Funkcionerska kampanja, političko oglašavanje, predstavljanje izbornih lista i kandidata u programima TV i radio stanica, obaveze javnih servisa, samo su neka od pitanja koja moraju biti dobro regulisana da bi se obezbedili ravnopravni medijski uslovi za sve učesnike predizborne kampanje
Razvoj veštačke inteligencije omogućio je pojavu videa za koje je danas i profesionalcima nemoguće da prepoznaju da li su lažni. Posledice mogu biti zastrašujuće: u trenutku kada lažni snimci počnu da se pojavljuju na televizijama, otvoriće se ogroman prostor za predstavljanje istine kao laži i laži kao istine, i publika će izgubiti poverenje u medije
Mišljenja koja formiramo o događajima kojima nismo prisustvovali ili ljudima koje lično ne poznajemo, zahvaljujući medijima, koji nas o tome obaveštavaju, su zapravo gledišta medija o tim ličnostima i događajima. Naše je samo da prihvatimo ili ne prihvatimo ta gledišta. Bez kritičkog mišljenja čitaoci će svakako prihvatiti svako gledište koje im mediji prezentuju.
Početak kampanje pokazuje da, što se tiče promocije jednog kandidata, u Srbiji postoje mediji jednaki onima u Azerbejdžanu ili Mjanmaru, piše u autorskom tekstu za DW Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja.
Bivša članica Saveta REM-a Gordana Suša kaže, povodom najave REM-a da neće raditi monitoring medijskog sadržaja tokom kampanje, da je zakon precizan i da REM ne bi trebalo da radi u interesu partije već javnosti.
Regulatorno telo za elektronske medije potvrdilo za Insajder.net da nije donelo posebnu odluku o praćenju predsedničkih izbora, već će nadzor vršiti po prijavama građana o uočenim nepravilnostima.
Pre tri dana, u sredu veče, Sputnjik je na sajtu objavio kako ekskluzivno saznaje da će se aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić kandidovati na predstojećim predsedničkim izborima. Vest koju je Sputnjik objavio u 21.42, objavio je brzo i sajt televizije N1, u 21.47, sa izmenom koja je zabeležena u 21.54, i naveo da nezvanično saznaje da je tu odluku Nikolić doneo na proslavi rođendana.
