22. mar 2022.

TikTok je bio mreža na kojoj plešu tinejdžeri, a onda je počeo rat u Ukrajini

Mnogi su invaziju na Ukrajinu nazvali prvim svetskim „TikTok ratom“, a stručnjaci kažu da je krajnje vreme da se platforma za kratki video – nekada poznata prvenstveno po opskurnim sinhronizacijama usana i plesnom izazovu – shvati ozbiljno.

Neki političari upravo to rade. U svom govoru, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je apelovao na „TikTokere” kao grupu koja bi mogla da pomogne u okončanju rata. Prošle nedelje, Džo Bajden je razgovarao sa desetinama popularnih korisnika aplikacije na prvom sastanku te vrste kako bi informisao influensere o sukobu u Ukrajini i o tome kako ga SAD rešavaju.

Ali čak i dok svetski lideri sve više legitimišu platformu, drugi je i dalje odbacuju kao neozbiljnu. Sastanak u Beloj kući bio je ismevan u subotu uveče i nemilosrdno ismejan na Tviteru, dok je republikanski senator Džoš Holi prekorio Bajdena što je tražio od „tinejdžera da rade njegov posao“.

Stručnjaci kažu da je ovakav pristup greška.

„Ljudi koji ovu mrežu ne razumeju dobro, stalno zanemaruju i umanjuju uticaj TikToka“, rekla je Ebi Ričards, nezavisni istraživač koji proučava aplikaciju. „Mnogi problemi koje danas viđamo sa njim proizilaze iz ove lažne ideje da je to samo aplikacija na kojoj plešu tinejdžeri.“

Više ni iskusni novinari ne mogu da razluče istinu od izmišljotina

Sadržaj u vezi sa Ukrajinom na TikTok-u eksplodirao je otkako je otpočela ruska invazija 24. februara, a video snimci sa oznakom #Ukrajina premašili su 30,5 milijardi pregleda do 17. marta. U jednom izveštaju Njujork Tajmsa otkriveno je da, proporcionalno, sadržaj o Ukrajini na TikTok-u po pregledima nadmašuje onaj na drugim platformama, nekad i dvostruko.

Sa tim dramatičnim usponom došao je i priliv lažnih vesti i dezinformacija. Pojedini video snimci nepovezanih eksplozija su objavljeni kao da su iz Ukrajine, a nisu. Mediji učitani iz video igrica predstavljeni su kao snimci događaja iz stvarnog života. Ruska propaganda postala je viralna pre nego što je mogla da bude uklonjena.

„Od početka sukoba videli da je TikTok strukturno nekompatibilan sa potrebama trenutka u vezi sa dezinformacijama“, dodala je Ričards.

TikTok ima niz karakteristika koje ga čine jedinstveno podložnim takvim problemima, navodi se u radu koji je objavio Harvardski centar za medije.

Njegove osnovne karakteristike koje se koriste za „remiksovanje“ medija, omogućavajući korisnicima da postavljaju video snimke i zvučne klipove bez potpisivanja porekla, navodi list, što otežava kontekstualizaciju i proveru video zapisa. Ovo je stvorilo digitalnu atmosferu u kojoj je „teško – čak i iskusnim novinarima i istraživačima – da razluče istinu od glasina, parodije i izmišljotina“, dodali su istraživači.

Karakteristike dizajna unutar aplikacije, kako piše Gardijan, takođe stvaraju lak put za dezinformacije, dodaju istraživači. Korisnici objavljuju uglavnom pod pseudonimima; datum otpremanja za video snimke nije vidljivo prikazan, što komplikuje pokušaje kontekstualizacije sadržaja; a struktura vesti – sa svakim video zapisom koji zauzima ceo ekran korisnika – otežava traženje dodatnih izvora.

Za razliku od Fejsbuka, gde je korisnikov fid ispunjen prvenstveno sadržajem prijatelja i ljudi koje poznaju, TikTok-ova stranica „za vas“ je uglavnom sadržaj od stranaca koji su određeni ne tako transparentnim algoritmom kompanije.

I što se platforma više oslanja na algoritme, a ne na hronološki izvor vesti, to može biti podložnija pogrešnim i dezinformacijama, kažu stručnjaci. To je zato što algoritmi favorizuju sadržaj koji dobija više angažovanja.

Ova pitanja su još komplikovanija kada se uzme u obzir starost i veličina TikTok-a. Aplikacija je relativno mlada, pokrenuta je 2016. godine i brzo je porasla na 130 miliona u Sjedinjenim Državama i više od milijardu širom sveta. Iako je manja od Fejsbuka, koji ima 230 miliona korisnika u SAD, platforma se suočava sa sličnim problemima koje imaju druge mreže.

Uloga influensera na dešavanja u Ukrajini

Na mnogo načina TikTok je daleko osetljiviji na kritike od svojih prethodnika, uključujući gigante društvenih medija kao što je Fejsbuk. Ali dok kompanija pokušava da označi lažne vesti, obuzdavanje dezinformacija u masovnim razmerama postaje komplikovanije nego ikad kako moć uticajnih ljudi raste.

Dobro praćeni nalozi imaju ogroman uticaj na to koje medije koriste njihovi pratioci, bez obzira na to koliko stvarno imaju stručnost u datoj oblasti.

Studije pokazuju da je veća verovatnoća da će potrošači verovati preporuci nekoga koga prate na društvenim mrežama nego tradicionalnoj reklami, a isto važi i za informacije koje se dele na mreži.

„Influenceri imaju veliki podsticaj da uđu u diskurs o najnovijim vestima ili tekućoj krizi, pošto oviakve objave mogu doneti još pratilaca za profile korisnika; čak i jedan viralni video može da popularizuje nalog“, navodi Gardijan.

U međuvremenu, postoji vrlo malo provera i ravnoteže u pogledu toga kako oni funkcionišu u onlajn medijskom prostoru, rekao je Drajfus, napominjući da rade u sličnim medijskim prostorima kao novinari sa daleko manje obučenosti ili medijske pismenosti, kao što je kako da provere lažne tvrdnje da čak i iskusni istraživači se bore da otkriju.

„Ne postoji formalna odgovornost za influensere i oni se često služe samo hirovima svojih pratilaca“, rekao je Drajfus.

Stručnjaci kažu da je hitno da zakonodavci i šira javnost ozbiljno shvate ovaj sukob ogromnog uticaja sa malo odgovornosti.

Sa svoje strane, uticajni ljudi takođe prepoznaju moć koju imaju. Jedna 18-godišnja TikTok zvezda sa više od 10,5 miliona pratilaca rekla je za Vašington post da sebe vidi kao „dopisnika Bele kuće za Gen Z“ koji je tu da „prenosi informacije na svarljiviji način“.

TikTok je već preduzeo neke korake

TikTok se, kao i mnoge druge platforme, trudio da održi korak sa poplavom dezinformacija o ratu u Ukrajini.

Ovo se radi kombinacijom algoritama i ljudskih moderatora za upravljanje platformom, rekla je portparolka Džejmi Favaca za Gardijan. Moderatori govore više od 60 jezika i dijalekata, uključujući ruski i ukrajinski.

„Nastavljamo da reagujemo informacije vezane za rat u Ukrajini i ulažemo u bezbednosne resurse kako bismo otkrili nove pretnje i uklonili štetne dezinformacije“, dodao je Favaca.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend