20. apr 2023.

Ruske dezinformacije prepoznate u samo jedan posto slučajeva

Društvene mreže samo u jedan posto slučajeva prepoznaju ruske lažne naloge koji šire lažne vesti i dezinformacije o ratu u Ukrajini, navodi se u dokumentima procurelim iz Pentagona.

Foto: © Vyacheslav Argenberg / http://www.vascoplanet.com/, CC BY 4.0 , via Wikimedia Commons

U tajnim dokumentima iz Pentagona, koja su se pojavila na platformi Discord, navedene su tvrdnje operatera ruskih lažnih naloga da ih platforme društvenih mreža na kojima šire ruske dezinformacije i propagandu prepoznaju samo u jedan odsto slučajeva.

U dokumentima se navodi da je ta ruska mreža dezinformisanja poznata kao „Fabrika”.

Tvrdnja je detaljno opisana u analizi efikasnosti Rusije u širenju svoje propagande na platformama,  uključujući Tviter, TikTok, Telegram i Jutjub.

Dokument, u koji je uvid imao američki Vašington post i koji nudi retku iskrenu procenu američkih obaveštajnih službi o ruskim operacijama dezinformisanja, nema datum, ali se odnosi na internet aktivnosti krajem 2022. godine.

Čini se da su ga pripremili Združeni generalštab Vojske SAD, Američka komanda za sajber odbranu i Evropska komanda američke vojske, koja upravlja vojnim aktivnostima SAD u Evropi.

Dokumenti se pozivaju na obaveštajne signale, koji uključuju i prisluškivanje, ali se ne navode izvori za zaključke izvedene u njima.

Kako se navodi, mreža „Fabrika” je deo ruskog glavnog naučno-istraživačkog računarskog centra, koji radi direktno za predsedničku administraciju i čiji je cilj da se poboljša rad na širenju dezinformacija.

Centar je krajem 2022. radio na usavršavanju mreže „Fabrika”, navodi se u analizi, u kojoj se zaključuje da će „napori verovatno poboljšati sposobnost Moskve da kontroliše svoje domaće informaciono okruženje i promoviše proruske narative u inostranstvu“.

Analiza je pokazala da je „Fabrika” bila uspešna, iako su zapadne sankcije Rusiji i ruska cenzura društvenih medija u zemlji predstavljale dodatne poteškoće.

„Botovi pregledaju neki sadržaj, ’lajkuju’, pretplate se i ponovo ga postavljaju. Manipulišu brojem pregleda kako bi sadržaj bio vidljiviji u rezultatima pretrage i listama preporuka“, navodi se u rezimeu.

Dodaje se da u drugim slučajevima „Fabrika” šalje sadržaj direktno običnim korisnicima nakon što prikupi njihove detalje, kao što su adrese elektronske pošte ili brojevi telefona iz baza podataka.

Nakon pokušaja Rusije 2016. godine da se umeša u predsedničke izbore u SAD, platforme društvenih mreža postale su strože kada je u pitanju verifikacija korisnika, pa su uvele i telefonske brojeve.

Rusija je odgovorila, u najmanje jednom slučaju, kupovinom SIM kartica na veliko, što je funkcionisalo sve dok društvene mreže nisu uočile obrazac.

Rusi su se sada okrenuli kompanijama koje mogu da pribave manje uočljive telefonske brojeve, kaže se u dokumentu.

U obaveštajnom dokumentu se ističe da su ciljevi ruske kampanje uticaja uključivali demoralisanje Ukrajinaca i stvaranje podela među zapadnim saveznicima.

U drugom strogo poverljivom dokumentu iz iste riznice Discorda govori se o šest konkretnih kampanja uticaja koje je nova ruska organizacija, Centar za specijalne operacije u sajber prostoru, planirala za ovu godinu.

Nova grupa uglavnom cilja na regionalne saveznike Ukrajine, navodi se u tom dokumentu.

Te kampanje su uključivale širenje ideje da američki zvaničnici skrivaju neželjene efekte vakcine, sa namerom da podstaknu podele na Zapadu.

Druga kampanja se fokusirala na tvrdnju da ukrajinska brigada Azov deluje kazneno u istočnom regionu Donbasa.

