Sa početkom širenja virusa Covid-19 u Evropi, porastao je i broj zaposlenih koji rade od kuće. Škole i univerziteti su zatvoreni i predavanja se organizuju preko interneta. Sve ovo je uticalo na porast Internet saobraćaja, a što potvrđuju podaci izmereni na tačkama za razmenu Internet saobraćaja u Frankfurtu, Londonu, Amsterdamu (kao potvrda navedenog LINK).
Mediji se menjaju, a vreme provedeno u korišćenju medija se produžava.
Danas, internet koristi više od četiri milijarde korisnika širom svijeta, koji naprave preko četiri milijarde pretraga na dnevnoj bazi. Andrew Keen, poduzetnik iz Silicijske doline i najveći kritičar njene ideologije, navodi da korisnici interneta dnevno stvaraju „2,5 trilijuna bajta podataka“. World Wide Web, kojeg je 1990-ih patentirao Tim Berners-Lee, danas povezuje ne samo vojne i znanstvene institucije nego i sve kompanije, privatne web i blog stranice, te korisnike širom svijeta. Već 2014. godine broj sajtova dostigao je prvu milijardu, a danas ih ima preko milijardu i po.
Popravljanje okruženja u kojem rade mediji, ravnopravni uslovi i ukidanje političkih pritisaka važniji su za medije nego digitalizacija i uvođenje inovacija, ocena je istraživanja o percepciji inovacija u medijskom okruženju, koje je danas predstavljeno u beogradskom Medija centru.
Internet je danas „pokvaren“ i njegovi ogromni potencijali koriste se i za veoma štetne stvari, kao što su širenje mržnje i dezinformacija, krađa identiteta, maltretiranje ljudi ili podrivanje demokratije, kaže engleski inženjer i informatičar koji je krajem osamdesetih stvorio veb
Kakva je budućnost digitalnog radija, na koji način internet pomaže radiju da pridobije veći broj slušalaca i to mlađih, samo su neke od tema o kojima se govorilo na konferenciji pod nazivom "Radio na digitalnim platformama", u Radio Beogradu.
Ruske vlasti sada imaju zakonsko ovlašćenje da ukoliko žele ugase internet u toj zemlji, pošto je na snagu stupio kontroverzni zakup.
Većina korisnika internet koristi za gledanje video snimaka, slušanje muzike i igranje igrica, ali istraživanje pokazuje da je čitanje novina onlajn postalo jedna od najčešćih aktivnosti korisnika.
Tri odsto veb-stranica zavređuju poverenje ispod 30 odsto, utvrdila je globalna analiza 22,5 miliona internet-stranica digitalnih prodavnica.
Međunarodni dan veba, informacionog sistema World Wide Web prepoznatljivog po skraćenici www. obeležava se danas. Ovaj sistem dobio je sopstveni dan, jer se smatra osnovom za razvoj informacionog društva i jer je već 30 godina primarna alatka za korišćenje interneta.
Jučerašnji pad mnogih popularnih sajtova i aplikacija – Gmail, YouTube, Docs, ali i aplikacija kao što su Uber i Snapchat, pokazuju da je Internet u velikoj meri zavistan od Gugla i njegovih servisa.
Seks, skandal i starleta je ono što srpski čitalac najčešće čita. Odmah i sve. Uz foto, video i ekskluzivne izjave.
Naučnici su kod osoba koje su nakon nekog masovnog ubistva ili prirodne katastrofe neprekidno putem medija nastavile da prate njihov razvoj, primetili veću verovatnost za nastanak simptoma posttraumatskog stresa mesecima kasnije, rezultati su manje američke studije objavljeni u časopisu Science Advances.
Pretnje i govor mržnje na internetu sve su češći. Izazivanje straha, vređanje sa društvenih mreža preliva se u medije i postaje sastavni deo javnog života. Mi moramo kao društvo dati adekvatan odgovor i stati tome na put zbog toga što ne treba da dozvolimo atmosferu nelagode i straha, kaže za RTS poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Prijedlog direktive pokrenuo je žestok lobistički rat medijskih kuća i umjetničke industrije te tehnodivova i pobornika slobode interneta.
Sistem formalnog obrazovanja, iako složen i spor u reformama, može da doprinese obrazovanju učenika o internetskoj medijskoj pismenosti i zbog toga ga treba što pre uvesti u formalno obrazovanje u regionu, zaključeno je danas u Novom Sadu na Regionalnoj konferenciji "Mediji za građane, građani za medije".
Posle usvajanja predloga o promeni pristupa autorskim pravima na internetu u evropskom parlamentu, u onlajn svetu zavladale su brojne nedoumice.
Tehnološke platforme i internet aktivisti podigli su glas protiv odluke Evropskog parlamenta o reformi regulative o zaštiti autorskih prava.
Zagušivanje etra internetom, odnosno digitalnim medijima, vrši se umišljeno i osmišljeno. Laž sve više postaje istina, a medijski proizvedena realnost dobija status stvarnosti
Preko 3,5 miliona građana Srbije ima otvoren nalog na društvenoj mreži Fejsbuk. Značajan deo njih ne zna da koristi mejl adresu, niti ju je ikada koristio. Osnovni uslov za otvaranje profila na Fejsbuku je posedovanje mejl adrese. Dobar deo tih Fejsbuk profila, naročito starijim generacijama, je otvorio neko drugi. Gubljenjem, zapravo zaboravljanjem šifre, mnogi od njih su izgubili svoje prethodne Fejsbuk naloge. Pojedinci poseduju profile sa Fejsbuk adresom na primer facebook.com/petar.petrovic6, gde broj 6 zapravo svedoči da su po šesti put otvarali profil pod svojim imenom, jer su za prethodne profile gubili pasvord.
