Nakon smene vlasti: Vreme je da saznamo ko su bili doušnici tabloida iz tužilaštava, policije i BIA 
„Izvini, Srbijo”, drugi deo: Šta se sve preokrenulo u srpskim medijima za tri dana 
Godine beščašća i kršenja zakona na Pinku: Tuča i davljenje u rijalitiju, zavera o nadstrešnici i Ribnikaru, laži o studentima 
Kreni-promeni: Manja Grčić odustala od podnošenja ostavke na mesto direktorke RTS, Bojana Mlađenović odbila da odstupi iz Informative 
Bivša ministarka Tanasković od novinarke KRIK-a traži 333.333 dinara zbog videa na mrežama 
Dnevni list Informer rekorder je po broju lažnih vesti u 2019. godini, pokazalo je istraživanje portala Fejk njuz tragač (Fake News) koje je predstavljeno na obeležavanju 23. rođendana Novosadske novinarske škole.
“Mi ne jurimo velike tiraže, mi se ne takmičimo, nama su vrednosti važne i smatrala sam da ćemo proverom činjenica i izjava biti osnova za dalje istraživanje novinara i inspiracija novinarima u mejnstrim medijima da pozivaju političare na odgovornost i da u većoj meri informišu građane. Nadala sam se da će tako, pod pritiskom javnosti, određeni političari snositi odgovornost za svoja dela, ili nečinjenja i da će podnositi ostavke.“
Dezinformacije i lažne vesti predstavljaju problem u svim zemljama bivše Jugoslavije, a izveštavanje najuticajnijih medija problematično je u Srbiji i Republici Srpskoj, rečeno je danas u Trstu na konferenciji o saradnji u prevenciji bezbednosnih rizika u Jugoistočnoj Evropi.
Svet koji nosimo u našim glavama nije precizna replika stvarnosti. Naša očekivanja i procene događaja iskrivljeni su medijskim sadržajima kojima smo izloženi... Zato, oduprimo se medijskim konstrukcijama rizika i opasnosti, i „dobrim pričama“ o pretećem zlu i naopakosti. Koji dolaze od strane migranata, opozicionara, društvenih mreža ili paklenih temperatura kao najnovijih snaga haosa i bezumlja.
Nedostatak autoriteta u novinarstvu i deficit medija sa dobrim namerama prilikom informisanja javnosti ključne su odlike današnje medijske slike u Srbiji, izjavio je novinar i diplomata Mihajl oKovač, uz ocenu da zbog takvih okolnosti društvo gubi vezu sa stvarnošću.
Novinarka Biljana Lukić kaže da zbog izmišljenog tvita koji joj je pripisan dobija pretnje na mrežama, ocenjujući da se "šizofrenija u kojoj živimo zahuktava i baca u novu brzinu". Komentarišući pretnje Miše Vacića, lidera Srpske desnice, upućene gradonačelniku Šapca Nebojši Zelenoviću, rekla je da je cela ta gungula napravljena da se "zatrpa" slučaj Krušik. Država je, ocenjuje, poslala Vacića da ne bismo govorili da je Aleksandar Obradović još u zatvoru, zato što je, kako kaže, objavio kriminalne radnje oca ministra policije.
Dezinformacije u medijima, prenošenje neprovjerenih tvrdnji i prenaglašavanje izjava političara, zbunili su javnost i odmogli istragu.
Crna Gora i ostale zemlje u regionu godinama su poligon za sajber napade i širenje lažnih vijesti kojima pojedine strane sile, prije svih Rusija, pokušavaju da podriju i uspore evroatlanstke integracije država nastalih nakon raspada bivše Jugoslavije.
Instagram je uveo oznake za lažne informacije kako bi se sprečilo njihovo širenje. Oznaka "false information" (lažne informacije) koristiće će se za postove koji su razotkriveni i označeni kao lažni, a za taj proces će biti zaduženi Fejsbuk proverivači činjenica.
Honorarac "Špigla" Huan Moreno je novinar koji je decembra prošle godine pokrenuo aferu "Relocius". Iz štampe je upravo izašla Morenova knjiga "Hiljadu redaka laži" (Rowohlt) o usponu i padu "Špiglovog" novinara Klasa Relocijusa koji je sa reportažama u mešavini laži, bajke i falsifikata u pet godina pokupio oko 40 nemačkih, evropskih i svetskih nagrada za "autentično novinarstvo". Producentska kuća "Ufa" iz Potsdama je već otkupila filmska prava na priču o modernom Minhauzenu.
Raskrikavanje.rs i Faktograf.hr su portali u Srbiji i Hrvatskoj koji se bave lažnim vestima i imaju sličnu misiju: razotkrivanje laži i dezinformacija koje se šire društvenim mrežama, opskurnim ali i mejnstrim medijima.
Veb-sajtovi koji šire dezinformacije godišnje od reklamiranja prihoduju oko 235 miliona dolara, rezultati su istraživanja međunarodne koalicije Global Disinformation Index (GDI).
Iz Fejsbuka ističu da ne žele da budu sudije u političkim debatama i sprečavaju političare da dođu do birača.
Fejsbuk pokušava da nezavisnim telom reši pitanje spornih sadržaja na svojoj društvenoj mreži. S druge strane, moderatori svakodnevno suočeni s gomilom nasilja i seksa u postovima korisnika, postaju zavisni na eksplicitni materijal i prihvataju ekstremnodesničarske stavove.
Post-istina kao jedan od ključnih koncepata za razumijevanje problema dezinformisanja, fake newsa i propagande.
Nezavisno i kvalitetno novinarstvo u Srbiji danas ne bi postojalo bez podrške donatora, pre svega stranih, izjavio je FoNetu nezavisni medijski analitičar Ilir Gaši, uz ocenu da je, sa stanovišta biznisa, baviti se medijima u Srbiji, verovatno, najgluplja stvar koju čovek može da počne.
Cilj industrije lažnih vesti je skretanje pažnje sa tema koje su od javnog interesa, ocenila je za FoNet Maja Vasić Nikolić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS.) Kada političari izriču razne kvalifikacije o novinarima, u Srbiji, po pravilu, uslede talasi pretnji koji utiču na nivo samocenzure, ukazala jer Vasić Nikolić.
Muzej nauke i tehnike do 23. septembra, predstavlja Festival S.U.T.R.A. 2019, posvećen spoju nauke, tehnologije i umetnosti
Potpredsednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Maja Leđenac izjavila je danas da su posledice širenja lažnih informacija u Srbiji „nesagledive i ogromne“.
Iz Google News Lab u Beograd dolazi Marek Miler (Marek Miller) koji će održati radionicu na temu onlajn provere podataka i vesti. Radionica je namenjena novinarima, trajaće dva sata i biće održana 19. septembra, na engleskom jeziku, u Pres centru UNS-a u Beogradu, s početkom u 11 sati.
