30. sep 2018.

Kako čitamo i razumemo elektronske medije

Mišljenja koja formiramo o događajima kojima nismo prisustvovali ili ljudima koje lično ne poznajemo, zahvaljujući medijima, koji nas o tome obaveštavaju, su zapravo gledišta medija o tim ličnostima i događajima. Naše je samo da prihvatimo ili ne prihvatimo ta gledišta. Bez kritičkog mišljenja čitaoci će svakako prihvatiti svako gledište koje im mediji prezentuju.

Naša percepcija, društvenih, političkih dešavanja i uopšte sveta oko nas, najvećim delom potiče od informacija koje dobijamo posredstvom medija.

Stoga je medijska pismenost izuzetno bitna. Na žalost, mogu slobodno reći da je kod nas medijska pismenost na niskom nivou.

Domaći prosečan čitalac elektronskih medija nikad ne proverava verodostojnost informacija. Retko kad proveri ime autora ili izvor informacije i dali se ista informacija pojavljuje barem na još par medija. Nije u stanju da razlikuje spin od relevantne informacije. Čak i ako je u tekstu naglašeno da je recimo u pitanju satira, naš čitalac će tekst doživeti kao istinitu informaciju. Autorski tekstovi u kojima su izneti lični stavovi, se retko kad kritički posmatraju. Bezbrojni su primeri zaveroloških teza, tekstova i video klipova, koji se vrte po društvenim mrežama, u koje se veruje kao u istinu istinsku, bez trunke kritičnosti. Bitno je samo da je „vest“ dovoljno senzacionalna ili provokativna pa da postane opsesija miliona korisnika društvenih mreža.

Druga strana medalje naše medijske nepismenosti je kritizerstvo medija. Polazi se od pretpostavke da svi mediji bezuslovno lažu, te da prosto ne postoji pouzdan izvor informacija. Čitaoci se, u potrazi za „istinitim“ izvorom informacija, oslanjaju na društvene mreže, koje su zapravo preplavljene trolovima, i tu traže i nalaze, ono što prepoznaju kao „istinite“ informacije. Na žalost, te i takve informacije, koje gode kritizerima, su po pravilu još veće dezinformacije od onih koje mogu naći na pojedinim medijima.

Pažljivo posmatranje i analiziranje medijskog sadržaja, kontekst informacije, izvor informacije, da li je izvor pouzdan, kome je u interesu plasiranje određene informacije u određenom vremenu, na kraju ko je vlasnik medija na kome čitamo datu informaciju, sve je to bitno da bismo jasno sagledali vrednost i istinitost informacija koje čitamo u elektronskim medijima. Da li ćemo mi upotrebljavati medije da bi se informisali ili će mediji upotrebiti nas u svoje svrhe, zavisi jedino od nas.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend