18. sep 2019.

Ništa bez stranih donatora

Nezavisno i kvalitetno novinarstvo u Srbiji danas ne bi postojalo bez podrške donatora, pre svega stranih, izjavio je FoNetu nezavisni medijski analitičar Ilir Gaši, uz ocenu da je, sa stanovišta biznisa, baviti se medijima u Srbiji, verovatno, najgluplja stvar koju čovek može da počne.

“Ne postoji ni zamisao mogućnosti da se vi bavite novinarstvom na odgovoran i kvalitetan način na nacionalnom, a kamoli na lokalnom nivou i da ne pristojno, nego i kako živite od toga“, ukazao je Gaši u serijalu Prestup.

On upozorava da nezaštićen novinar i novinar koji od svog posla ne može da živi teško može da opstane, što nas dovodi do nimalo optimistične slike medijske scene Srbije u budućnosti.

“Mi ćemo iz godine u godinu imati sve manje ljudi koji su spremni da drže svoju glavu u torbi zbog javnog interesa. Imaćemo sve manje dobrih novinara i sve manje nezavisnih medija, do trenutka kada ih, na kraju, uopšte ne bude bilo”, predviđa Gaši.

On izdvaja slučaj novinara iz Grocke Milana Jovanovića, njegovu spaljenu kuću i činjenicu da je za učešće u tome okrivljen predsednik opštine Grocka.

“To ukazuje na paradoksalan obrazac da su novinari u Srbiji u situaciji da zaštitu potražuju od onoga, koji je često izvor opasnosti po njih, a to je država”, naveo je Gaši.

On je dodao da se taj obrazac u blažoj formi ponavlja i svaki put kada se predsednik Srbije novinarima televizije N1 obraća rečima “vi sa američke televizije”.

“Tako poručuje da oni rade protiv interesa ove države i društva, a taj animozitet često rezultuje različitim vrstama pritisaka na medije”, smatra Gaši.

Prema njegovoj oceni, nije posebno originalno ili pametno konstatovati da je medijska situacija u Srbiji izuzetno loša, ali će ona biti još gora, jer je teško zamisliti odakle može doći rešenje.

Ocenjuje da je aktuelna vlast dala “izuzetan doprinos gušenju slobode medija”, ali da i ranija iskustva pokazuju da su mediji bili plen vlasti.

“Vlast se u manjoj ili većoj meri osvajala i zadržavala kroz kontrolu medija. Mi u svojoj tradiciji čak i nemamo ideju o tome zašto mediji treba da budu slobodni. Naša medijska kultura nije inherentno ona koja teži slobodi”, smatra Gaši.

Nije optimista ni kada je reč o donošenju nove medijske strategije, pa nema nijedan razlog da veruje u to da će donošenjem nove regulative situacija u bilo kojoj meri biti unapređena.

“Vlast se u Srbiji zasniva na kontroli medija i moja teza jeda vlast neće učiniti ništa što bi joj tu kontrolu izbilo iz ruku“, objasnio je Gaši.

Naprotiv, kako je predočio, radiće sve ono što može da radi, a da istovremeno Evropi to predstavlja kao proces demokratske tranzicije koji je naporan i izazovan, što povećava kontrolu.

Osvrnuvši se na fenomen lažnih vesti, Gaši ih u Srbiji najviše primećuje u tabloidima, koje vladajuća struktura koristi kao megafone.

“Svrha lažnih vesti u Srbiji je stvaranje lažne stvarnosti. Kada se fenomen lažnih vest pojavio na Zapadu on je označavao, i dalje označava, to da se lažna vest povremeno negde pojavi. Kod nas je stvar u tome da one gotovo u celini čine ono što nama vlast i tabloidi žele da predstave kao tačno”, napominje Gaši.

Ipak, uveren je da nije svaka vest koja se pojavi u medijima proizvod loše namere, već da se često radi o nepažnji i nedostatku vremena da se informacije provere.

Takve greške često primećuje u onlajn medijima, a rešenje vidi u edukaciji novinara.

“U tom najbenignijem obliku lažnih vesti rešenje je trenirati novinare kako da prepoznaju i što brže provere dali je reč o lažnoj vesti”, poručuje Gaši i ističe da bi novinari trebalo da se pred publikom bore za kredibilitet.

“To se postiže relevantnim i kvalitetnim novinarstvom koje je u javnom interesu. Potreban je i trud da proizvod takvog novinarstva dođe do što više ljudi”, smatra Gaši.

On navodi da bismo u nekoj odgovornijoj državi mogli da postavimo zahtev pred političare da pažljivije barataju informacijama i da ne budu izvor dezinformacija, ali da u Srbiji to nije slučaj.

“Političari imaju vrlo direktnu korist i jasan interes da lažne vesti distribuiraju sve vreme i na sva zvona, jer time presudno zadržavaju svoju političku moć”, ocenjuje Gaši.

Kao autor animiranog serijala “Doktor Spin – vodič kroz kontrolu medija u 10 lekcija”, Gaši ukazuje da je stvarnost, ipak, često bila brža od satire, jer, smo u svakom trenutku okuženi spin doktorima.

“Prilično je tužna ironija da sam se mnogo puta nalazio u situaciji da pišući scenario za neku epizodu ‘Doktora Spina’ budem istog dana pregažen nekim razvojem situacije u stvarnosti koju čak ni Doktor Spin, barem u mojoj glavi, ne bi mogao da zamisli“, konstatovao je Gaši.

To je trenutak u kojem situacija postaje luđa od karikature. Neko će reći da živimo u mnogo zanimljivom vremenu, ali Gaši kaže da to uopšte nije očekivao.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

*

Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje definisan je Zakonom o javnom informisanju, koji u članu 38. kaže: „Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo“. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.

Send this to a friend