02. nov 2020.

Snouden zatražio rusko državljanstvo, ali želi da zadrži američko

Bivši saradnik američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edvard Snouden, koga traži Vašington, rekao je danas da je podneo zahtev za rusko državljanstvo, tek pošto je dobio stalni boravak u Rusiji gde se nalazi od 2013. godine.

Foto: Laura Poitras / Praxis films (cc)

Tridesetsedmogodišnji Snouden objasnio je preko Tvitera da je tražio da zadrži svoje američko državljanstvo što je moguće posle nedavne promene ruskog zakona o državljanstvu i imigraciji.

Taj zahtev usledio je nekoliko dana pošto je njegova partnerka Lindzi Mils objavila da je trudna.

„Posle godina odvojenosti od naših roditelja moja supruga i ja nemamo nikakvu nameru da budemo odvojeni od našeg sina“, napisao je Snouden na Tviteru. Takodje je objasnio da on i njegova supruga žele da ostanu Amerikanci i da podižu sina u „skladu sa svim američkim vrednostima koje vole, uključujući slobodu izražavanja“.

Snoudenov advokat Anatolij Kučerena je 22. oktobra objasnio da je boravak Snoudenu produžen na neodredjeno vreme i da je to omogućeno zahvaljujući nedavnim izmenama ruskog zakona o imigraciji.

Snouden je do sada imao prvo na azil u trajanju od godinu dana, potom je dobio boravišnu dozvolu na tri godine, koja je produžena 2017.

Bivši saradnik američke NSA našao je utočište u Rusiji 2013. godine pošto je pobegao iz SAD. Snouden se u SAD suočava sa optužbama za špijunažu jer je otkrio globalni program prisluškivanja i praćenja koji je NSA sprovodila u SAD i širom sveta.

U avgustu je američki predsednik Donald Tramp rekao da će „baciti pogled“ na moguće pomilovanje Snoudena kome u SAD preti do 30 godina zatvora zbog optužbi za špijunažu.

Snouden kome je oduzet američki pasoš na zahtev Vašingtona stigao je u Moskvu u maju 2013. godine. Stigao je iz Hongkonga i sa namerom da se skloni u Latinskoj Americi. Na kraju je bio bolkiran u Rusiji gde je dobio azil.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend