Alpac Capital bi da što pre preuzme upravljanje nad nezavisnim medijima u Srbiji 
Cviljenje novinarstva 
Odobrenje za prodaju N1 i Nove daje Vlada Luksemburga: Čemu žurba sa smenama direktora kad kupovina nije završena? 
Telekom Srbija, partner MAGA sveta u Poljskoj 
Kakvi mediji, takva demokratija: Spajanje Paramaunta i Vorner brosa 
Od 22 izabrana medija nacionalnih manjina u Srbiji, koji medijske sadržaje objavljuju na jednom ili dva jezika, 16 svakodnevno objavljuje sadržaje na društvenoj mreži Fejsbuk, pokazalo je istraživanje Komšijskih novosti (www.komsijskenovosti.rs).
„Sve ću vas poklati… i sve po kući u ženskoj obući od kolevke i kreveca pa do ispod zemlje.“ „Šta biste vi sa njim, verovatno biste ga ubili? A ne, odveo bih ga u planinu, pa komad po komad…” „Ovo je za batine.“ „Fašistički vepru, nećemo ti dvaput reći, na ražnju ćeš se peći!“ „Voleo…
Uskoro ćete moći da odredite ko može, a ko ne može da se svojim komentarima uključi u raspravu na Tviteru
Na društvenim mrežama mogu se naći montirane fotografije, fotografije iz ranijih šumskih požara, pa i lažne karte požarišta.
Poznati, priznati i lajkovani - ko to ne želi? U internetu se lako i jeftino mogu kupiti lajkovi za postove. To je međutim prevara koja krije mnoge opasnosti.
Mađarska agencija za zaštitu konkurencije naložila je Fejsbuku da plati 1,2 milijarde forinti ili nešto manje od četiri miliona dolara zbog zavaravanja korisnika, što je najveća ovakva kazna izrečena u toj državi.
Posle potpune zabrane političke promocije i oglašavanja, društvena mreža Twitter uvodi i nova pravila.
Srednjoškolci koriste tradicionalne medije i svesni su njihovih dobrih i loših strana, ali smatraju da nema dovoljno kvalitetnog sadržaja i programa za decu.
Oluka Tvitera da zabrani političko oglašavanje na globalnom nivou podelila je američke političke tabore koji se pripremaju za predsedničke izbore 2020, ali i ukazala na razlike te društvene mreže u odnosu na Fejsbuk koji se protivi zabrani objavljivanja političkih oglasa od kojih samo u narednoj godini očekuje prihod veći od milijardu dolara, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE) pisanje svetskih medija.
Udruženje novinara Srbije (UNS) je u bazi za 2019. godinu od ukupno 75 slučaja napada i pritisaka na novinare i medijske radnike evidentiralo 20 pretnji, jezika i govora mržnje i vređanja kolega na društvenim mrežama, u čemu prednjače političari.
Krajem prošlog mjeseca u Dnevnom avazu je objavljen kratki tekst u kojem je navedeno da učiteljica Dijana Pelidija, koja je zaposlena u osnovnoj školi Čengić Vila 1 u Sarajevu, na svom Facebook profilu objavljuje slike sa šajkačom. Objava od dvije rečenice sadrži screenshot koji ukazuje na to da je Pelidija zaposlena u toj školi kao radnica u produženom boravku i fotografiju učiteljice sa šajkačom na glavi.
Konferencija Asocijacije medija "Prava mera medija": Najveći broj građana Srbije i dalje se informiše pomoću televizije, odnosno 82,6 odsto, dok se na sajtovima informiše više od 56 odsto ispitanika, a na društvenim mrežama skoro 40 odsto.
Društvena mreža Tviter, osim za građane, važan je kanal komunikacije za političare širom sveta, a izvor informacije za novinare. Novinarima, društvene mreže daju slobodu, koju njihov medij, ograničen određenim konceptom i uređivačkom politikom, ipak isključuje. Profesor Fakulteta političkih nauka Veselin Kljajić kaže da su društvene mreže gurnule u drugi plan osnovne postulate novinarstva.
Postoji jedna često citirana rečenica trećeg američkog predsednika Tomasa Džefersona o važnosti slobodne štampe za stabilnost novoformiranih SAD: „Da je na meni da odlučim da li bi trebalo da imamo vladu bez novina ili novine bez vlade“, napisao je jednom kolegi, a onda odgovorio: „Ne bih oklevao ni za trenutak da se založim za ovo drugo“. Skoro uvek…
Zbog citata iz svetskog bestselera Serotonin francuske književne zvezde Mišela Uelbeka, objavljenog na Fejsbuk stranici izdavačke kuće Booka, najveća društvena mreža zabranila je oglašavanje na svim stranama koje je otvorio direktor te kuće Ivan Bevc. Prema Fejsbuku, post nije bio u skladu sa standardima oglašavanja.
Oni na društvenim mrežama imaju dva miliona pregleda. Oni su mačke i oni duže mogu pod vodom, nego pod mržnjom. Njihov vitalni nacionalni interes su godišnji odmor i kvalitetno obrazovanje, mirno spavaju jer nikog ne mrze, svaki korak im je bitan kada grade mir, a razlike su manje, što su bliže drugačijima. To su samo neke od parola koje „mačka“, odnosno projekt CAT, promoviše na društvenim mrežama.
Tviter r je postao glavno međunarodno „virtuelno bojište“ kada su u pitanju političari, partije, pa i cele države. Nije retkost ni da se vojni napadi, političke deklaracije, kao i izborne strategije i rezultati prvo objave na – Tviteru.
Donji dom francuskog parlamenta usvojio je nacrt zakona o borbi protiv mržnje na internetu kako bi razne onlajn platforme usvojile uklonile takve sadržaje.
Skoro polovina svetskog stanovništva (3,48 milijardi ljudi) koristi društvene mreže pokazalo je istraživanje Digital 2019.
Smatra se da je izveštaj Rojtersovog instituta za proučavanje novinarstva bez premca po sveobuhvatnosti i kvalitetu. Iako Srbija nije obuhvaćena, talasi svakog digitalnog trenda zapljusnu i obale našeg medijskog ostrva i glavni zaključci i rezultati vrlo su relevantni i za nas, ili će to uskoro biti
