Reporteri: U Srbiji predsednik novinare zove teroristima, a vlast se ponaša kao da već ima zakon o stranim agentima 
Evropska komisija zažmurila na stanje u medijima, pokušava da nagradi Srbiju otvaranjem klastera 
Nagrada za lojalnost: Prorežimskim medijima milioni od Ministarstva informisanja 
Sinhronizovane kampanje i milionske dotacije iz budžeta: Kako funkcioniše mreža lokalnih prorežimskih portala u Vojvodini 
Da li nam uopšte treba javni servis i šta uraditi sa RTS-om nakon smene vlasti? 
Čudna fotografija kruži internetom: da li je Vladimir Putin zaista ponizno klečao pred Sijem Đinpingom? Tvrdi se da je fotografija snimljena tokom Sijeve posete Moskvi – ali ta slika je lažna.
"Srpska zemlja glavama se plaća" i "Sloboda ili smrt". Tog tipa su najčešće poruke na profilima koji se na društvenim mrežama deklariraju kao ravnogorske i četničke grupe u Bosni i Hercegovini (BiH).
Francuska vlada planira da reguliše komercijalni rad influensera na društvenim mrežama kako bi osigurala njihovu veću bezbednost i sigurnost njihovih korisnika, rekao je francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer, prenosi portal Euractiv.rs.
Informaciono okruženje kojim upravlja umrežena algoritamska infrastruktura, dovelo je do fundamentalnih promena u produkciji i distribuciji medijskog sadržaja, zbog čega mediji moraju da tragaju za novim modelima ekonomske održivosti, dok kvalitet javnog informisanja opada.
Plaćanje za dobijanje bedža ili “plave kvačice” koja potvrđuje autentičnost profila je opasan alat i treba ga povući, kazali su iz Reportera bez granica (RSF), komentarišući odluku kompanije Meta da, slijedeći primjer Twittera, pokrene plaćenu uslugu provjere identiteta za njene društvene mreže Facebook i Instagram.
Video snimak ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog na kojem govori o tome šta NATO treba da uradi kako bi odvratio Rusiju od upotrebe nuklearnog oružja, ponovo se deli na društvenim mrežama sa pogrešnim prevodom. Zelenski nije pozvao NATO da izvrši nuklearni napad na Rusiju, već rekao da bi Alijansa preventivnim merama, poput uvođenja sankcija i oružane pomoći, trebalo da onemogući Rusiji da koristi nuklearno oružje.
Ko je sve danas influenser i kakav uticaj imaju na mlade ljude? Treba li vam samo dobra volja ili ipak i "haslerski univerzitet"? Ako on uopšte i postoji. Onaj za koga znamo sigurno da postoji, kao i njegov ogroman uticaj širom sveta, jeste bivši kik bokser i influenser Endrju Tejt, nedavno uhapšen pod optužbama za silovanje, trgovinu ljudima i organizovani kriminal.
Internet u Srbiji svakog dana koristi 86 odsto dece i tinejdžera od devet do 17 godina. Youtube, Tiktok, Instagram i Snapchat mediji su koji mladi razumeju, a influenseri su osobe sa kojima se poistovećuju. Ipak, roditelji, budite na oprezu! Pored prilika internet stvara i brojne rizike. Na Međunarodni dan bezbednosti na internetu razgovarali smo sa našim najmlađim sugrađanima - kome najviše veruju i šta najčešće gledaju na mrežama.
Bilo koji veći događaj ili dešavanje na domaćoj političkoj sceni ne prolazi bez refleksije na društvenim mrežama i obrnuto. Nakon napete komemoracije Mare Buneve u Skoplju, provokativnih i uvredljivih izjava Angela Džambaskog prema Makedoniji i incidenta sa Hristijanom Pendikovim, društvene mreže i mediji preplavljeni su govorom mržnje, lažnim vestima i stranom propagandom, što, prema insajderima, izaziva nasilja i dalje produbljuje podele među građanima po svim osnovama.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je za RTS da građani iz godine u godine podnose sve više pritužbi na zloupotrebu podataka o ličnosti, kao i da postaju svesniji njihovog značaja. Poručuje i da je lične podatke potrebno čuvati, poput vrednih stvari koje posedujemo.
Nedavna istraživanja sugerišu da je „prebunking” kroz „psihološku vakcinaciju”, čiji je cilj povećanje sposobnosti ljudi da identifikuju uobičajene tehnike dezinformisanja, deo rešenja u borbi protiv lažnih vesti i dezinformacija.
Endrju Tejt, kontroverzni britansko-američki influenser uhapšen u Rumuniji pod optužbama za trgovinu ljudima, organizovani kriminal i silovanje, opisao je sebe kao „apsolutnog ženomrsca", dodavši da „ne postoji način da budete ukorenjeni u realnosti a da ne budete seksista".
Medijska scena je rovovska, mediji su se ušančili, zauzeli dve strane i bore se za ko zna čije i ko zna kakve interese, izjavio je FoNetu pisac i novinar Milan Aranđelović, koji smatra da istinu niko nije ni ubio, ni ranio, već da ona leti nad ničijom zemljom poput leptira između rovova i nikoga ne interesuje.
Američki kongresmeni planiraju da zabrane TikTok na mobilnim telefonima zvaničnika jer preti nacionalnoj bezbednosti, dok su mnoge savezne države to već učinile, pa je ta društvena mreža u osetljivom položaju u SAD gde je upitna i sama njena prisutnost.
Ako vas zanima kako smo se povezivali s drugim ljudima na internetu 2004, 2010, 2017. ili u bilo kom drugom trenutku od nastanka društvenih mreža do danas, a zamorno vam je da posmatrate tabele i tražite odgovarajuće podatke, sledeći animirani video daće vam odgovor koji tražite, piše City Magazine.
Građani Srbije najviše vremena provode uz društvene mreže, dok se gledanost televizije u poređenju sa prošlom godinom povećala za dvadeset i više minuta dnevno, pokazalo je istraživanje Centra za slobodne izbore i demokratiju u okviru programa „Nove pismenosti“.
Političari i političke stranke u Srbiji troše stotine hiljada evra na promociju na društvenim mrežama Fejsbuk i Instagram, a ta oblast oglašavanja nije zakonom regulisana, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Otkako je Elon Musk prošle nedelje kupio Tviter, neki od korisnika aplikacije zatražili su novi dom i otkrili da nema mnogo sjajnih opcija, jer suosnivač Tvitera Džek Dorsi još testira aplikaciju Bluesky, ali su ipak uspeli da nađu jednu – Mastodon, piše Gardijan.
Dok za decu i tinejdžere postoje brojne kampanje i savetovališta kako da se zaštite u digitalnoj sferi, odrasli koji trpe brojne uvrede, uhođenja, vređanja, ismevanja, političke prozivke ili seksualna uznemiravanja nekada su, čini se, ostavljeni sami sebi.
Internet je novo mesto gde nastaju žargoni. Profesor Vlado Đukanović, lingvista izjavio je za RTS da društvene mreže doprinose širenju žargona, kao i da takav uticaj na jezik nije viđen ranije u istoriji, kao u poslednjih tridesetak godina.
