REM o dodeli nacionalnih frekvencija: Falsifikovanje stvarnosti i pranje prošlosti televizija koje truju javni prostor
REM tvrdi da će Pink, Hepi, Prva i B92 najobjektivnije obaveštavati javnost i da im je zato ponovo dao nacionalne frekvencije
Urednica Glasa Šumadije posle uvreda SNS-a: Ništa nismo slagali, imamo dokaze kako su naprednjaci okupljali građane
Trešnja koja nije stigla ni da procveta: Radio Karolina preuzela nacionalne frekvencije dodeljene Radiju Cherry
Eko Palež ponovo diskredituje i omalovažava novinarku Jasminu Prodanović
Skoro 44 odsto korisnika interneta u Srbiji misli da pružaoci internet usluga, kompanije koje su vlasnici društvenih mreža i aplikacija za komunikaciju, ne brinu uopšte ili ne brinu na zadovoljavajući način o bezbednosti korisnika interneta, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) početkom 2022. godine.
Osnivač „Tvitera“ Džek Dorsi kaže da žali što je igrao ulogu u tome da internet postane centralizovan.
Kineske vlasti su uoči lunarne Nove godine i početka Zimskih olimpijskih igara pokrenule kampanju čišćenja interneta s ciljem da se sredi nered i ukloni nezdrava kultura a širi pozitivna atmosfera, u poslednjim merama Pekinga protiv nemoralnih i nepatriotskih elemenata u industrije zabave, pišu svetski mediji.
Sumnjam da Mark Zakerberg čita komentare koje ljudi ostavljaju na njegovim objavama na Fejsbuku.
Šta ako recimo talibani u Avganistanu zabrane slobodan pristup internetu? To se već često dešavalo u svetu, pa su razvijene aplikacije kojima može da se komunicira i bez interneta. No, uvek treba biti oprezan.
Četiri najveće svetske društvene mreže kažu da će raditi na pooštravanju postojećih obećanja o internet bezbednosti na njihovim platformama nakon što je više od 200 istaknutih žena potpisalo otvoreno pismo u kojem osuđuje zlostavljanje.
Na digitalno oglašavanje prošle godine u Srbiji je potrošeno nešto preko 56 miliona evra. Za godinu dana, ovo tržište poraslo je za 19,5 procenata, što našu zemlju smešta na treće mesto u Evropi, dok se za deceniju uvećalo čak šest puta.
Zamenica Zaštitnika građana za prava deteta i rodnu ravnopravnost Jelena Stojanović pozvala je danas nadležne organe i sve učesnike u javnom životu da usvoje kodeks o pravima građana na internetu, kojim bi se preporučila pravila ponašanja učesnika u toj sferi u cilju zaštite prava građana, a posebno dece, od govora mržnje i diskriminacije po bilo kom osnovu, saopštio je Zaštinik građana.
"Tokom četiri godine mandata, DOnald Tramp je imao brojne upitne tvitove i poruke kojima je potpaljivao masu i retko koji tvit je bio uklonjen ili cenzurisan, iako je Tviter krenuo da neke označave kao neistine. Jako je teško govoriti o cenzuri kada neko, čak i predsednik SAD, izlazi s porukama koje su neistinite i pozivaju na nasilje, onda ne možemo govoriti o slobodi govora ako se ugrožavaju prava drugih ljudi", smatra Marko Mudrinić sa portala Netokracija.
Da li će Srbija ukinuti anonimnost na internetu? Analitičari kažu da može da pokuša, ali da je ideja ministra unutrašnjih poslova o tome - teško sprovodiva. Oni koji koriste društvene mreže ocenjuju da je izjava Aleksandra Vulina pokušaj plašenja onih koji su kritički nastrojeni prema vlasti na internetu i koje ne može da kontroliše.
U autoritarnim režimima, pretnje na društvenim mrežama upućene predstavnicima vlasti često su izgovor za pozivanje na cenzuru i regulaciju interneta, a takva ideja ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina približava i Srbiju sistemima koji ne poštuju slobodu izražavanja i pokazuje nespremnost policije da na pretnje reaguje postojećim mehanizmima, smatraju sagovornici Danasa.
22. epizodu Netokracijinog Office Talks podcasta obeležio je razgovor sa Danilom Krivokapićem iz SHARE Fondacije koji je govorio o aktuelnoj kampanji #hiljadekamera, našim digitalnim pravima i slobodnom Internetu.
Sloboda govora na internetu je jedno od gorućih pitanja savremenog digitalnog doba, sveta u kom se na globalnoj mreži polako stapaju naša privatna i javna sfera. Međutim, druga strana medalje ovog univerzalnog prava – govor mržnje, postavio je pred državne institucije, tehnološke kompanije i građane nezahvalno pitanje ograničavanja ovog demokratskog postulata.
Korisnici internet usluga kod pojedinih provajdera u Srbiji ne mogu da pristupe nekim od sajtova za igre na sreću a advokat Rodoljub Šabić ocenjuje da je to "u suprotnosti sa više odredbi Ustava Srbije i nekoliko relevantnih zakona".
Vesti koje se pojave danas sutra su već mnogo puta pročitane. Nekada je konkurent novinama bila samo televizija dok sada imamo sve moguće vrste platformi i mnogo veću konkurenciju u radnoj snazi, istakao je novinar i urednik političke rubrike u listu Politika Bojan Bilbija na prvom okruglom stolu “(Dez)informisanje javnosti” u Medija centru Beograd.
U Srbiji je više ljudi počelo da na dnevnom nivou prati internet nego televiziju, ali to ne znači da su se dogodile tektonske promene u informisanju građana, jer se korisnici interneta više informišu šta rade članovi njihovih porodica i prijatelji na Fejsbuku ili Instagramu nego što dobijaju informacije od društvenog ili političkog značaja.
Sa početkom širenja virusa Covid-19 u Evropi, porastao je i broj zaposlenih koji rade od kuće. Škole i univerziteti su zatvoreni i predavanja se organizuju preko interneta. Sve ovo je uticalo na porast Internet saobraćaja, a što potvrđuju podaci izmereni na tačkama za razmenu Internet saobraćaja u Frankfurtu, Londonu, Amsterdamu (kao potvrda navedenog LINK).
Mediji se menjaju, a vreme provedeno u korišćenju medija se produžava.
Danas, internet koristi više od četiri milijarde korisnika širom svijeta, koji naprave preko četiri milijarde pretraga na dnevnoj bazi. Andrew Keen, poduzetnik iz Silicijske doline i najveći kritičar njene ideologije, navodi da korisnici interneta dnevno stvaraju „2,5 trilijuna bajta podataka“. World Wide Web, kojeg je 1990-ih patentirao Tim Berners-Lee, danas povezuje ne samo vojne i znanstvene institucije nego i sve kompanije, privatne web i blog stranice, te korisnike širom svijeta. Već 2014. godine broj sajtova dostigao je prvu milijardu, a danas ih ima preko milijardu i po.
Popravljanje okruženja u kojem rade mediji, ravnopravni uslovi i ukidanje političkih pritisaka važniji su za medije nego digitalizacija i uvođenje inovacija, ocena je istraživanja o percepciji inovacija u medijskom okruženju, koje je danas predstavljeno u beogradskom Medija centru.
