30. sep 2018.

Programski savet RTS-a o Radio Beogradu

Programski savet RTS-a je, na sednici posvećenoj analizi radijske ponude Javne medijske ustanove u okviru nacionalnog radiodifuznog sistema, dao visoku ocenu kvalitetu, brzini, verodostojnosti i stilsko-izražajnoj raznovrsnosti programa koji emituje Radio Beograd.

Na osnovu uvodnih izlaganja prof. dr Milivoja Pavlovića, predsednika Saveta i Milana Nedića, direktora Radio Beograda, članovi Saveta zaključili su da četiri programa ovog radija – Prvi, Drugi, Treći i Beograd 202, neguju stabilne kriterijume uređivačke politike i da svakodnevno s milionskim auditorijumom ostvaruju komunikaciju ranije nepoznatih vrednosti.

„Radio Beograd uzrastao je do nivoa prvorazredne nacionalne, kulturne i medijske ustanove čiji su specijalizovani, dobro formatirani programi mera kultivisanog ukusa i postojano stanište ugodnih tonova najrazličitijeg profila“, zaključeno je na sednici Saveta.

Članovi Saveta informisani su o naporima da se ojačaju tehnološki kapaciteti Radio Beograda i poboljša kvalitet signala ove radio-stanice u onim delovima Republike gde on još nije sasvim zadovoljavajući, kao i o potezima kojima će se formiranjem zajedničke redakcije na nivou RTS-a, još kvalitetnije ići u susret informativnim i kulturnim potrebama pripadnika nacionalnih manjina: osim priloga na romskom jeziku, koji se godinama svakodnevno emituju na Prvom programu Radio Beograda, uskoro će sličan program moći da se čuje i na albanskom, bugarskom i rumunskom jeziku.

Pored članova Saveta, u raspravi su učestvovali i glavni urednici programskih celina u Radio Beogradu – Srđan Bošković, Radoman Kanjevac, Milica Kuburović i Predrag Šarčević.

Radio Beograd je najstarija radio-stanica u ovom delu Evrope i oglasio se prvi put 1. oktobra 1924. godine.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend