Red propagande, red rijalitija: REM pokušava da izbaci obavezu prikazivanja dečjeg, obrazovnog i kulturnog programa 
Gruhonjić: Ovo je najtraumatičnije iskustvo koje smo moja porodica i ja imali. Biće nam potrebna stručna pomoć da ga prevaziđemo 
Dezintegracija javnosti preko TV dnevnika: Gledaoci žive u različitim simboličkim realnostima 
Članovi Saveta REM-a neprikosnoveni i nezavisni u kršenju zakona i neradu, nova ovlašćenja direktora tu ne mogu ništa da promene 
Preminuo Milivoje Miša Pantović 
Direktor CINS Branko Čečen izjavio je u Novom danu, govoreći o konkursu za direktora RTS da je "neverovatno da ne može da se nađe osoba koja može da zameni Bujoševića". "Čini se da je režimu strašno važno koja poslušna osoba će da bude direktor RTS, jer su očigledno vremena nestabilna, tako da im je jako važno ko će da sedi tamo, a čini se da ne mogu da nađu adekvatnu osobu", kaže on.
Na razvijanju odnosa medija sa svojim korisnicima, publikom, u Srbiji tek počinje da se radi.
Država koristi aparat sile za pritisak i obračun sa novinarima, kaže urednik portala KRIK Stevan Dojčinović, a programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović smatra da akcija Uprave za sprečavanje pranja novca protiv NVO i medija pokazuje da je država oteta i zarobljena i da je na njenoj meti svako ko je kritikuje.
Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana i od banaka zatražila uvid u sve njihove transakcije od 1. januara 2019. Na tom spisku, nazivom organizacije ili ličnim imenom i prezimenom i matičnim brojem nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja.
Izveštavanje medija tokom vanrednog stanja bilo je katastrofalno i potpuno disfunkcionalno, dok je kod provladinih medija bilo suženo, jadno i bez ikakvih detalja, izjavio je FoNetu direktor Centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Branko Čečen.
Pre pet dana, Vlada Srbije je donela Zaključak pod brojem 1295 (objavljen u Službenom glasniku juče), koji kaže da opštine i gradovi, kao ni medicinske ustanove, ne smeju da iznose informacije o epidemiji, već samo Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Obratite, međutim, pažnju na to šta se još kaže u Zaključku: „Obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama koje se odnose na lečenje bolesti COVID-19 (...) , data javnosti od strane neovlašćenih lica ne mogu se smatrati tačnim ni proverenim, uz mogućnost primene propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja”.
U osmoj, završnoj epizodi serijala "Stop korupciji", bavimo se istraživačkim novinarstvom, koje je u Srbiji postalo poslednji stub odbrane od ovog društvenog problema. Bez institucija koje treba da se suprotstave korupciji, bez političke volje za tu borbu, novinari nastavljaju da profesionalno rade svoj posao, otkrivaju aferu za aferom i ukazuju javnosti na sve veće probleme u Srbiji. Za Glas Amerike govore Slobodan Georgiev (BIRN), Branko Čečen (CINS), Filip Švarm (Vreme) i Vuk Cvijić (NIN).
Na koji način novinari otkrivaju korupciju i afere u vlasti? Zbog čega ne reaguju policija, tužilaštvo i sudstvo? Zašto o tome ćuti RTS, a tablodi proglašavaju novinare BIRN-a, CINS-a i KRIK-a izdajnicima i stranim plaćenicima?
Istraživanje Rojters Tompson instituta za novinarstvo kaže da nam je loše. Što mi znamo, ali volimo da i oni ukapiraju
Nakon što su provladini tabloidi Srpski telegraf i Informer, kao i sajt tabloida ALO u četvrtak su na naslovnim stranama objavili ispovest Ninoslava Jovanovića, višestruko osuđivanog silovatelja sada osumnjičenog za silovanje i zlostavljanje maloletnice M.K, oglasilo se Ministarstvo kulture i informisanja ocenom da takve naslovne strane pojedinih tabloida "predstavljaju samo dno medijskog nemorala i bestidnosti" i da su "pređene sve granice neljudskog postupanja u odnosu na interese maloletnog lica i njegovih roditelja, koji su već previše patili da bi im neki medijski lešinari bez skrupula i protivno zakonu kopali po vrućim ranama".
Emisija „Napadi na novinare“ govori o tome sa čim se suočavaju novinari koji dobijaju pretnje ili su doživeli fizički napad zbog tema o kojima pišu.
"Svi uzbunjivači su gadno stradali, na toj temi se nije proslavila ni prethodna vlast. Ovakvim hapšenjem Aleksandra Obradovića su pređene granice. Zloupotrebljen je aparat sile protiv čoveka koji ukazuje na korupciju, to je granica koja nije smela da bude pređena. Diskreditovana je vlast, ali i tužilaštvo i sudstvo", kaže direktor Centra za istraživačko novinarstvo Branko Čečen.
Hapšenje čoveka iz Krušika koji je dostavio dokumentaciju i razotkrio aferu sa ocem ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića jedan je od najtužnijih momenata u istoriji istraživačkog novinarstva u Srbiji, izjavio je FoNetu urednik u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) Branko Čečen.
Primera netransparentnog bogaćenja ljudi iz vrha države i njihovog okruženja ima mnogo, a jedan od najsvežijih je, prema oceni istraživačkih novinara koji su sinoć gostovali u "Utisku nedelje", slučaj oca ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića - Branka Stefanovića.
“Uzroci neslobode izražavanja u Srbiji su u privatnim interesima povelike grupe ljudi koja pljačka zemlju”, kaže u intervjuu za Glas Amerike Branko Čečen direktor nevladinog Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS). Čečen, nagrađivani urednik i novinar nevladine organizacije specijalizovane za istraživanje sumnji na korupciju, kriminal i kršenje javnog interesa, ukazuje da su, kako ih označava, zarobljeni mediji garant dugoročne vladavine Srpske napredne stranke.
Reakcije medija i nevladinog sektora povodom izjave Aleksandra Martinovića da od institucija traže "bezbednosno osetljive podatke"
Ispred Tužilaštva za visokotehnološki kriminal u Beogradu, u organizaciji nedeljnika Vreme, stotinak okupljenih pozvalo je zaposlene u toj instituciji da se „prihvate svog posla“ i reaguju zbog sad već svakodnevnih pretnji koje se upućuju novinarima.
Govoreći o novinarki Srpskog telegrafa koja je dala otkaz jer nije htela da piše "pljuvački" tekst o Draganu Bjelogrliču, direktor Centra za istraživačko novinarstvo Branko Čečen. je u Novom danu televizije N1 rekao da kada neko da ostavku iz tih razloga u tabloidu to je fantastičan signal.
Jedan deo srpskih medija nastoji da ide u budućnost, drugi spokojno obitava u prošlosti uveren u ispravnost svoje stare dobre „škole novinarstva“ i vernost starih korisnika (uprkos poslovnim gubicima), dok treći kreira eksploziju uništenja uloge medija u društvu, poverenja korisnika i zdravog razuma kao vrednosti.
