„Ja mogu da lažem i meni će svi da veruju. Vi i da kažete istinu, niko vam neće verovati.“ „Dobro, dajte nam intervju, imate mogućnost da lažete i u ovom razgovoru, kao što to radite u svojim emisijama.“ Ovako je izgledao razgovor Milomira Marića i novinarke serijala Junaci doba zlog, nakon čega je odbio da učestvuje u istini, da ne bi razorio sopstveno carstvo laži. Profesionalni standardi svega što je Marić ikada radio, zajedno sa teledirigovanim egzibicionizmom koji ga definiše, bili su takvi da sa pravom možemo da se pitamo - da li su to i bili mediji: ukoričeni papiri ispod kojih se potpisivao kao urednik, krasili su kioske, a video formati koje je izmišljao, uzurpirali nacionalne frekvencije. Ubijanje dosade i podizanje rejtinga, zauvek su ostali važniji od činjenica.