Treća kampanja bila je usmerena na to da Letonija, Litvanija i Poljska žele da pošalju ukrajinske izbeglice nazad u borbu, da ukrajinska služba bezbednosti regrutuje zaposlene u Ujedinjenim nacijama za špijuniranje, te da Ukrajina koristi operacije uticaja protiv Evrope uz pomoć NATO-a.

Završna kampanja ima za cilj da otkrije identitete ukrajinskih „informacionih ratnika”, ljudi na suprotnoj strani propagandnog rata koji traje uporedo sa borbama u Ukrajini.

Stučnjaci: Tvrdnje ruskih specijalaca za dezinformisanje verovatno preuveličane 

Otkrića o poboljšanim sposobnostima Rusije da širi dezinformacije dolaze nakon što su vlasnik Tvitera Elon Mask i pojedini republikanci u Kongresu optužili saveznu vladu da je u dosluhu sa tehnološkim kompanijama, kako bi zajedno potisnuli desničarske i nezavisne stavove, tako što su previše naloga označavali kao naloge koji pokušavaju da šire ruski uticaj.

Stručnjaci za obaveštajnu i tehnološku bezbednost sa kojima je razgovarao Vašington post upozorili su da je ruska agencija, čije su tvrdnje bile osnova za procureli dokument, možda preuveličala svoju stopu uspeha od samo jedan odsto otkrivenih naloga.

Ali čak i da su lažni nalozi Rusije izbegli otkrivanje u 90 odsto slučajeva umesto u 99 odsto, kako se navodi u dokumentima, to bi ukazivalo da je Rusija postala mnogo veštija u širenju svojih stavova nego 2016. godine.

Tada je Rusija kombinovala bot naloge sa ljudskim propagandistima i hakovanjem kako bi uticala na tok američkih predsedničkih izbora, kažu stručnjaci.

„Da sam ja američka vlada, shvatio bih ovo ozbiljno, ali smireno“, rekao je za Vašington post bivši šef britanske agencije za sajber odbranu.

Tomas Rid, stručnjak za dezinformacije i profesor na Univerzitetu Džon Hopkins, rekao je za Vašington post da Gugl, Meta i druge platforme društvenih mreža pokušavaju da zaustave ruske dezinformacije, ali da se Rusija trudi da bude još efikasnija.

On je dodao da je tvrdnja od jedan odsto verovatno preuveličana ili obmanjujuća.

Ministarstvo odbrane SAD odbilo je da komentariše. TikTok, Tviter i Telegram, svi navedeni u dokumentu kao mete ruskih informativnih operacija, takođe nisu odgovorili na zahtev za komentar.

Malo se zna o algoritmima društvenih mreža 

Prosečan korisnik interneta provodi više od dva sata dnevno na društvenim mrežama.

Internet je zato postao možda i vodeće mesto za dijalog i rasprave o aktuelnim događajima, kulturi i politici.

Samim tim, ono što možemo da vidimo i pročitamo na društvenim mrežama dobija na važnosti.

Ali malo se zna o tome kako se određeni deo sadržaja prikazuje korisnicima.

Velike tehnološke kompanije su tajnovite u vezi sa algoritmima koji pokreću njihove sajtove, dok marketinške kompanije i vlade koriste influensere i automatizovane alate da prosleđuju poruke svih vrsta.

Analiza efikasnosti Rusije u širenju propagande na Tviteru, Jutjubu, TikToku i Telegramu i drugim društvenim mrežama obuhvata aktivnosti koje su se desile krajem 2022. godine i navodno je bila predstavljena američkim vojnim zvaničnicima prethodnih meseci.

Deo je dokumenata koji su cirkulisali na platformi Discord, a do kojih je došao i Vašington post.

Desetine visoko poverljivih dokumenata procurilo je na internetu, otkrivajući aosetljive informacije namenjene visokim vojnim i obaveštajnim zvaničnicima.

Pripadnik Nacionalne vazduhoplovne garde Džek Tešeira osumnjičen je za odavanje poverljivih obaveštajnih podataka, za šta mu preti kazna do 15 godina zatvora.

Autor je menadžer za zaštitu podataka o ličnosti

Ostavite komentar

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Send this to a friend