blokirati ih i ako nemaju kancelariju u zemlji.

Do sada je ima samo Gugl (iako je opisuje kao „pravni entitet“, a ne kao kancelariju).

Jutjubu se trenutno preti da će biti blokiran iz odmazde zato što je ugasio kanale koje je koristila Rusija danas u Nemačkoj.

Međutim, Rusija je krajem prišle godine uvela i nove, mnogo veće novčane kazne za odbijanje da se obriše ilegalni sadržaj i u postupcima koji će se pred sudom naći 24. decembra.

Gugl i Meta bi mogli da budu kažnjeni i sa do 10 odsto njihovih godišnjih prihoda u Rusiji.

„To motiviše platforme“, izjavio je šef Roskomnadzora Andrej Lipov za Komersant.

„Još nismo posegnuli za tim kaznama, ali hoćemo.“

Meta još nije objavila visinu svojih prihoda u Rusiji, ali Guglovi prošlogodišnji iznosili su najmanje milijardu dolara, što čini mogućem da u njegovom slučaju kazna bude 100 miliona dolara.

Bivši zvaničnik Roskomnadzora, koji je želeo da ostane anoniman, za BBC je rekao da ove nove novčane kazne omogućavaju ruskim vlastima da udare zapadne kompanije tamo gde ih najviše boli.

I on kaže da je siguran da će to i učiniti.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend